[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda, 5. septembar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

04. Sep 2001 19:02 (GMT+01:00)

Mudri srpski političari (9)

Beč je pratio svaki Pašićev korak

Svaka njegova izgovorena reč pomno se proučavala

U tom vremenu, međutim, ni Nikola Pašić se nije pojavljivao u javnosti sa svojim stavovima o jugoslovenskom ujedinjenju. Đorđe Stanković piše da je "manifestacije jugoslovesnkgo karaktera materijalno pomagala srpska vlada preko resornih minsitara, što sigruno nije moglo da se ostvari bez znanja i odobrenja njenog predsednika". Isti pisac zaključuje da: "Pašić nije želeo da lično ostavlja suviše prepoznatljive tragove u tim manifestacijama... jer je dobro znao da Beč prati svaki njegov korak i osluškuje svaku njegovu reč...".

Iz tih razloga i njegovi susreti s političarima iz Hazburške monarhije, poput onog iz marta 1905. godine sa Supilom, bili su tajni, kao što je i misija Lazara Markovića u Zagrebu februara 1914. godine bila tajna. Svakako je ova opreznost prema Beču uticala na to da se tek juna 1913. godine bila tajna. Svakako je ova opreznost prema Beču uticala na to da se tek juna 1913. godine prvi put u okviru Radikalne stranke postavilo na dnevni red jugoslovensko pitanje. Na sednici njenog Poslaničkog kluba postavljeni su kao novi nacionalni zadaci Srbije rešavanje pitanja Srba i Hrvata u okviru Habzburške monarhije i problem Bosne i Hercegovine, ali ta pitanja nije postavio na dnevni red Pašić, već njegov partijski saborac Lazar Paču.

Međutim, drugog dana po izbijanju srpsko-austrijskog ratnog sukoba, 29. jula 1914. godine, Pašić je izneo viziju granica buduće države na liniji Klagenfurt-Marburg-Segedin i do kraja 1914. godine učinio je dosta napora da se razradi problem jugoslovenskog ujedinjenja - od pomenutog angažovanja srpskih naučnika, preko inicijative za osnivanje Jugoslovenskog odbora, do Deklaracije Narodne skupštine Srbije od 7. decembra 1914. godien.

Jovanoviću su u prvoj ratnoj godini izgleda bila bliža viđenja koja su se razmatrala u njegovom neposrednom okruženju - među oficirima pri Vrhovnoj komandi. On je, po sopstvenim rečima, dosta vremena provodio u razgovorima sa šefom vojne obaveštajne službe Apisom i ruskim vojnim atašeom Artamonovim. Po izveštajima koje je srpksoj vladi upućivao njen predstavnik pri Vrhovnoj komandi Tihomir Popović, ovim krugovima najbliže je bilo isključivo srpsko ujedinjenje u granicama koje bi, uz postojeće srpske države - Srbiju i Crnu Goru, obuhvatile srpske zemlje u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji i uopšte u Habzburškoj monarhiji i Makedoniju. Jovanović svedoči da su srpski oficir smatrali "da je za nas glavno dobiti Bosnu, i nema te žrtve, koju mi ne bismo bili kadri podneti rdi Bosne, pa čak da bi smo u krajnjem slučaju bili gotovi žrtvovati i Makedoniju".

Dosledan svom predratnom uverenju u nacionalnoj politici, ocenjuje da su srpski oficiri u zabludi i "zato bi im trebao reći... ako bismo imali d abiramo između Bosne i Makedonije, pretpostaviti Makedonije, pretpostaviti Makedoniju, a ne Bosnu".

Posle vojne katastrofe krajem 1915. godine, u uslovima opšte rezignacije koja je vladala na Krfu gde se početkom 1916. godine sklonilo sve što je ostalo od nekadašnje srpske države, prvi put Slobodan Jovanović našao se u poziciji aktivnog političkog protivnika i učesnika u političkoj kombinaciji usmerenoj ka uklanjanju Nikole Pašića i njegove vlade. U političkoj akciji učestvovali su stari Jovanovićevi poznanici i prijatelji: predratni novinar i izdavač lista "Štampa" Svetolik Jakšić, zastupnik ministra inostranih dela Jovan Jovanović Pižon, regentov sekretar Dragomir Janković, diplomata Boško Čolak - Antić i drugi.

Svedočanstvo koje se najčešće koristi u rasvetljavanju ove političke akcije je pismo koje je Svetolik Jakšić uputio s Krfa marta 1916. godine svom bratu Grguru. U pismu Svetolik obaveštava svoga brata da je sa svojim viđenjima političke situacije i njenog mogućeg razrešenja upoznao regenta. Upozorio ga je na to da u situaciji opšteg nezadovoljstva i prebacivanja odgovornosti s vojske na vladu i obrnuto, može doći do zajedničkog delovanja vojske i vlade i prebacivanja odgovornosti na sam dvor. Stoga je, po Jakšiću, bilo potrebno da se regent angažuje na uklanjanju Pašića i njegove vlade. Regent je izgleda ozbiljno razmatrao ovaj predlog, ali, po svemu sudeći zbog podrške koju je uživao kod Saveznika, Pašić je sačuvao svoju poziciju.

U razgovorima vođenim kod regenta u vezi s ovim planovima učestvovao je i Slobodana Jovanović. Po svedočanstvima iz tog vremena, Jovanović je u tim razgovorima potvrdio višenje pravne situacije kakvu je regentu izložio Jakšić da: "Ustava mi više nemamo, jer nemamo države; vlade nemamo, jer nemamo zemlje; Skupštine pravno nemamo, jer nemamo ni zemlje, ni ustava..." i "jedino što mi danas imamo, to je dinastija... jedini pravni predstavnik našeg naroda". Jovanović je izložio i svoje viđenje novog ustavnog uređenja po povratku u zemlju, u okviru kojeg je pominjao svoje stare stavove o potrebi uvođenja po povratku u zemlju, u okviru kojeg je pominjao svoje stare stavove o potrebi uvođenja po povratku u zemlju, u okviru kojeg je pominjao svoje stare stavove o potrebi uvođenja ustanove Gornjeg doma.

Prema svedočenju Svetolika Jakšića, Jovanović je Aleksandru izrazio svoju spremnost, istakao bi se svom svojom voljom i energijom za branioca novog režima". Jovanović je trebalo da odigra i ulogu posrednika u izmirenju oficirskoj kora. Po zamislima učesnika ove akcije, novu vojno-civilnu vladu, po obaranju Pešićeve vlade, trebalo je da formira vojvoda Mišić, a u njoj bi i Jovanović trebalo da preuzme jedan od ministarskih resora, pravde ili prosvete.

Ukoliko Pašiću nije u potpunosti bila poznata uloga i pozicija Slobodana Jovanovića u ovoj političkoj akciji koja je započeta u februaru 1916. godine, svakako mu je postala poznata kad se polovina 1916. godine pojavio jedan pamflet koji je Svetolik Jakšić uputio pod naslovom Pismo Srbima u Solunu. U ovom pismu, u sastavu novopredlagane vanparlamentarne vlade koja bi zamenila Pašićevu pomenuto je i ime Slobodana Jovanovića.

Istog meseca, odlukom Pašićeve vlade od 7/20. jula 1916. godine: "Rešeno je, da Ministar Vojni pozove Slobodana Jovanovića radi spremanja materijala za notu silama o protivpravnim postupcima naših neprijatelja u Srbiji". Jovanović se ovom pozivu nije odazvao. Ubrzo, na sednici vlade održanoj 26.08/9.09.1916. godine: "Rešeno je da se preduzmu sve mere da se povede istraga i stavi pod sud Svetolik Jakšić i svi drugi po delu pokušaja prevrta i svih radnja protiv države.

Piše: Mr Nebojša Popović
Sutra: Bliskost s oficirima „crnorukcima"


vesti po rubrikama

^feljton

19:02h

Mudri srpski političari (9): Beč je pratio svaki Pašićev korak

19:19h

Od trojanskog konja do Interneta (8)

 



     


FastCounter by LinkExchange