[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 15. jul 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

14. Jul 2001 15:31 (GMT+01:00)

Milovan Vržina, pesnik, satiričar, o tome zašto se više ni žene u Srbiji ne smeju

Sistematska kretenizacija naroda

Osnovni način kretenizacije naroda jeste uništenje emocija. Kada vam neko uništi osećanje za pravdu, za moral, za ljubav, za istinu šta ste onda vi? To su obezglavljeni ljudi, bez uporišta i orijentacije, dakle ljudi za manipulaciju

O kulturi, i onome što ona nije, o satiri kao britko rečenoj istini, razgovaramo sa Milovanom Vržinom. Pesnik i satiričar, nosilac Ordena Zlatni jež, dugogodišnji urednik Ošišanog ježa, autor više knjiga poezije i satire.

U kakvom je položaju kultura u Srbiji?
- Ako se zaboravi tradicija, a mi smo kao narod skloni da zaboravljamo, onda će sadašnja mašinerija "kulture bez duše" ili "instant kulture" definitivno zavladati ovim prostorom. Agresivno smo bombardovani glupavim serijama za samozaborav, nazovi avangardnim predstavama, bitefima, a nacionalno, Narodno pozorište, nije odigralo ni jednu predstavu Dušana Kovačevića.

Smatrate da se sistematski vrši kretenizacija ovog naroda?
- Jeste, postoji daljinski upravljač pa možeš da promeniš kanal, ali to je lažan izbor jer je sve na jako niskom kulturnom nivou. Limunade od serija, agresivna muzika i tako dalje imaju za cilj potiranje i zaboravljanje pravih vrednosti. Svesno zaglupljuju narod, jer se neprosvećenima lakše manipuliše. Zabava za budale ima zadatak da vam potroši vreme, da vas ne zamisli, da ne otkrivate istinu. Mozak se sve manje koristi. Osnovni način kretenizacije naroda jeste uništenje emocija. Kada vam neko uništi osećanje za pravdu, za moral, za ljubav, za istinu šta ste onda vi? To su obezglavljeni ljudi, bez uporišta i orijentacije, dakle ljudi za manipulaciju.

Sloboda medija
Postoji li danas u Srbiji sloboda medija?
- To je koska koja je bačena da bi se oko nje gložili. Nema ni apsolutno slobodnih medija ni apsolutno zavisnih medija. Ali vlast uvek kontroliše medije čak i onda kada ih ne zabranjuje. Opasno je i kada se može reći sve jer onda neke stvari izgube na težini.

Da li se kultura menja iz temelja?
- Ne ona se ne menja, ona se uništava. I ne samo temelji kulture, već celog društva. Odakle detetu 100 hiljada maraka da plati školovanje? Ljudi, koji ne mogu da se školuju jer se sve privatizuje i sve mora da se plati, nisu mnogo zainteresovani za kulturu. Uloga vlasti, državnika jeste da opismenjuje narod, da odgovara na svetske težnje i uočava opasnosti, tako da narod bude što manje oštećen.

Na koji način danas vidite mesto i ulogu satiričara i satire.
- Satiričari uvek imaju istu ulogu i zadatak, da govore istinu. Istina može biti kazana na posredan način, ali mora biti ono što jeste. Istina je bolna, ali je lekovita. Satiričar ima dar da na jedan duhovit način razobliči neistine. Istina je zavijena u sedam velova, i samo vrhunski satiričari je otkrivaju tako da ona izgleda jednostavna i očigledna.

Da li su satiričari jedini branioci istine?
- Ne znam da li su jedini, ali da to rade na pravi način, to je sigurno. U ovoj zemlji se namnožilo laskavaca, ljigavaca, poltrona, mnogo je moralno posrnulih. Kada prođete našom zemljom, kao da se desila neka velika nesreća, više se niko ne smeje, a osmeh je najvažnija stvar u životu. Posebno mi je žao što se sve manje žena smeje, nisu srećne.

Nove mete
Ko je danas meta satiričara posle pada Slobodana Miloševića?
- Ovi novi, Đinđić, Đukanović, šef srpske policije ponajviše. Mada mislim da je nedovoljna ta kritika, zbog toga što je nedovoljno jaka i opozicija jer ima taj hendikep da je bivša vlast. Satiričar je uvek na strani naroda.

Šta je sa intelektualcima u Srbiji, da li danas ćute više ili manje?
- Narod se razočarao u intelektualce jer su ostavili narod da se surva i propadne. Pedeset uglednih profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu su javno rekli da se ne poštuje zakon. Ako Kosta Čavoški kao najradikalniji kritičar Slobodana Miloševića kaže da nešto nije po zakonu, onda možemo reći da intelektualci više ne ćute. Mislim da što bude više takvih, mi ćemo kao narod pre ozdraviti.

U ovom trenutku je gotovo nemoguće baviti se satirom koja nema političku pozadinu. Zašto?
- Zato što je to život ljudi na ovim prostorima. Ili kako ste vi ono rekli, ne bismo se mi bavili njima kada bi se oni malo manje bavili nama. Pusti li bismo mi njih, ali neće oni nas, šalim se. Satiričar je uvek opozicija ili nije satiričar. Ima onih koji su sebe nazvali satiričarima i objavili desetine knjiga, ali ne kritikuju vlast, svaku vlast, i oni nisu satiričari. Sloboda se uzima ona se ne poklanja. A što se vlasti tiče, Branko Ćopić mi je rekao: "Sine, piši knjige, oni knjige ne čitaju. Van moje zemlje ja branim ovaj narod i političare koje je narod izabrao, a ovde im kažem šta imam da im kažem."

Hajde da kažemo nešto o aforističarima sa autocenzurom, sa zadrškom (zaprškom). Jesu li to režimski aforističari?
- Ima režimskih satiričara, opskurnog dara, ali im je dat prostor u novinama i time prividno sloboda kritikovanja. Satiričare koji su to po svom životnom stavu, prema svim stvarima, uglavnom ekonomski zavitlavaju, povećanjem cena papira, štampanja, i nikada im ekonomski ne pomažu. Tako da aforističari sami krate svoj jezik, da im ne bi uništili egzistenciju. Režimski satiričari su trčali u politiku, bili SPS, pa onda SPO, sada ih vidim i u DOS-u. Ne želim da ih imenujem, pokazaće se sami. Ali kada bi bili nešto drugo, a ne komformisti, izgubili bi prostor u novinama. Prepoznaćete ih lako, njihovi aforizmi su samo naizgled kritika, nedostaje krajnji domet, povlađuju lošem ukusu, a navodno kolumne bez njih ne mogu.

Da li bi Ministarstvo kulture moglo da posveti više pažnje Ošišanom ježu?
- Mogu sa ponosom da kažem da je Ošišani jež po tragu koji je ostavio u našoj kulturi gigantska institucija. Ministarstvo ne vodi računa o ovom listu, nismo strani plaćenici, finansiramo se samo od prodaje našeg časopisa, što često nije dovoljno ni za poreze koje morate platiti državi pa makar ostali i bez hleba. Za vreme bombardovanja, kada je NATO uvodio demokratiju, mi smo naš list delili besplatno narodu.


vesti po rubrikama

^intervju

15:06h

Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije: Ljotićevci marširaju Srbijom

15:31h Milovan Vržina, pesnik, satiričar, o tome zašto se više ni žene u Srbiji ne smeju

15:55h

Mirjana Bobić Mojsilović, novinar i tiražni pisac, o "zabranjenim temama" u Srbiji: Visoka, vitka, vesela i ima problema

   


     


FastCounter by LinkExchange