Kadija te tuži, kadija ti sudi, a u Hagu bi se moglo desiti da te kadija uz to i brani. Advokatska funkcija je u suprotnosti sa suštinom ustanove "prijatelja suda", naročito ako se ta osoba već pojavljivala u haškim procesima kao branilac - stav je dvanaest profesora Pravnog fakulteta, koji su ponudili svoju pomoć i saradnju u svim procesima pred Haškim tribunalom.

Posmatrane okom profesora Pravnog fakulteta, u predlogu su navedene primedbe na rad i ustrojstvo Haškog tribunala. Kako je "Glas" pisao, predlog je stigao u Hag neposredno pred statusnu konferenciju u procesu Slobodanu Miloševiću.

		Neće ni da ih vidi BEOGRAD (SRNA-AP) - Slobodan Milošević odbija da prizna tim advokata iz "amikus kurije" koje je odredio Haški tribunal i neće imati nikakav kontakt s njima - izjavio je u petak njegov advokat u Beogradu Zdenko Tomanović. On je agenciji Asošijetid pres rekao da Milošević odbija svaku pomoć za suđenje u Hagu. "Prihvatajući proces, svaki od postavljenih advokata postaje saučesnik u političkom procesu protiv jugoslovenskog lidera koji je branio zemlju od NATO agresora", preneo je Tomanović Miloševićevu izjavu iz telefonskog razgovora. Tomanović je dodao da je "postavljanje advokata bez njegove saglasnosti još više uverilo Miloševića da je sud lažan i nelegalan".

- Ne znamo da li je naš predlog uticao na sudiju Meja da odredi tri advokata, među kojima i Branislava Tapuškovića, za "prijatelja suda". U Hagu se nije očekivalo da će Milošević odbiti advokata, a da ne bi ćutao ili bio udaljen sa sopstvenog suđenja, pribeglo se zloupotrebi instituta "prijatelja suda" angažovanjem advokata. Na šta bi ličila pozorišna predstava bez glavnog glumca? Postavljanjem advokata stvara se privid prinudnog procesa. Ovim je narušeno pravo na odbranu koju je Milošević odbio - rekao je profesor Kosta Čavoški.

Angažovanjem stručnjaka za "prijatelje suda" u popunjavanju pravnih praznina, kakvih je mnogo u Statutu Haškog tribunala, po mišljenju potpisanih profesora, koji su juče održali konferenciju za novinare, zaštitila bi se pravda i pravo, a ne Haški tribunal kao sud.

Primedbe se odnose, pored izostanka pretpostavke nevinosti i osnovnih načela krivičnog postupka (naveliko se govori o ratnim zločincima pre donošenja presude), između ostalog i na trajanje pritvora, koji je, sem u slučaju Biljane Plavšić, krajnje neizvestan. Kao primer nepravilnog rada Haškog tribunala docent Milan Škulić naveo je da je nemoguće zamisliti ubistvo bez leša, te da se bez dokaza ne može spekulisati brojnim žrtvama u slučaju masovnih grobnica.

- Većina haških optužnica se zasniva na neodređenim dokazima - dodao je.

Profesori se odgovoru iz Haga nadaju sledeće nedelje i naglašavaju da se pravna pomoć koju nude ne odnosi samo na Srbe u haškom zatvoru.
- Svako ima pravo da mu se ne sudi po nakaradnom Statutu Haškog tribunala - zaključio je docent Branko Rakić, Katedra za evropsko pravo.

I. IKRAŠ