Pašić je smatrao da bi insistiranje na odgovornosti bugarskog kralja unekoliko skinulo odgovornost s ostalih bugarskih političkih subjekata - vlade, skupštine, naroda.

Po povratku u zemlju Pašić se posvetio unutrašnjoj politici i čekao je trenutak da se vrati na mesto predsednika vlade. Jovanović se posle petogodišnje pauze vratio profesorskom pozivu.

Početkom 1920. godine predsednik vlade i zastupnik ministra za pripremu za ustavotvornu skupštinu Stojan Protić oformio je komisiju od pravnih eksperata u čijem sastavu su se našli Bogumil Vošnjak, Ladislav Polić, Kosta Kumanudi, Lazar Marković i kao predsednik Slobodan Jovanović. Protić je komisiji dao zadatak da po uzoru na belgijski, odnosno srpski ustav iz 1903. godine, a po njegovim posebnim instrukcijama, izradi jedan ustavni nacrt. Protić je iskazao više spremnosti nego Nikola Pašić da iskoristi stručne predispozicije Slobodana Jovanovića. Za svog političkog veka Nikola Pašić se i u državnim i u stranačkim poslovima uglavnom oslanjao na mišljenja pravnih stručnjaka iz redova sopstvene stranke, od Gligorija Geršića, preko Milovana Milovanovića, do Lazara Markovića.

Ustavna komisija završila je svoj nacrt 14. aprila 1920. godine, a u njemu se (nije teško naslutiti na čije zalaganje) našao predlog da se Narodno predstavništvo sastoji od dva tela - Poslaničkog doma i Senata. Dvodomnost zakonodavnog tela nije bila prisutna u srpskom ustavu iz 1903. godine, po čijem uzoru je Ustavna komisija izradila nacrt. Tokom maja i juna iste godine članovi komisije, takođe po Protićevom nalogu, obišli su Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu radi proučavanja pokrajinskog uređenja.

Do kraja te 1920. godine vladalo je zatišje u odnosima između Jovanovića i Pašića. U prilog tome ide i podatak da je Jovanović kao jedan od urednika novopokrenute serije "SKG"-a lično odbio da štampa jedan tekst protiv Pašića, ocenivši ga kao suviše borben, ali ga je prosledio u Zagreb uredniku novopokrenutog časopisa "Nova Evropa" Milanu Ćurčinu da ga u njemu objavi. Jovanović je već od prvog broja, koji je izašao 16. septembra 1920. godine, sarađivao u "Novoj Evropi", ali isključivo u okviru rubrike Književni pregled. Primirje je obeleženo i tekstovima Slobodana Jovanovića u "SKG"-u objavljenim 1920. godine, a posvećenim problemu federalizma.

U tekstovima "O federalizmu i "Je li federalizam kod nas mogućan" osporio je perspektivu eventualnom federalnom uređenju južnoslovenske države zbog nepostojanja elemenata koji su ga učinili svojevremeno mogućim u SAD i Nemačkoj - jaka centralisana partija, odnosno vojna hegemonija Pruske. Sumnje u federalno uređenje išle su na ruku radikalima - zagovornicima centralizma.

Dolaskom Nikole Pašića na mesto predsednika vlade, 1. januara 1921. godine, otpočeo je period najžešćih javnih sukoba Jovanovića s radikalima i Pašićem. U toku je bio rad Ustavotvorne skupštine i vodeći ustavni stručnjak u državi dobio je najbolji mogući povod da stupi u otvorenu polemiku sa svojim starim oponentima - Pašićevim radikalima.

Od aprila do juna 1921. godine Jovanović se redovno oglašavao putem štampe tekstovima u kojima je iznosio svoja viđenja pojedinih ustavnih rešenja. Uprkos nastojanju da se kreće u granicama stručne kritike, povremeno je upućivao opaske na račun Pašićeve vlade. Da je za Jovanovića posebnu privlačnost imao Pašićev boravak na čelu vlade, svedoči i činjenica da je svoje tekstove, u kojima je najoštrije kritikovao hiperprodukciju uredaba posleratnih vlada, objavio 1921. godine u dnevnim listovima i časopisima za Pašićeve vlade, iako ova vlada nije prednjačila u izdavanju uredbi u odnosu na prethodne.

I pored činjenice da je dao prikaze gotovo svih ustavnih nacrta, posebne atribute koji ne pripadaju pravnoj terminologiji, sačuvao je za Ustavni nacrt Pašićeve vlade - pisao je da je u pitanju "kus nacrt" i "patrljak".

Radikalska "Samouprava" objavljivala je redovno reagovanja na Jovanovićeve tekstove. "Samouprava" je osporavala bilo kakvu stručnu motivaciju Jovanovića i generalno je ocenila njegove napise kao "ekskurziju u dnevnu politiku", osporavajući da se njegova kritika zasniva "na principima Državnog i Parlamentarnog prava". U ovom listu pokušali su da utvrde politički profil Jovanovića: "Iako je stvarno bio van politike, g. Jovanović je ipak pratio događaje i opredeljivao se prema njima u duhu tradicije stare liberalne stranke". Prema "Samoupravi", Jovanović je bio uvek spreman "gde god je bilo prilike da se radikalima sada makar kakav ubog u formi koja priliči jednom naučniku i publicisti".

Na stranicama ovog lista tek u aprilu 1921. godine će kritikovati neke Jovanovićeve poteze iz prethodne godine kada je vladalo primirje, poput njegovog pristanka da sarađuje u zagrebačkoj "Novoj Evropi". I Lazar Marković će tek u februaru 1921. godine reagovati na neka mišljenja koja je Jovanović izneo u svojoj obnovljenoj Parlamentarnoj hronici u "SKG"-u za avgust prethodne godine, optuživši ga da je "podlegao uticajima zagrebačkih ideja o nagodbama". U toj poznatoj polemici sa Lazarom Markovićem Jovanović je dosegao možda svoju najnižu tačku u javnim istupima tvrdeći da nije napisao ono što jeste napisano.

nastaviće se