Program konsolidacije i privatizacije Elektronske industrije, koji je u petak predstavljen niškim medijima, podrazumeva porast proizvodnje, rešavanje problema viška radnika odgovarajućim socijalnim programima, osnivanje zajedničkih preduzeća s inostranim partnerima i niz drugih mera koje preduzeću treba da vrate status giganta jugoslovenske elektronike.

Govoreći o perspektivi EI, Vojislav Mitić, generalni direktor preduzeća, istakao je da će imperativ budućeg razvoja biti oslonac na preduzeća koja donose profit. Oni koji ne budu mogli da odgovore zahtevima tržišne utakmice, moraće da budu ugašeni bez obzira na to da li je reč o preduzećima koja nose sadašnje programe Elektronske industrije.

Raznovrsnost Govoreći o nekadašnjoj slavi Elektronske industrije, Vojislav Mitić je istakao da se u svakom domaćinstvu može naći bar jedan proizvod Elektronske industrije. Međutim, činjenica je da je danas bar u Nišu Elektronska industrija manje poznata po televizorima i veš-mašinama, a više po plastičnom posuđu i priboru za uništavanje insekata.

Pregovori sa strancima - U 15 preduzeća EI već ima stranog kapitala a u pet fabrika stranci imaju većinski udeo. U toku su pregovori s pet stranih kompanija zainteresovanih za ulaganje u našu fabriku a još pet projekata sa strancima je u pripremi - rekao je Mitić.

- Četvrtinu sistema EI čine dobra preduzeća koja imaju obezbeđeno tržište bez obzira na to što je delimično zastarela tehnologija i nedovoljna proizvodnja. U procesu njihove konsolidacije insistiraće se na proširenju tržišta i povećanju efikasnosti proizvodnje. Druga grupa preduzeća ima ozbiljne probleme u poslovanju, ali zahvaljujući zdravom jezgru moguć je i njihov opstanak. Međutim, trećinu sistema čine preduzeća kojima nema spasa i ona moraju da budu ugašena - rekao je Mitić.

Po rečima direktora Mitića, proces konsolidacije biće praćen odgovarajućim socijalnim programom jer će od 9.600 zaposlenih višak biti skoro trećina. Zato je potrebno da se u sprovođenje socijalnog programa uključe i država i potencijalni strateški partneri, jer EI nema novca za zbrinjavanje otpuštenih radnika. Govoreći o finansijskom stanju fabrike, Vojislav Mitić je rekao da EI ne spada u prezadužena preduzeća jer su njene obaveze ispod nivoa godišnje proizvodnje.

Elektronska industrija duguje 40 miliona maraka a njeni najveći poverioci su država i banke. Kako ovo preduzeće ima inostrana potraživanja u iznosu od 16 miliona dolara, a po osnovu ugovora za koje je garantovala država, rukovodstvo EI očekuje da će se kompenziranjem potraživanja smanjiti njihovi dugovi.

G. J.