BEOGRAD - Sada je već sasvim izvesno da će ovogodišnji rod kukuruza, za razliku od prošlogodišnjeg, biti daleko bolji.

- Prema prvim procenama, rod nije rekordan, ali je dobar. Očekuje se od 5,5 do šest miliona i to će podmiriti domaće potrebe, a milion tona će moći da se izveze, kaže Vukosav Saković, generalni direktor Jugoslovenskog fonda za žito.

		Izvoz pšenice Ove godine i pšenice ima za izvoz i pregovori oko izvoza su, kaže Saković u završnoj fazi. Najverovatnije će prvi kupac biti Makedonija i ove nedelje će tamo krenuti prvih par stotina hiljada tona. Domaći bilansi, prema rečima Sakovića, neće biti ugroženi ako se izveze 300.000 tona pšenice.

- To je daleko bolje u odnosu na prošlu godinu jer smo tada jedva pokrili naše potrebe. Manjak kukuruza uticao je da cene na domaćem tržištu porastu i morali smo da ga uvozimo. Jesenja berba bi trebalo da počne krajem septembra, a prve količine bi se izvezle početkom decembra. Značajniji plasman kukuruza na inotržište bio bi moguć tek sredinom januara sledeće godine, objašnjava Saković.

Pošto će i zemlje iz okruženja najverovatnije imati kukuruza za izvoz, neće biti lako naći tržište. Saković kaže da će manje količine kukuruza otići u Evropsku uniju i to u Španiju, Portugaliju ili Švajcarsku, ali veća količina kukuruza će otići u Bosnu i Makedoniju. Ove godine će kupci našeg kukuruza biti i zemlje Bliskog istoka, kao i deo bivših zemalja Sovjetskog Saveza, smatra Saković.

To praktično znači da kupaca ima, ali kako je kukuruz na režimu kvota i ukoliko tako ostane, izvoz će biti opterećen dobijanjem različitih papira koji će usporiti izvoz. Sem toga, naglašava Saković, da bi u izvozu bili konkurentni, potrebno je da se uvedu veći podsticaji za izvoz i to na primer 15 ili 20 odsto vrednosti robe ili od 15 do 20 dolara po toni robe.

Ukoliko ne bude tog podsticaja, kada se kukuruz izveze, izvoznik će uvozom neke robe, kao na primer nafte koja može da trpi tu razliku u ceni, ipak na izvozu kukuruza zaraditi.

T. Ostojić