Redovni profesor Univerziteta i nekadašnji zamenik glavnog deviznog inspektora Jugoslavije dr Konstantin Pušara otvara veoma interesantnu temu: ko zapravo pritiska da se po svaku cenu uklone s domaćeg tržišta jaki domaći biznismeni? Upravo iz tih razloga profesor Pušara i ne očekuje pozitivan učinak Zakona o ekstra profitu. Njegove prognoze su tmurne. Zašto?

- Na osnovu mojih istraživanja, kojim se bavim kao finansijski ekspert, sklon sam verovanju da su pravi ekstra profiteri upravo oni koji su svojevremeno izneli oko šest milijardi dolara iz zemlje. To nisu oni na koje često ukazuje guverner NBJ. Reč je o ljudima iz sredine sedamdesetih godina. I sada se ti ljudi, zapravo njihovi naslednici, vraćaju s namerom da za male pare kupe svoje "majke" ili "babe".

Termini su neuobičajeni i vredelo bi ih prethodno razjasniti čitaocima?
- Naravno. Pogotovo što se ja bavim jednim davnim vremenom. Reč je o sredini sedamdesetih godina. Na talasu tadašnjih ideja o približavanju zakonima zapadnih tržišta, iz zemlje je izneto oko šest milijardi dolara. Tim kapitalom, zajedno sa strancima, osnovano je više od 15.000 naših preduzeća u prekomorskim zemljama i zapadnoj Evropi. Računa se da je u njima našlo posao više od 30.000 naših mladih građana. Dakle, bile su firme - ćerke naših domaćih preduzeća. I sada, vlasnici tih zaboravljenih firmi i tog zaboravljenog kapitala ulaze anonimno na naše tržište, tražeći svoj prostor, a pre svega s namerom da otkupe ili besplatno dođu do svojih firmi - majki, ili ako su druga generacija, reklo bi se firmi - baba!

		Kalkulativni profit - Uvek je bitno šta se postiže zakonom. Čini mi se da je poremećen sistem vrednosti. I da novine ne čine uslugu novom režimu, ako ne ukazuju na stvarne činjenice i na posledice. Sprovede li se Zakon kako obećava g. Radović, izgubićemo one koji sada zapošljavaju desetine hiljade ljudi i imaju kapital da bi pokrenuli privredu i u drugim granama, osim u onima u kojima oni već rade. Uzeti "kalkulativni profit" onima za koje su revizori dokazali da su ispunili svoje obaveze prema društvu prema važećim zakonima, znači oterati u stečaj i ono malo zdrave privrede što imamo i predati se potpuno na milost i nemilost onim stranim investitorima koji lukavo čekaju da se "prvo obračunamo s ekstra profitom", pa tek onda da oni dođu kao "spasioci". Ima li iko interes da na ovakav način uništava srpsku privredu i srpsko tržište - pita se profesor Pušara.

Da li ste odgonetnuli ko su bili osnivači i pravi menadžeri?
- Bila su to uglavnom deca tadašnje ekonomske oligarhije, političkog vrha ili tek ustalasalog tehno-menadžerskog sloja. U njima je zaposleno mnogo stranih ljudi.

Jugoslavija, dakle, nije bila samo "obećana" zemlja za ulaganje stranih investitora, već je i sama izvozila kapital?
- U tome nema ničeg čudnog. Kapital je išao za profitom. Jugoslavija je bila zemlja koja je brže od drugih iz jugoistočne i istočne Evrope učila "lekcije iz tržišne privrede". Problem je što su se ta silna naša preduzeća otuđila od svojih "majki". Prosto, zagubila po raspadu nekadašnje Jugoslavije. Njihov povratak, naravno bez otkrivanja "rodoslova", inspirisan je činjenicom da se u svim zemljama tranzicije pokazalo, bez obzira na prolazne priče, da ima uslova za lako sticanje profita. Teran tom logikom, svojevremeno "iseljeni" kapital iz Jugoslavije, koji se u međuvremenu oplodio, traži svoje mesto u matici. Ali, na način da poništi sve što su u ovoj zemlji postigli oni koji su ostali ovde uprkos sankcijama, inflaciji ili NATO bombama.

Ovo je odista neuobičajeni ugao posmatranja naših finansijskih tokova?
- Iako sam se i službeno i profesionalno bavio pitanjem međunarodnih tokova kapitala i posebno efektima naše mreže preduzeća iz inostranstva na domaću jugoslovensku privredu, nikada nisam moga da doznam da li je ijedan dolar, koji je iznet u vidu osnivačkog kapitala, ikada vraćen u zemlju i u matično preduzeće. A još manje da li se ikada ijedan od tih mladih i školovanih ljudi vratio u zemlju. Međutim, poznato mi je da je mreža naših spoljnotrgovinskih preduzeća iz inostranstva napravila svoju mrežu u našoj zemlji u vidu bezbroj sitnih firmi u liku jednog ili dva čoveka, često bez prave adrese. Oni su u proteklom desetogodišnjem periodu u našoj zemlji obavljali poslove s visokoprofitnom robom. Naravno, u sprezi s režimom, i to su izvori korupcije i kriminala, koji danas izbijaju na videlo. Ne verujem da će ijedan pravi Englez, Amerikanac ili Francuz uložiti svoj kapital u našu privredu, dok je ovakva situacija. Ono što se u javnosti eksploatiše kao moguća strana investicija, najvećim delom je iz ovih izvora, što će reći, taj naš "izvezeni kapital", ti naši "izvezeni menadžeri", vraćaju se "po svoje", po ono što im se čini da im je nadohvat ruke.

Sem što su ostali anonimni, kakav su drugi uticaj na zbivanja u Jugoslaviji imali ti naši "izvezeni biznismeni"?
- Sumnjiva je sama činjenica da nije ništa činjeno od strane ondašnjih režima, iako se znalo i koliko je para i koliko firmi osnovano. Očigledno da su određeni krugovi imali snažnu podršku tih naših stranaca i da su zauzvrat ostavljani na miru. Oni su se neminovno našli i u samom centru finansijske moći inostranstva i kao poznavaoci domaćih prilika, neminovno su bili umešani u sve ono što se zbivalo s nama i oko raspada Jugoslavije. Verovatno da se time može i objasniti da ni danas niko nema pravog uvida u taj izvezeni kapital i sudbinu tih osnovanih firmi. Ono što je teško poreći, upravo je to da je taj deo naših "izvezenih" finansijskih profitera najuporniji u lovu na domaće biznismene, ali u pogrešnom lovištu!

Šta pod tim podrazumevate?
- Način na koji je donet Zakon o ekstra profitu izaziva sumnju kod svakog ekonomiste. Pravnici su izričiti da je on neustavan, samim tim što je retroaktivan. Logično je što se ponavlja pitanje zašto se hita da se prvo ogole uspešne privatne i društvene firme, a ne oni koji su čisti špekulanti, kriminalci ili mafijaši, jer su se bavili švercom akciozne robe. Na toj robi, inače, država neposredno i najbrže uzima svoj deo. Ta roba je prolazila kroz sankcijama zatvorene granice kao kroz švajcarski sir. Ovde ih niko nije dočekivao da tako makar puni budžet, a ne da se izaziva hiperinflacija štampanjem novca bez pokrića. I sada ih poreznici ne jure, iako je to najlakše dokazati. Jednostavno, nije nikakva tajna ko su bili najveći uvoznici nafte, viskija, cigareta i slične robe. Govorim o onima koji su preko noći stekli enormno bogatstvo i koje više nije skriveno.

Ostali su vidljivi belezi - palate, imperije i slično. Prvi poreznik Srbije ipak oštri zube na onima koji su legalno poslovali, redovno predavali svoje završne račune, čije su poslovanje kontrolisale inostrane revizorske kuće, koje radi svog ugleda neće da potpišu lažne bilanse. Uostalom, jure se i oni koji su u tim teškim vremenima uložili 130 miliona maraka u mobilnu telefoniju, koja predstavlja odista revolucionarnu tehnologiju novog milenijuma.

I.M.