TORONTO -Tek dospela sa festivala u Veneciji "Prašina" makedonskog reditelja Milča Mančevskog, uprkos sjajnog glumačkog tima, predstavlja razočaranje. Priča koja je kao sinopsis delovala izazovno, pretočena u film nekako se raspala u prašinu vremena koje želi da pokrije (1900, 1945. i sadašnjost).

Ovaj, uslovno rečeno, makedonski špageti vestern, ostaće zapamćen jedino po izvanrednoj kameri Barija Akrojda, naročito pejzaža snimljenih u Makedoniji. Ništa nije bolje prošla ni prezentacija "Ničije zemlje" Bosanca Denisa Tanovića. Kansko oduševljenje njegovom "antiratnom" porukom, vremenom kao da je prošlo i na površinu izlaze ozbiljne mane ovog ostvarenja, koje je svesno bilo dizajnirano kao uspavljujuća pilula za savest zapadnog sveta.

Filmovi naših reditelja Srdana Golubovića "Apsolutnih sto" i "Kako je Hari postao drvo" Gorana Paskaljevića, biće na programu narednih dana. Svojevrsna uvertira nastupu naših autora, bila je specijalna projekcija, u privatnoj organizaciji, filma Milutina Petrovića "Zemlja istine, ljubavi i slobode".

Prezentacija filma, pred pretežno našom publikom, izazvala je interesovanje i kvalitetnu reakciju prisutnih. Uvodnu reč dao je amabasador Jugoslavije u Kanadi Miodrag Perišić. Film je prikazan u bioskopu Blur , gde se, paralelno s festivalom, održava manifestacija sačinjena od "trejlera" holivudskih hitova, pod naslovom "Zašto i ja ne mogu biti filmska zvezda?" kao svojevrsna reakcija protiv glavnog filmskog holivudskog toka i kritika sistema zvezda sve prisutnijeg na festivalu u Torontu.

U obilju novih američkih filmova, posebnu pažnju su privukla ostvarenja proslavljenih evropskih veterana, poput "Navigatora" Kena Louča, "Engleskinje i vojvode" Erika Romera i filma "Bunjuel i sto Kralja Solomona" Karlosa Saure. Od sjajnog, standardno vernog svojoj orijentaciji, Louča, preko zanimljive kostimirane drame Homera do vizuelno atraktivne, ali blede fantazije Saure.

S. Pilipović