[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 15. jul 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

14. Jul 2001 18:52 (GMT+01:00)

Milošević u Okružnom zatvoru (4)

Izlivi nežnosti u pritvoru

Oslovljavali su se: ona njega sa mili moj, mali moj, a on nju isto. Ona njega sa kuco, on nju sa maco

Priredio: Dragan Vlahović
Iz knjige Dragiše Blanuše: "Čuvao sam Miloševića"


Supruga Mirjana Marković stizala je svakog dana u posetu u isto vreme. U podne. Pričali su po sat, kasnije sat i po, o svemu i svačemu, ali meni je zapalo za oko kako se oni jedno prema drugom ponašaju. Susreti su bili, smem da kažem, gotovo ritualni. Često su se držali obema rukama za obraze, ona je njemu ljubila ruke, i on njoj, čak sam u jednom trenu primetio da ona njega ljubi u koleno.

Oslovljavali su se: ona njega sa mili moj, mali moj, a on nju isto. Ona njega sa kuco, on nju sa maco. On njoj - lepi moj, a ona njega isto. Nijedan trenutak nisu propuštali da jedno drugom nešto od lepih reči ne saopšte. Najveći deo vremena prolazio je u uzajamnim izlivima nežnosti. Izgledali su, po pogledima, kao zaljubljeni par u nekom mlađanom dobu. Takav odnos nisu krili ni pred stražarom, ni pred ćerkom Marijom ili snahom Milicom. Tako mu je u prvim danima poseta rekla da ima mnogo pozdrava od prijatelja koji stalno dolaze kod nje kući. Obećala je da će mu doneti pisma koja je on dobio, na šta je reagovao stražar Mačak kojeg je i Milošević već zvao po nadimku, da to nije mogućno bez dozvole istražnog sudije. Ona je te reči komentarisala: „Ta su pisma više ljubavna u smislu podrške". Takođe sam zapazio, jer je bilo previše napadno, da ona svaki čas doteruje frizuru ogledajući se u ručnom ogledalu.

Jedan od prvih posetilaca bio je 5. aprila Branislav Ivković, visoki funkcioner SPS, koji ga je obavestio o okupljanju građana ispred Okružnog zatvora koji su protestovali zbog njegovog hapšenja tako što su izvikivali parole SPS i pevali himnu "Hej Sloveni". Ivković ga je pitao da li je to mogao da čuje, na šta je on odgovorio da je čuo, ali je pomislio da se igra neka utakmica na obližnjim stadionima Sinđelića ili Obilića. Ivković ga je još obavestio o zakazanom mitingu ispred Vlade Srbije za subotu, 7. aprila, na kojem bi mitingaši zahtevali da se on pusti iz zatvora i brani sa slobode. Ivković mu je tada rekao da je Milan Milutinović, predsednik Republike Srbije, podneo ostavku u Izvršnom odboru SPS i da zbog toga oni hoće da ga isključe iz partije. Milošević se sa tim složio.

Istog dana, tačno u podne, u posetu je došla Mirjana Marković i rekla mu da se sin Marko svakodnevno javlja. Rekao joj je da ga puno pozdravi i da mu kaže „da se ne šali da bi ovamo krenuo". Pitao je stražara može li da da supruzi papirić sa porukom za ćerku Mariju, a odgovoreno mu je da takve stvari moraju da prođu proceduru kod istražnog sudije. Na tom papiriću Milošević je želeo da napiše ćerki sledeću poruku: „Draga Marija, budi dobra, slušaj mamu i budi dobra kao što smo se dogovorili".

Posle odlaska Mirjane Marković, advokat Toma Fila je došao na kratko. Razgovarali su o izjavi koju je dao Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina, istražnom sudiji što je Milošević prokomentarisao da to nema "nikakve veze sa istinom".

Poslanik SPS Bora Drakulović, koji mu je toga dana 6. aprila došao u posetu, preneo mu je mnoge pozdrave ljudi iz partije, rekao da žene dolaze do prijavnice zatvora sa cvećem i mole ga da organizuje da to njemu neko uruči, kao i to da je njegovih pet ljudi uhapšeno među kojima i njegov vozač. Drakulović mu je tada još rekao da u partiji ima i onih kojih bi se trebalo osloboditi, malo ih je, ali naravno, ako se on slaže sa tim. Pričajući o svom hapšenju, u jednom momentu bivši predsednik SRJ je rekao:

- Da su me zatvorili Šiptari ili Nemci, ne bi mi bilo krivo, nego moji Srbi!

Istog dana bio je i advokat Toma Fila koji ga je upoznao s optužnicom iz Haga koja tek treba da pristigne i da bude uručena Momčilu Grubaču, saveznom ministru pravde. Na to je Milošević odgovorio:
- Ja sud u Hagu ne priznajem.

Potom su se dogovorili da advokat pođe sa Gradimirom Nalićem, savetnikom predsednika SRJ, kod Vojislava Koštunice, predsednika Jugoslavije, i da mu sve ispriča. Milošević je još dodao da zna da je Koštunica pravnik legalista i da zna da „bez veze sedim u zatvoru".

Naravno, i tog dana u posetu je došla supruga Mirjana Marković. 7. aprila, posle ustajanja u 7.30, Milošević se raspitivao da li vikendom stižu novine koje je, inače, redovno čitao. Kad je dobio odričan odgovor, prokomentarisao je da u novinama i onako nema šta da se pročita. Po kućnom redu Okružnog zatvora, svi pritvorenici svake subote su obavezni da izvrše veliko spremanje svojih soba. Iznose se napolje ćebad i posteljina da se provetre i istresu.

I Milošević je otišao na trešenje ćebadi, potom se u zatvorskoj sobi obrijao, legao da čita knjigu, zaspao, pa opet čitao knjigu, pa zaspao. U posetu mu je došla supruga, u 12 sati, i rekla mu da su devetorica ljudi iz MUP Srbije izvršili pretres njihove kuće u Požarevcu koji je, kako je rekla, dugo trajao. Rekla mu je da nisu našli ništa osim njegovog pištolja koji se nalazio u fioci pored kreveta. Rekla mu je još da su pregledali silne poklone što ih je on dobijao kao predsednik Srbije i Jugoslavije (sablje, noževi, koplja, topuze...). Pretresu su prisustvovali i ljudi iz Socijalističke partije Živorad Igić, Goran Trivan, Boro Drakulović i neki drugi. MUP je pokušao da izvrši i pretres kuće njihovog sina Marka, ali ona to nije dozvolila jer nisu imali njegovu saglasnost. Rekla im je da oni i to mogu da učine, ali na svoju odgovornost, nasilno. Na kraju su ljudi iz MUP-a Srbije odustali od pretresa Markove kuće.

Nedeljnog prepodneva 8. aprila Slobodan Milošević je konačno ustao iz kreveta u 10.45. Žalio se da nije bilo tople vode za tuširanje i spremio se za posetu supruge. Ali, ovoga puta ona je došla sa ćerkom Marijom Milošević. Došle su u dva posebna automobila, svaka za sebe. Kao i svakog dana, sačekao ih je nadzornik Savić, zvani Mačak, da ih odvede do sobe za posetu. Prilikom upoznavanja Mirjana pita Mačka:
- Kako ti se sviđa moja ćerka, je li lepa?

Mačak odgovara:
- Lijepa je.

Na to Marija ljutito primećuje:
- Što ga to pitaš? Da sam ružna k'o akrep, on bi rekao da sam lepa. Na tome se razgovor završio, a Milošević radostan što je video ćerku, pita je:
- Gde si, teroristo!

Supruga mu je rekla da su iz MUP-a Srbije najavili pretres Markove kuće u Požarevcu koju će obaviti čovek iz MUP-a sa svojom grupom. Milošević je upozorio da pozove njegove drugove Živorada Igića, Gorana Trivana i druge da budu prisutni. Još mu je rekla da su ljudi iz MUP-a, pretresajući njihovu kuću, tražili neke umetničke slike koje u stvari i ne postoje, a Marija je dobacila:
- Kad budeš izašao iz zatvora, neću ti dozvoliti nikada više da se baviš politikom jer ova zemlja tebe ne zaslužuje pošto si previše pametan.

Kada su njih dve otišle, govorio je pred stražarom:
- Šta će mi toliko čokolada kad Marija dobro zna da ih ne jedem.
Veoma je hvalio pasulj (a meni je rekao da ga tako dobro kuvaju u zatvoru da bi mogao da bude poslužen u svakom restoranu i da bi mogao da ga jede za svaki obrok - prim. aut).

Tog dana u zatvorskoj šetnji, koja je počela oko 14 časova, zatražio je da mu neko donese stari hleb iz sobe jer je želeo da nahrani golubove kojih, inače, u tom krugu ima poprilično. Udovoljeno je njegovoj želji. To je radio svakodnevno u svim narednim danima, do kraja boravka u zatvoru. U smiraj dana odjednom je postao veoma nervozan. Zahvalio se stražaru što mu je očišćena soba, ali i izrazio zabrinutost za Miru i Mariju jer je pretres kuće u Požarevcu već trebalo da bude završen. Glasno se pitao da li su se vratile, a onda je dodao:
- Možda će i grob moje majke koja je umrla sedamdeset četvrte da pretresu da tamo nešto nije sakriveno. Napisao sam drugovima da u borbi mogu da poginem, ali samoubica nisam.

Sve ovo govorio je šetajući po sobi, a onda je završio rečima kako nije video Šešelja da ga posavetuje šta mu sve treba u zatvoru. Počeo je da pere suđe pevušeći neku starogradsku pesmu nerazgovetno izgovarajući reči. Na počinak je otišao glasno govoreći da će ovi uhapsiti sve ugledne ljude iz partije i da će morati zbog toga da naprave novi zatvor. Čitao je knjigu još neko vreme, a potom ugasio svetlo i zaspao. Još nekoliko puta je u toku noći ustajao, palio svetlo, čitao i opet zaspivao.

Sutra: Povratak u zatvor iz Vojnomedicinske akademije


vesti po rubrikama

^feljton

18:52h Milošević u Okružnom zatvoru (4): Izlivi nežnosti u pritvoru

19:02h

Crvena kuga (31): Vojnik nišani u Isusa Hrista

19:19h

Lomovi u srpskom novinarstvu (4)

   


     


FastCounter by LinkExchange