Peđa Mijatović opet u kraljevskom odelu... Protiv Slovenije podsetio je na igre iz Real Madrida, kada je bio najbolji fudbaler Evrope (ne računamo Ronalda jer je Brazilac), ali Jugoslavija, iapk, neće biti učesnik Svetskog prvenstva 2002. u Japanu i Južnoj Koreji.
- A autobusu sam, idemo u dvodnevni karantin pred okršaj protiv Milana - čuje se Peđin glas koji prati muzika u autobusu Fiorentine. - To valjda znači da sam u kombinaciji, nadam se da ću kod Manćinija najzad dobiti priliku da igram.

Protiv Slovenaca kao u najboljim danima?
- Zadovoljan sam i svojom i igrom reprezentacije, naravno, nezadovoljan rezultatom i praktično eliminacijom.

		Žao mi dece... Plavi, skoro sigurno, neće igrati u Japanu i Južnoj Koreji, ostaje samo teorija... - Ne verujem da će Rusi i Slovenci dozvoliti kiks na kraju balade. Mnogo mi je žao što nećemo igrati na svetskom sajmu fudbala, ali ne zbog nas starijih, već upravo zbog mladih, onih koji dolaze. Jer, propustiće priliku da igraju na velikom takmičenju, a na Svetskom prvenstvu se ne igra svaki dan. Šteta, mnogo gube na afirmaciji, evropskom tržištu - svestan je Mijatović.

U ovakvim situacijama uvek se postavlja pitanje: da li je Peđa završio reprezentativnu karijeru?
- Ne znam zaista, o tome nisam ni razmišljao - jasan je kapiten plave čete. - Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo počinju tek u septembru, dotle ima mnogo vremena, a i došlo je vreme da se napravi toliko željena smena generacija.

Očigledno, na srcu leži rana...
- Neki su na silu hteli da menjaju, podmlađuju i to nas je koštalo plasmana na Svetsko prvenstvo - kategoričan je Mijatović. - Zna se kako se to i kada radi, na žalost, kod nas kao da sve mora preko kolena. I ne bih o tome... Mnogi od nas koji smo mnogo dali reprezentaciji, osuđivani smo pre vremena, a sled događaja je pokazao da takav tretman nismo zaslužili. Međutim, bilo - prošlo, život teče dalje...

I Dejan Savićević je na raskrsnici?
- Dejo ima šlifa za trenerski posao... I veliko, hrabro srce. Preuzeo je državni tim kada smo rezultatski i psihološki bili mrtvi, s hiljadu problema. Za kratko vreme uveo je red i disciplinu, vratio drugarsku i pobedničku atmosferu i što je najvažnije - igru. Ne znam kakvi su Dejini planovi, da li želi da ostane u koži selektora, ali znam nešto drugo: za jugoslovenski fudbal bilo bi izuzetno dobro da ostane na kormilu reprezentativnog tima... S tim što bi u tom slučaju morao da dobije malo vremena i veliku podršku kako bi mogao da pripremi teren onako kako on to želi.

Peđa za Deju, i s Dejom...

J. Sekulić