Priča o zlatu u kučevskom kraju ima bezbroj. Od zlatnog runa, zlatnog pluga, preko zlatnog cara, pa sve do sve većeg broja današnjih tragača za zakopanim blagom na obližnjem brdu Đula. Priča kaže i da se ovde nekada ubijalo i za žuto dugme, dok su napasnici čak i zlatne zube vadili iz vilica svojih žrtava.

Bager za ispiranje zlata kralja Aleksandra Karađorđevića postavljen u selu Neresnica, gde se nalazi i kraljeva vila, proradio je 12. oktobra 1934. godine, tri dana po njegovom ubistvu u Marseju. Po veličini bio je drugi u svetu, odmah iza bagera nemačkog kralja u Indiji.

		Zlatni put Mnogi ne znaju da je prilikom izgradnje magistralnog puta Kučevo - Požarevac kao podloga korišćen šljunak iz Neresnice koga je iz Peka iskopao bager kralja Aleksandra. - Ako se zna da je Bora iz jalovišta rudnika u Blagojevom Kamenu isprao šesnaest kilgorama zlata, samo pokušajte da zamislite koliko zlata ima ispod asfalta na putu za Požarevac, kojim hiljade vozila dnevno pređu - priča nam jedan od poznavalaca kučevskog kraja.

Prema dostupnim arhivskim podacima ovaj bager je iz Peka vadio između 25 i 32 kilograma čistog zlata mesečno. Ako se zna da je radio sve do sredine 1955. godine, kada su ga komunisti rasturili i prodali u staro gvožđe otpadu iz Viteza, on je iz pečkog korita izvadio više od 7.000 tona zlata.

Kralj je bio vlasnik 60 odsto preduzeća 'Neresnica-Glogovica', zajedno sa još nekoliko suvlasnika. Bager je u Engleskoj kupio izvesni beogradski advokat Dunjić, koji je bio direktor ovog preduzeća i drugi akcionar po veličini.

Posle bagera, zlato iz Peka, a naročito iz njegovih pritoka, ispirali su braća Dragoljub i Slavoljub Privulović iz Neresnice. Nešto kasnije ovlašćeni ispirač zlata bio je Bora Vojkanović iz Voluje, koji je kasnije prešao u pčelare. Još se pamti priča kada je Vojkanović tražio dozvolu od opštine da ispira jalovište rudnika u Blagojevom Kamenu, koje je bilo pred zatvaranjem. Posle dogovora da se zlato podeli na ravne časti, Bora je nekoliko nedelja kasnije došao u opštinu i bapnuo predsedniku osam kilograma zlata na sto.

Iako deluje čudno da se danas gotovo niko ne bavi ispiranjem zlata koga zaista ima na ovim prostorima, naročito u pritokama i potocima Peka, odgovor je sasvim jednostavan. Pored legendi o zlatu s početka teksta, u narodu Kučeva i okoline vrlo je jaka legenda o nesrećama koje je zlato pričinilo. U ovu priču spadaju i brojna ubistva zbog zlata, a još je sveže sećanje na bandu braće Borogić, koji su tek pre nekoliko godina izašli na slobodu posle višegodišnjih zatvorskih kazni zbog pljački i ubistava. Razlog - zlato.