Već celu deceniju, velike nedaće pritiskaju zemljoradnike 18, većinom bogatih, posavskih sela u opštini Obrenovac, i to: Draževac, Grabovac, Skela, Ratari, Urovci, Zvečka, Orašac, Ljubinić, Veliko Polje, Piroman, Mislođin, Jasenak, Konatice, Ušće, Zabrežje, Poljana, Mala Moštanica i Stubline. Da priču počnemo od početka. Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" potpisalo je ugovor o zajedničkoj izgradnji telefonske mreže na području opštine Obrenovac sa Fondom za komunalne delatnosti, građevinsko zemljište i puteve opštine Obrenovac 23. oktobra 1991. godine.

Ugovor još nije realizovan, i nikada neće biti. Upoređujući gradove srednje veličine, u realizaciji programa, kako opštinari kažu "telefonizacije", odnosno izgradnje telefonske mreže, Obrenovac predstavlja najveću promašenu investiciju za "Telekom Srbija"a.d. i to zbog toga što je "Telekom Srbija"a.d. dosad uložio velika sredstava za realizaciju obaveza po ugovoru: položeni su optički kablovi gotovo do svih sela, u Obrenovcu je izgrađena velika digitalna centrala kupljena od firme Simens, a uložena su i velika sredstva u gradnju skoro polovine kapaciteta pretplatničke kablovske mreže u Obrenovcu.

Zbog građenja na parče i bez plana, iako su sve poslove vodili stručnjaci "Telekom Srbija"a.d., do sada izgrađeni kapaciteti su neusklađeni i ne mogu da se koriste. Da je "Telekom Srbija"a.d. poštovao Zakon o izgradnji objekata, koji propisuje da mogu da se grade samo objekti, koji predstavljaju celinu ili tehničku celinu, dosad završeni kapaciteti, u koje je uložen veliki novac, sada bi bili iskorišćeni. Za postojeće stanje u Obrenovcu i okolnim selima, stručnu i moralnu odgovornost prema opštini Obrenovac i zemljoradnicima, u prvom redu, snosi firma "Telefonija" iz Beograda.

Ona je zaključila ugovor sa opštinom Obrenovac da bude konsultant, a onda je uzela da izgradi kablovsku telefonsku mrežu u Obrenovcu. Izbor su izvršili direktori u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija", a dalju saradnju sa "Telefonijom" su nastavili direktori u "Telekom Srbija"a.d. Ovako nešto u svetu nema. Nikada firma koja radi konsultantske poslove sebi ne obezbeđuje posao, jer je to ozbiljno narušavanje principa konfliktnosti interesa, što je u svetu, gde se poštuju zakonske i moralne norme, sankcionisano. Ovo je rađeno, verovatno, zbog toga što je po megalomanskim planovima neodgovornih u opštini Obrenovac i u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija", polovinom 1996. godine, kada je pravljen aneks ugovora, planirano da cela investicija u telefonsku mrežu iznosi oko 70 miliona maraka.

Dobra para, ali u mislima. To su bile lepe predizborne želje 1996. godine. Međutim, treba reći da u Obrenovcu u ovom poslu nije bilo klasičnog kriminala, ali je bilo mnogo neodgovornog ponašanja pojedinaca iz politike, a njih su podržavali Milorad Jakšić i njegovi najbliži saradnici Slobodan Radovanović, Kosta Mitrović, Slobodan Milosavljević, Dragomir Šopić i drugi. Zbog toga, moralna i stručna odgovornost za sadašnje stanje u izgradnji telefonske mreže na teritoriji opštine Obrenovcu, do 9. juna 1997. godine, stoji na napred navedenim direktorima Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija", a posle 9. juna 1997. godine i na novom generalnom direktoru "Telekom Srbija"a.d. Milošu Nešoviću, koji je i dalje zadržao saradnike Milorada Jakšića.

A sadašnje stanje u telefoniji na teritoriji opštine Obrenovac je katastrofalno. Od planiranih oko 25.000 novih telefona, za novi telefon je uplatilo, uglavnom u markama, samo oko 2.500 građana. Zbog propalog programa, veliki broj građana je tražio da mu se vrate uplaćene marke. Građani su dobili natrag svoje marke, ali bez kamate za korišćenje novca nekoliko godina.

U svim ugovorima koje je zaključivalo Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" do 9. juna 1997. godine, a posle ovog dana, zaključivao "Telekom Srbija"a.d. sa mesnim zajednicama i opštinama, postoji član koji glasi: Fond/Mesna zajednica/Opština se obavezuje da će po završetku izgradnje i dobijanju upotrebnih dozvola za objekte iz ovog ugovora, koje je gradio kao investitor, pre uključenja telefonskih centrala u saobraćaj, preneti te objekte bez naknade PTT-u."

Znači, fondovi, mesne zajednice i opštine su bili posrednici, suprotno Zakonu o sistemima veza iz 1991. godine, da građani finansiraju gradnju objekata: zgrade, kablovsku pretplatničku mrežu i dr. i bez naknade predaju Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija", odnosno "Telekom Srbija"a.d. Ove kapacitete telefonske mreže, uz kapacitete čiju je izgradnju finansiralo Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija", u ime države Srbije, Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija"je 49 odsto akcija "Telekom Srbija"a.d. prodalo: SIN-u iz Holandije, odnosno njegovom najvećem akcionaru STET-u iz Italije i OTE-u iz Grčke. Znači, država je prodala imovinu građana koja je do 9. juna 1997. godine preneta Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija", a posle toga dana imovinu građana iz programa zajedničke izgradnje neko poklanja Italijanima i Grcima.

Zato, pri sprovođenju privatizacije i denacionalizacije u Srbiji, Skupština Srbije treba zakonski da omogući da se daju akcije u "Telekom Srbija"a.d. građanima koji su finansirali izgradnju telefonske mreže.

Međutim, građane Obrenovca, a posebno zemljoradnike u okolnim selima, interesuje da li je njihova sudbina, kada su u pitanju telefoni, morala da bude takva kakva jeste? Odgovor je - nije. A evo zašto. U Obrenovcu je izgrađena digitalna centrala koja je kupljena od Simensa, da li iz Nemačke ili Švajcarske, to zna Milorad Jakšić. Simensova centrala nema dvojničke priključke, pa je zbog toga potrebno da se uloži ogroman novac u gradnju kablovske pretplatničke mreže, a tog novca nema. To je problem sela okolo Obrenovca. Zbog toga danas pored centrale firme Simens, u Obrenovcu radi još i elektromehanička krozbar centrala.

Međutim, nasuprot Obrenovcu, u Valjevu je pored digitalne centrale firme Simens, umesto elektromehaničke krozbar centrale velikog kapaciteta, zamenjena centralom "Iskre" iz Slovenije. Ovo je urađeno, verovatno, zato što je generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija" bio Aleksa Jokić, koji je Valjevac. Slično rešenje je primenjeno i u Ivanjici, gde je korišćena, takođe, centrala "Iskre" iz Slovenije.

Međutim, direktor Teritorijalne direkcije za mrežu BEOGRAD, u "Telekom Srbija"a.d. Dragan Kovačević, nije hteo da koristi domaću digitalnu centralu DKTS, koju proizvodi "Pupin Telekom", za rešavanje problema dvojničkih priključaka u Obrenovcu i po selima, kao što je to urađeno u Valjevu i Ivanjici. On hoće u sela oko Obrenovca da ugrađuje uvozne centrale firme Simens iz Nemačke, ali pošto novca za gradnju kablovske mreže nema, u selima ne zvone telefoni. Da je navedeno tačno, vidi se iz dopisa od 21. marta 2000. godine, koji je potpisao Dragan Kovačević, a tačka 2 dopisa, glasi:

"Predložena je primena ATC sa dvojničkim priključcima. Čvorna centrala Obrenovac je realizovana u sistemu EWSD (centrala proizvodnje firme Simens - prim. aut.) i u ovom sistemu ne postoje dvojničke ploče. Kako ste planirali izgradnju mesnih mreža u fazama, smatramo da će na taj način biti omogućeno razdvajanje dvojnika, samo sa nekom sporijom dinamikom realizacije. Sve linije će biti direktne, što je u skladu sa stavom Preduzeća da se ne grade centrale sa dvojničkim pločama, i celo čvorno područje će biti realizovano istim tipom komutacionog sistema. Ugovorom o zajedničkoj izgradnji je predviđena izgradnja samo direktnih priključaka."

U ovom delu dopisa, direktor Dragan Kovačević je izneo dve neistine, i to: (1) ne postoji odluka Preduzeća o gradnji samo direktnih telefona, već je to njegov stav i stav onih oko njega, koji svesno, zloupotrebom svog polažaja, neće da rešavaju postojeće ogromne probleme u telefoniji i (2) u ugovoru koji su potpisali Fond ... opštine Obrenovac i Javno preduzeća PTT saobraćaja "Srbija", 1991. godine, stoji:

"Od ukupnog kapaciteta navedenih ATC najviše 30 odsto mogu biti dvojnički priključci (član 2, tačka 1, stav 2 ugovora). PTT odlučuje o dodeli dvojničkih brojeva zavisno od tehničkog rešenja, a u skladu sa Zakonom o PTT uslugama (član 10, stav 1 ugovora)".

Navedenog direktora je mr Draško Petrović, generalni direktor "Telekom Srbija"a.d, unapredio i postavio ga za direktora Direkcije za mrežu, ali sa proširenom nadležnošću nad celom Srbijom (bez Kosova i Metohije). Napred navedene činjenice očigledno pokazuju koliko direktori "Telekom Srbija"a.d. vode patriotsku politiku. Njima su očigledno draži "Alkatel" (Francuska), "Simens" (Nemačka i Švajcarska), "Erikson" (Švedska) i "Iskra" (Slovenija) od "Pupin Telekoma" (Srbija, odnosno Jugoslavija). Međutim, izgleda i da bivšim generalnim direktorima Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija" Miloradu Jakšiću i Aleksi Jokiću, kao i bivšem generalnom direktoru Milošu Nešoviću i sadašnjem mr Drašku Petroviću, generalnom direktoru "Telekom Srbija"a.d, više odgovaraju direktori poslušnici nego direktori stručnjaci od integriteta.

Dokaz je da se isti ljudi iz vremena bivših generalnih direktora zadržavaju i oni sada hoće da reše probleme koje su ustvari sami i napravili. Ovo mu liči na priču: Poznati književnik Jaša Prodanović je bio ministar u Vladi Kraljevine Jugoslavije, a posle rata bio je ministar u komunističkoj Jugoslaviji. Kada je umro uvaženi Jaša Prodanović i sahranjen na Novom beogradskom groblju, jedno jutro osvane tabla na grobu sa sledećim tekstom: "Kralju veran, Titu odan, ovde leži Jaša Prodan." To isto može da se primeni i na direktore u "Telekom Srbija". Menjaju se generalni direktori, menja se vlast, stanje nikada gore u telefoniji, cene nikada veće, a isti direktori i dalje ostaju ....

U vezi sa napred iznetim ponašanjem direktora "Telekom Srbija"a.d., iznosi se sledeća činjenica. Italijani i Grci nisu mislili da rade ono što sada rade, a oni to rade, jer im primer daju direktori, građani Srbije. Da su mislili da rade ono što sada rade, oni ne bi potpisali Sporazum akcionara 9. juna 1997. godine, gde u klauzuli 2.1.(k) Strateških ciljeva "Telekom Srbija"a.d., stoji: "u svom izboru dobavljača telekomunikacione opreme i davaoca usluga istraživanja i razvoja, dati prednost, u punoj meri dosledno važećem zakonu, dobavljačima iz Republike Srbije pod uslovom da su oni konkurentni u pogledu cena, kvaliteta i roka isporuke."

Sutra Svilajnac pastorak Telekoma Srbije