[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 15. jul 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

14. Jul 2001 15:20 (GMT+01:00)

Tihi sukob naučnih institucija i Anketnog odbora pokrajinskog parlamenta za utvrđivanje istine o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini

Istorija i(li) politika

Kako napisati novu istoriju mađarskih, hrvatskih, nemačkih fašističkih zločina kao i komunističke odmazde potom

"Tema je vruć krompir, potreban je veliki oprez, mnogo truda, a očito da naše naučne institucije procenjuju kako više mogu da izgube nego da dobiju ukoliko se prihvate posla. Istoričari koji su na čelu nekih od tih kuća stekli su svoje pozicije na temelju drugačijih, ideološki obojenih saznanja, i teško im je da prihvate nešto što će potrti sve ono na čemu su decenijama radili", reči su kojima je istoričar Milan Micić prokomentarisao porazan rezultat javnog konkursa za izradu naučno-istraživačkog projekta za utvrđivanje istine o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini.

Konkurs je raspisao Anketni odbor, koji je pokrajinski parlament formirao koncem 2000. sa zadatkom da ispita sve nemile događaje iz vremena Drugog svetskog rata, znači kako zločine mađarskih, hrvatskih, nemačkih i drugih fašista, tako i odmazde koje su po oslobođenju činile novoustanovljene komunističke vlasti. Međutim, kada su vrata tog konkursa zatvorena, ispostavilo se da nijedna institucija, kojoj je istoriografija "u opisu posla", nije na njega reagovala. Ali se zato iz tih istih institucija sa zamašnom dozom revolta reagovalo na Micićevu izjavu, a jedan od komentara je čak bio u stilu "bože, oprosti im jer ionako ne znaju šta rade".

"Revolt 'prozvanih'" je normalan, i čak ne vidim način na koji bi oni drugačije reagovali, jer, eto, neko se usudio da im otvoreno kaže kako su se do sada bavili jednom vrstom ideološke istoriografije. Uostalom, formiranje Anketnog odbora i jeste bio izraz nepoverenja prema istoričarima koji su do sada pisali našu, uslovno govoreći, bližu istoriju. Činjenica je da su ti ljudi, tu pre svega mislim na neke starije istoričare, svoje naučne karijere gradili na ideološkim temeljima. Ali i među njima ima mnogo onih koji mogu da naprave zaokret. I on se od njih može očekivati, ali ne trenutno, ne odmah", pokušao je da stavi tačku na ovaj "sukob" Milan Micić, koji je inače potpredsednik Anketnog odbora.

Naučna istina
"Osnovni cilj koji smo sebi postavili prilikom formiranja Odbora jeste da dođe do neke vrste pomirenja, ne da se zločini zaborave, ali da se sve stavi na svoje mesto, i da nastavimo normalno da živimo, bez pritiska tereta istorije. A naučna istina je jedini put da se u tom procesu izbegnu ideološki i nacionalni kolorit. Ako ne bude uticaja spolja, odnosno sve se prepusti istoričarima bez ikakvih pritisaka, ako se počne sa valjanim istraživanjem i obradom tog perioda, na kraju će se doći do te naučne istine. Pri čemu treba biti spreman na to da se ona neće baš svakome svideti", kaže mr Tibor Pal.

Stradanje Nemaca
Rudolf Vajs je u ime NNS predao Anketnom odboru knjigu "Patnje i stradanja Nemaca u komunističkoj Jugoslaviji" u četiri toma sa oko 4.500 stranica, u kojoj je poimenice navedeno gotovo 70 odsto folksdojčerskih žrtava posleratnih "centra za prinudni rad", alias "logora smrti". "Mnogi su sa nemačke strane bili nezadovoljni ovim izdanjem jer su smatrali da minimizira stradanja Nemaca, ali se u knjizi kao egzaktno navodi samo ono što je dokumentovano. Ima li bolje preporuke od te činjenice, jer znamo da su se mnogi realni istoričari i u našim krajevima često suočavali sa sličnim optužbama ostrašćenika i onih koji istoriju obrađuju emotivno, a ne kao nauku koja mora svoje tvrdnje zasnovati na čvrstim činjenicama", navodi Vajs.

Mora se, međutim, reći i da je jedna naučna institucija ipak bila spremna da "zasuče rukave" - Katedra za istoriju Filozofskog fakultetu u Novom Sadu. Mnogo pre no što se uopšte počelo govoriti o konkursu, Katedri je bilo ponuđeno da ona bude nosilac projekta. I ona je to načelno prihvatila, uz uslov da učestvuje u određivanju istraživačkog tima, da istraživanja po projektu imaju naučni karakter, kao i da Odbor iskoristi svoj politički uticaj kako bi se otvorili pojedini arhivi. Otišla je Katedra i korak dalje, predlažući imena istraživača koja bi se mogla naći u tom timu, poput Milana Kojanina, Ljube Dimića ili Momčila Mitrovića, te iznoseći stav da bi se projekat morao završiti celovitom naučnom monografijom.

U osnovi tu ništa nije bilo sporno za Anketni odbor. Ali je zato "kurcšluc" izbio pri pomenu novca jer je Katedra proračunala troškovnik istraživanja za prvu godinu na 1,1 milion dinara, što je bilo gotovo duplo više od ukupnog budžeta Odbora. I, naravno, čim je na jednom polju "zaškripalo", ubrzo je pronađeno još mana u ponudi Katedre. Najveća je ipak bila ta što je "Katedra dostavila cenu u dopisu od jednog i po lista", dok su članovi Odbora očekivali da će se pred njima naći kompletan projekat, u kojem bi bila predložena njegova struktura, problemi koje treba obraditi, istraživanja koja treba sprovesti...

Kada se tome doda da je predsednik Odbora prof. dr Dragoljub Živković naspram ponude Katedre stavio "Projekat metodologije naučnog istraživanja", koji je pripremljen na njegov zahtev ("s obzirom da Katedra nije dostavila projekat već dva dopisa, bio sam slobodan da angažujem i drugog stručnjaka"), moglo se naslutiti da će priča poći u nekom drugom, po Katedru nepovoljnom smeru. I upravo tako je i bilo, jer je konačan rezultat većanja Odbora bila odluka da se ne prihvate uslovi i ponuda Katedre za istoriju, već da se raspiše javni konkurs za izbor projekta.

I bi konkurs. I na konkursu "nula". Niko se na njega nije javio, pa čak ni Katedra, kojoj je, mora se i to napomenuti, Odbor posebno uputio poziv za učešće. O razlozima zbog kojih se ostale "resorne" naučne institucije nisu oglasile može se spekulisati (uostalom, svoj stav o tome jasno je izneo Micić), ali Katedra za istoriju, kažu u ovoj kući, od svega je digla ruke iz čistog revolta. Bilo kako bilo, kada je posle tog nesretnog konkursa crta podvučena, ispostavilo se da će nosilac naučnog projekta morati da bude sam Anketni odbor, a da će sav teret prvih istraživanja pasti na tri istoričara iz njegovog sastava - Micića, Kalmana Kuntića i mr Tibora Pala - iako Odbor planira da u najskorije vreme formira naučno-istraživački tim, i to "od mladih ljudi na početku naučne karijere, kojima je izazov da se posvete ovoj temi".

Svedoci su (ne)pouzdani
Iako pojedini članovi Anketnog odbora istrajavaju u zahtevu da se "velika pažnja mora pridati svedocima posmatranih događaja", Pal, Kuntić i Micić jedinstveni su u stavu da svedočenja jesu vredna pažnje, ali da nikako ne predstavljaju "izvor prvog reda". "Ljudi su skloni da jedan isti događaj različito tumače, pogotovo unazad 50-60 godina. Svedok pri tome vidi samo jedan detalj, bez obzira koliko se dobro seća svega ili ima zabeleške, ali on nije u stanju da sagleda celinu, uzroke, posledice... Da i ne govorimo o "rupama u sećanju". Naravno, treba saslušati sve koji su voljni da pričaju o tom periodu, ali valorizaciji tih iskaza treba pristupiti krajnje oprezno", slažu se istoričari iz Odbora.

"Ne krećemo od nule, jer o tom periodu je ipak pisano", kaže za "Glas" mr Tibor Pal. "Naše je da vidimo da li se u poslednjih 5-10 godina nešto nove građe pojavilo u inostranstvu, pre svega u Mađarskoj, Hrvatskoj i Nemačkoj. U Pešti je, recimo, sredinom devedesetih otvoren novi arhiv, "Istorijski ured", u koji je prebačena dokumentacija vezana za kraj Drugog svetskog rata i posleratni period. Imamo nameru da se povežemo i sa drugim centrima, koji se bave izučavanjem tog perioda, poput Vizentalovog. Naravno, u pitanju je veliki, ogroman posao, i pitanje je da li će tri-četiri godine biti dovoljne da se iole ozbiljnije zagrebe po toj materiji. Možda ništa nećemo naći, ali svakako moramo pokušati, kako nas ne bi grizlo da nam je nešto promaklo", napominje mr Pal.

Profesor Kalman Kuntić dobio je nimalo lak "domaći zadatak" da iz hrvatskih arhiva pokuša da izvuče sve što bi se moglo odnositi na ratni period. "Klima je tamo još rovita, u pitanju je nezgodna tema, ali se iskreno nadam da ću naići na ljude spremne da pomognu. Uostalom, ako želite da ustanovite istinu, morate da se potrudite da dođete do što više relevantnih podataka", napominje Kuntić. Inače, u akciju traganja za arhivskom građom Odbor je uključio, kao svojevrsnog "spoljnog saradnika", i predsednika Nemačkog narodnog saveza u SRJ, takođe istoričara Rudolfa Vajsa.

"Sa nemačke strane postoji spremnost da se obezbedi uvid u sve njihove arhive. Inače, kolege istoričari u Nemačkoj, ali i u Austriji, voljne su da pomognu istraživanju naših naučnika u njihovim arhivama i da im ukažu na potrebnu literaturu i izvore za dalja istraživanja. Ali prilikom obrade ove teme neophodno je otići i u, recimo, arhiv u Vašingtonu, neizostavno treba raditi i na građi Međunarodnog crvenog krsta i raznih crkvenih organizacija, a posebnu zanimljivost predstavljaju zasigurno i izveštaji stranih ambasada", napominje Vajs.

Ideja istoričara iz Odbora je da se najpre, koliko god je to moguće, zatvori "spoljni krug" istraživanja, kako bi se mirnije pristupilo češljanju podataka pohranjenim u ovdašnjim arhivima. "Građa o počinjenim zločinima uništavana je u toku samog rata, ali je nestajala i posle rata. Naravno da zločinci nisu brižno čuvali dokaze o svojim nedelima, a dosta toga je i kasnije spaljeno, zbog različitih interesa. Tačno je da smo sve vremenske granice za "zaštitu" tzv. recentne građe prešli, ali je veliko pitanje da li je išta od korisne dokumentacije ostalo čitavo.

Postoji, recimo, legenda o jednom izveštaju Anketne komisije za istraživanje ratnih zločina 46-47, koji se nekada navodno čuvao u pokrajinskom komitetu SKJ. I upravo ta vrsta građe bi nam značajno pomogla. No, najvažnije je da konačno počnemo da delamo, a ne da samo sastančimo. Jer, kada smo Anketni odbor tako pompezno najavili, onda je red da nešto i uradimo", naglasio je mr Tibor Pal.

Miroslav Stajić


vesti po rubrikama

^tema

15:20h

Tihi sukob oko utvrđivanja istine o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini

15:45h

Ko je ovaj čovek: Dejan Savićević

   


     


FastCounter by LinkExchange