Podržavajući srpske težnje za oslobođenje od tiranije polumeseca, u Srbiju su pohitali da pomognu i italijanski garibaldinci, zatim dobrovoljci iz Grčke, Češke, Engleske, Bugarske, pa čak i iz Norveške. Najviše ih je ipak stiglo iz Rusije

Piše: Budimir Potočan

Crkva Svetog Trojstva u selu Gornji Adrovac kod Aleksinca bila je u nedelju 2. septembra veliko stecište mnogobrojnih hodočasnika iz naše zemlje i iz inostranstva. Toga dana navršilo se tačno 125 godina od pogibije ruskog pukovnika Nikolaja Nikolajevića Rajevskog.

Posle završetka restauracije i konzervacije, obnovljeni spomen-hram osveštao je Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle. Svetoj liturgiji prisustvovale su i mnoge ugledne ličnosti političkog, javnog i kulturnog života, a bili su prisutni i članovi visoke delegacije vlade Rusije, zatim njegova ekselencija Valerij Jagoškin, ambasador Rusije u Jugoslaviji, predstavnici Ruskog doma, kao i mnoštva udruženja koja čuvaju uspomenu na pukovnika Rajevskog. Vredno je naglasiti da su svečanosti prisustvovali, kao specijalni gosti, potomci pukovnika Rajevskog.

Ove jeseni navršava se tačno 125 godina i od izbijanja Srpsko-turskog rata 1876. Povod je, dakle, da se podrobnije osvetle ti događaji i, posebno, uloga pukovnika Nikolaja Nikolajevića Rajevskog, koji u našoj sredini ne može biti zaboravljen.

Ko je bio pukovnik Rajevski? Kako ga je Tolstoj učinio besmrtnim i pre nego što je poginuo u Srbiji? Otkud to da se ruski pukovnik našao u srpskoj vojsci?

Ali, pre nego što bi se razjasnila ova pitanja, neophodno je podsetiti da je te 1876. malena Kneževina Srbija postala "glas savesti Evrope". Mnogi slobodoljubivi mladi ljudi, kao dobrovoljci, priticali su joj u pomoć sa svih strana. Podsticaj nije bio mali. Naime, velika turska carevina postojala je sve više "neizlečivi bolesnik na Bosforu", ali je baš zato njeno ugnjetavanje porobljenih slovenskih naroda na Balkanu dostizalo takve razmere da ih se gnušala celokupna evropska javnost. Srbija nije imala kud. Uprkos malim snagama i nedovoljnoj pripremljenosti vojske, morala se pripremati za oslobodilački rat. Podržavajući takve srpske težnje za oslobođenje od tiranije polumeseca, pohitali su u Srbiju da pomognu i italijanski garibaldinci, zatim dobrovoljci iz Grčke, Češke, Engleske, Bugarske, pa čak i iz daleke Norveške.

U Rusiji je osnovan čitav pokret za pomoć slovenskoj braći. Ti takozvani slovenski komiteti nisu pomagali samo propagandno i ne samo materijalno nego su pripremali i slali čitave odrede dobrovoljaca. Među tim dobrovoljcima nalazio se i pukovnik Rajevski.

Ovaj visoki ruski oficir bio je bez sumnje jedna od najinteresantnijih ličnosti toga doba. U vreme kada Rajevski odlučuje da pođe u Srbiju u rat, u leto 1876. godine, Lav Tolstoj je pisao završna poglavlja svog čuvenog romana "Ana Karenjina". I glavni junak u romanu grof Aleksej Kirilovič Vronski takođe se bio opredelio da pođe u rat u Srbiju. Interesantno, svakako, jer izgleda kao da su na tome mestu, neočekivano, sreli dnevni događaji toga vremena sa istorijom i literaturom.

Tolstoj je za mnoge svoje književne likove imao prototipove u stvarnom životu. Tako ni velika sličnost Vronskog i Rajevskog nije za čuđenje. Zacelo, stvarajući taj književni lik u romanu "Ana Karenjina", "gorostas iz Jasne Poljane", kako su nazivali Tolstoja, opisao je toliko toga što je bilo vezano za stvarnu životnu sudbinu pukovnika Nikolaja Nikolajevića Rajevskog. Do takvog zaključka došla je ruski književni istoričar Galina N. Mojsejeva u svom eseju pod naslovom "Ko je bio prototip Alekseja Vronskog?"

Vronski nije bio niko drugi, po mišljenju Mojsejeve, do pukovnik Rajevski.

No, svakako, ne može se sasvim pojednostavljeno shvatiti ovo značajno pitanje prototipa za književni lik u literaturi. O tome je Lav Tolstoj ostavio svoje viđenje kad je napisao i sledeće: "Veoma bih voleo kada bi, zbog sličnosti izmišljenih ličnosti sa stvarnim, neko mogao pomisliti kako sam hteo da opišem stvarnu osobu. Za to je potrebno proučavati slične ljude kako bi se dobio određen tip".

Nema sumnje da je slavni pisac mogao za takva svoja proučavanja imati veliku pomoć jer mu je bio dostupan čak i porodični arhiv plemićke loze Rajevskih. Tolstoj je u ovoj porodici bio osobito poštovan i zato što je prvi izučio i opisao veličanstveni podvig generala Rajevskog u romanu "Rat i mir". Taj podvig je umnogome odlučio ishod Borodinske bitke protiv Napoleona 1812. godine u korist ruske vojske. Kako zbog toga tako i zbog daljeg srodstva, Tolstoj je imao izuzetno prisne veze sa porodicom Rajevski, prateći veoma zainteresovano uspehe pojedinih članova te slavne loze, tako da ne može biti nimalo čudno što mu je sudbina unuka slavnog generala, koji je po dedi nosio ime Nikolaj Nikolajevič Rajevski, dobro došla kao prototip za glavnog junaka romana "Ana Karenjina".

Sutra: Tajna misija u Srbiji i Bosni