[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 15. jul 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

14. Jul 2001 19:19 (GMT+01:00)

Lomovi u srpskom novinarstvu (4)

Skupa cena komformizma

Trogodišnji povlašćeni položaj novinara saradnika okupatorske štampe, preokretanjem ratne sreće, nestao je kao nimalo bezazlena zabluda

Piše: Mile Nedeljkvoić

Žika M. Jovanović (r. 1906. u Kragujevcu) nosio se mišlju da se, odmah po aprilskom slomu, s nekoliko kolega prebaci u Grčku, tačnije u Solun, i da tamo, kao što je to učinio Manojlo Sokić 1916-1918. godine, u izbeglištvu izdaju dnevni list "Pravdu". Kako im nije pošlo za rukom da izađu iz zemlje a ubrzo je, početkom maja, Italija uz pomoć Nemaca okupirala Grčku, zamisao im je propala i potom su se snalazili kako je ko znao i umeo. Jovanović je kod privatnika u pekari "Balkan", ko ja se nalazila na tadašnjoj beogradskog periferiji, na kraju Aleksandrove ulice (kod današnjeg restorana "Lion"), od ranih jutarnjih časova prodavao hleb.

U spisku novinara koji je dostavljen komesaru Gruberu, u rubrici za podatke gde danas rade, najčešći je odgovarao"van novinarske profesije", a u rubrici za adresu stana ima mnogo upitnika. Iskušenja za ovu vrstu novinara tek su predstojala. Neki će svemu odoleti i izaći iz rata bez igde ičega, ali sa sačuvanom čašću, a neki među njima će, voljno ili nevoljno, nastradati samleveni u žrvnju okupacije.

U srpsko novinarstvo je pod okupacijom stupilo na scenu tzv. kvislinške štampe novih 119 novinara. Najviše 1941. godine - 84. Sledeće godine znatno manje - 23, a 1943. godine, kada su nemačka kola očigledno pošle nizbrdo, samo 12.

Specijalni okupacioni komesar- upravljač nad srpskim novinarstvom dr Valter Gruber, valjda nemajući poverenja u Srbe, koji su mu pristupili, ubacio je u Udruženje novinara (koje je preimenovao u Srpsko novinarsko udruženje) i druge neke "Srbe", čija su imena, osim o poreklu, govorila i o "dobrim" namerama - inž.

Valentin Anders i dr inž. Franc Podbrežnik, za koje se nije znalo ni gde ni šta rade, dok su drugi bili raspoređeni po beogradskim redakcijama - Nikola Gutje ("Dom i svet"), Ani Zloh (Zender Belgrad), Anastasija Klint (Agencija Rudnik), Eugen Mesner ("Obnova"), Ivan Nađvinski (sekretar SNU), Dušan Papadopolos ("Obnova"), Rade Štagler (Beogradski Lojd) i dr., a s njima je i dr Vinko Močnik, koji, šireći blagodeti katoličanstva, uređuje "Glasnik Nadbiskupije beogradske". Bili su tu i ruski emigranti -belogardejci, koji u u Hitleru, spremni zbog toga da mu služe, videli oslobodioca svoje otadžbine - Boris Ganusovski, Viktor Ivanov, Gordovski, grof Georgij Grabbe (sa dva "b"), Aleksandar I. Ivanov, Sergije N. Latišev Boris Čujkevič, koji su u Beogradu uređivali listove ("Vjedomosti korpusa", "Cerkovnaja žiznj"), ili u Radio Beogradu (stanica P. K. Zender) bili u Ruskom odeljenju, zaduženom za istočnu propagandu.

Od 28 profesionalnih srpskih novinara od kojih je 264 bilo učlanjeno u Udruženje na dan 6. aprila 1941. godine, oko tri četvrtine ih nije prihvatilo saradnju sa okupatorom. Međutim, jedna četvrtina, tačnije njih 73, ušli su u mlin tzv. kvislinške štampe. Prirodno, najviše ih je bilo iz "Vremena", koje je poslednjih godina pred rat i uređivano sa očiglednom naklonošću prema Nemačkoj. Gledno po redakcijama, lista novinara koji su za reme okupacije ostali u novinarskom poslu, izgleda ovako: "Vreme" 28, "Politika" 20, Agencija Avala 7, "Pravda" 5, Presbiro 3, nezaposlena 4 i iz drugih, uglavnom manjih redakcija po 1 ("Eko de Belgrad","Zemlja", "Juro", "Naša krila", Opština grada Beograda, Radio Beograd i "Samouprava".

Očito, imajući u vidu veličinu predratnih redakcija, najčasnije su se poneli novinari "Pravde" jer su ispoljili najmanju spremnost za kolaboraciju. Pri tome, nijedan novinar "Pravde" nije zauzeo neko važno ili uticajno mesto u novinama i propagandi. Od ove petorice Spasoje Đorđević, do rta sekretar Udruženja, otišao je u Nedićevo Ministarstvo prosvete, gde je vodio odsek zadužbina. Fotoreporter Milan Roglić se zaposlio u Propagandnom odeljenju Predsednika Vlade, dok je Sreten Sokić, jedna od vlasnika "Pravde", postao korektor u "Novom vremenu" a Milorad Đorđević i Đorđe Dedić su našli utočište vodeći službena saopštenja - prvi Centrale za hemijske proizvode, a drugi Centrale za gvožđe i metale. Od njih petorice je najgore prošao Spasoje Đorđević, koji je streljan po oslobođenje u Beograda. Sretenu Sokiću je konfiskovana imovina, ali nije diran, kao ni Milord Đorđević i Milan Roglić, dok je Đorđe Dedić nastavio novinarski rad i dočekao penziju kao urednik "Borbe".

Vrlo su različiti motivi kojima su se rukovodili novinari kad su pristupili saradnji u okupacionim glasilima. Neki su to činili da bi spasli glavu, neki iz nevolje da bi preživeli, neki da bi pritajeni delovali za druge ciljeve, neki po tajnom zadatku, ali mnogi iz uverenja, iskreno i zdušno. U svakom slučaju, pristajanje na saradnju je vuklo sa sobom i određeni komfor. Po nemačkoj uredbi, novinari su podeljeni na liste ("A, C, D i E; upravo vreme je postojala i F lista), u koje su poređani po profilima delatnosti, a u z to i statusno, na osnovu čega je proisticao i određeni tretman.

Na ovim nemačkim listama se na početku okupacije, 1941. godine, našlo 98 novinara, ali je taj broj kasnije povećan na 187. Danas deluje kao tamna mrlja u i biografijama nekih novinara činjenica da su se nalazili na ovim nemačkim listama. Istina, svi nisu prihvatili to što su uvršteni u spisak. Među njima Budimir Švabić, bivši novinar "Politike" koji je, kao iskreni rodoljub, otišao u četnike, te je njegovo ime naknadno precrtano na listi, uz primedbu da "nije u preduzeću" (inače jebio predviđen da radi u "Obnovi"). Takođe, nije bio u "preduzeću ni Gojko Banović. Ali su zato neki drugi novinari "Politike" neki izvesno vreme, a neki stalno, bili u "preduzeću". Jovan Ganović je potpisao "Obnovu", a Vladislav Ribnikar "Dom i svet". Obojica su vrlo revnosno dostavljali prema potrebi podatke udruženju.

nastaviće se


vesti po rubrikama

^feljton

18:52h Milošević u Okružnom zatvoru (4): Izlivi nežnosti u pritvoru

19:02h

Crvena kuga (31): Vojnik nišani u Isusa Hrista

19:19h

Lomovi u srpskom novinarstvu (4)

   


     


FastCounter by LinkExchange