Nadomak centra grada, tik do Ibarske magistrale, pažnju mnogobrojnih putnika namernika privlači neobična građevina. Napola srpska šumadijska kuća, napola vikinški brod, sva u drvetu i staklu. Kako i priliči Kući jugoslovensko-norveškog prijateljstva. Izgrađena 1987. godine ova Kuća i dan-danas čuva uspomenu na ratno prijateljstvo dva geografski udaljena naroda. Jugoslovenski, uglavnom srpski zarobljenici internirani su od 1942. godine sve do kraja Drugog svetskog rata u daleku i hladnu Norvešku gde su radili na izgradnji puteva i nemačkih utvrđenja. Mnogi se nikada nisu vratili.

One najslabije nacisti su streljali, a slabo obučeni i hranjeni mnogi od zarobljenika su umirali u Norveškoj. Sve vreme prinudnog rada srpski internirci su nailazili da pomoć lokalnog norveškog naroda koji su im doturali hranu, pomagali im da se leče ili da pobegnu iz logora smrti. Neobično zdanje pokraj magistrale čuva upravo uspomenu na to čvrsto prijateljstvo norveškog i našeg naroda. I dok je u prizemlju restoran u kome se može dobro pojesti i popiti, na spratu Kuće posetioce dočekuje stalna postavka fotografija i zapisa iz norveških "logora smrti".

- Ovu kuću i izložbu posetilo je na stotine hiljada ljudi, bilo je ovde i nekoliko hiljada Norvežana. Svi su ostali dirnuti pričom o jednom velikom prijateljstvu dva velika naroda - kaže nam domaćin kuće Dragiša Ostojić čiji je otac streljan u Norveškoj. Iz Gornjeg Milanovca put dalekog severa internirano je 39 ljudi od kojih su se samo sedmorica vratili kući.

- Sada nam nedostaje novac da renoviramo kuću, da uradimo popravke na krovu i ponovo je izlakiramo. Jurimo sponzore od jutra do sutra - vraća nas domaćin u surovu svakodnevicu.

Kada sledeći put prođete Ibarskom magistralom pokraj milanovačke neobične građevine, nemojte se samo čudom čuditi...