[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 28. jun 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

27. Jun 2001 15:00 (GMT+01:00)

Splitska "Lora", nekad ratna luka JRM, tokom 92. i 93. godine bila logor za mnoge Srbe

Mučiteljima sloboda,
žrtvama traume

Do početka 1992. godine "Lora" u Splitu, bila je ratna luka Jugoslovenske mornarice (JRT). Nakon povlačenja JNA preuzela ju je Hrvatska vojska i postaje sedište hrvatske Vojne policije. Tada je u "Lori" formiran vojni zatvor, koji bukvalno od prvog trenutka postaje jedan od najozloglašenijih kazamata poslednjeg rata. Dovođeni su zatvorenici najviše s dubrovačkog i hercegovačkog ratišta a do septembra 1992. godine odvođene su u "Loru" i na stotine civila srpske nacionalnosti iz Splita i okolnih sela. Izloženi najstrašnijim mučenjima i sadističkim iživljavanjima. Imena mučitelja do danas su uglavnom poznata. Ipak, do dana današnjeg ne zna se tačno koliko je zatvorenika mučilišta "Lora" izašlo na svetlost dana sa trajnim invaliditetom. Poznata su imena oko deset ubijenih, dok najnoviji podaci potvrđuju strahovanja da je u mračnim ćelijama "Lore" ubijeno više od pedeset ljudi.

Policajci dali iskaze

- Vojni policajci Mario Barišić i Milorad Paić, dali su iskaze kriminalističkoj službi 73 bojne VP, koja sprovodi predistražne radnje po nalogu županijskog tužilaštva u Splitu. Iskazi vojnih policajaca podudaraju se sa svedočenjima zatvorenika u "Lori" a koje poseduje Hrvatsko pravosuđe - Kaže Tonči Majić, predsednik Dalmatinskog komiteta za ljudska prava.

Tek nakon pada Tuđmanovog režima, stvorili su se pogodni uslovi, pa je oktobra meseca prošle godine Dalmatinski komitet za ljudska prava koji se godinama bavi prikupljanjem dokumentacije o "Lori" predao dosije državnom tužilaštvu. Zamenik državnog tužioca Hrvatske Mladen Bajić, 18. oktobra prošle godine objavio je, da će iznova biti pokrenut postupak i obnovljena istraga koja je mirovala od 1992. godine. Tek nakon gotovo punih osam meseci, pre nekoliko dana, jugoslovenski organi poslali su pravosudnim organima Republike Hrvatske odgovor na njihov zahtev za pravnu pomoć u sklopu istražnih radnji koje su pokrenute pred Županijskim državnim tužilaštvom u Splitu. Kao najveći uzrok kašnjenja, ministar pravde SRJ Momčilo Grubač, između ostalog navodi, smenu režima.

- Njima je, kako su rekli bilo naređeno da me privedu, a nisu imali nikakav nalog ili bilo kakav dokument na temelju kojega bi ja morao sa njima. Ispred zgrade nas je čekalo policijsko vozilo sa šoferom... Ispred zgrade (unutar zidina Lore) bilo je dosta vojske i vojnih policajaca... U sobu su ušla tri policajca... Počelo je ispitivanje gde si radio, s kim živiš... koje Srbe poznaješ. Za svaki moj odgovor ova tri policajca bi me udarala šakama po glavi, vukli za uši, uvrtali ih, uvrtali glavu, davili - stezali vrat rukama, udarali šakama u slabine, udarali nogama, podizali sa sjedišta vukući za uši i vratne mišiće uz vrisku i psovke. Vikali su lažeš majku ti srpsku, četničku, ništa od tebe neće ostati, samo uši koje ćemo ti sad odsjeći... Nakon dva do dva i pol sata su prestali... Uveli su me u ćeliju broj dva i zaključali.

Dujićeve okrutnosti

- U svedočenjima pominje se ime Tomislava Dujića, koji je zabeležen po okrutnosti. Poreklom je iz Vukovara iz kog se jedva probio nakon "pada" grada. Uloga upravnika zatvora Dujića, njegove žene Tanje i izvesnog Anđelka data je kroz grozne opise mučenja i zlostavljanja. O okrutnosti njegove žene Tanje svedoči G. T. koji navodi da je ona mučila, tukla zatvorenike i pritom uživala. "Ona je uživala i u tome da pita zatvorenike ko želi pizde a zatim snažno nogom udarala po polnim organima, nakon što bi nas naterala da raširimo noge" - navodi Majić delove iz svedočenja zatvorenika.

Ostao sam 30 do 40 minuta dok nije došao stražar po mene i odveo u prostoriju kod ulaza u zatvor sa desne strane. Tu su me dočekali njih oko deset, što policajaca, što vojnika. Od tih deset, jedan je sjedio u fotelji, jedan ležao na krevetu, drugi su stajali. Prilikom ulaska čuo sam kako mi prijete, "dođi čedo četniče, majku ti četničku, ovdje ćeš propjevati, ovdje je ustaški zatvor, odavde možeš samo u Kevinu rupu". U toj prostoriji su me tukli kako je ko stizao. Onesvijestio sam se. Polijevali su me vodom. Uključili ventilator. Došao sam svijesti...

Policajac crne puti, visine oko 180 cm, u gornjoj vilici fali mu jedan zub. Koliko sam mogao zaključiti bio je komandir stražarima u zatvoru. Taj isti policajac naredio je da se donese telefonski induktor, te da golim žicama meni vežu ruke. Njemu su dali induktor koji je okretao što je brže mogao. Od tog napona ja sam se kočio i padao sa stolice. Prisutni su se smijali, prijetili, šamarali me.

Ovo je deo svedočenja M.K. o mučenju koje je preživeo u "Lori"- a koji smo dobili od Dalmatinskog Komiteta za ljudska prava - koji takođe navodi da, kada je jednog od narednih dana, pošto je nakon prebijanja bio odveden u bolnicu i odmah vraćen u Loru, stražaru plave puti visokom oko 180 cm rošava lica zatražio vodu, ovaj je zatvorenicima koji su ribari VC i hodnike naredio da ga "osveže" prljavim krpama, te da ga prljavštinom mažu po jeziku, nosu, ušima i glavi. M.K. je sam napisao izjavu i pre nekoliko godina je predao Tadeušu Mazovjeckom. Živi u Splitu i nije mu još uvek službeno objašnjeno zašto je bio zatvoren.

Dalmatinski komitet za ljudska prava (DK), dobar deo građana Splita a svakako i najviši politički i vojni funkcioneri u Zagrebu, godina 92 i 93 saznavali su za ratne zločine u Lori gotovo istovremeno kada su se i dešavali.

Hrvatska štampa

Hrvatska nezavisna štampa je za razliku od naše štampe, mora se priznati, mnogo više pažnje posvetila slučaju "Lora", čak i u vreme Tuđmanovog totalitarizma. Da li će "ruka pravde" sustići one koji su ubijajući druge, samo zbog "pogrešne" nacionalnosti i veroispovesti, pokazali najgore što se može sresti u ljudskoj prirodi, zavisi od političara i tasa pravosuđa. Oni koji su, i sa jedne i sa druge strane lupali u nacionalne i ratne talambase ali samo sa kućnog praga, neka pročitaju potresne, mučne izjave i pokušaju da nezaborave.
Nenada Kneževića inžinjera iz Kaštela, Gojka Bulovića pravnika iz Splita... više nema.

- Tadašnji glavnokomandujući Vojne policije u Šibeniku Mario Barišić i Milorad Pajić, njegov pomoćnik, tokom jedne od inspekcija još 1992 utvrdili su da se u zatvoru "Lora" zatvorenici i ratni zarobljenici sistematski muče, sakate i ubijaju. Zgroženi time, obavestili su najviše državne i vojne funkcionere. Nedavno su sve detaljno potvrdili hrvatskim medijima. Precizirali su da su 92 i 93 o zločinima obavestili tadašnjeg predsednika Franju Tuđmana, zapovednika vojne policije Matu Laušića, šefa SZUP-a Smiljana Reljića, generala Janka Bobetka te predsednika Vlade Franju Gregurića. Jedino što su u to vreme postigli bilo je da je ministar odbrane Gojko Šušak, hitno doneo odluku o njihovom smenjivanju sa svih dužnosti i oni su bukvalno izbačeni na ulicu. Mario Barišić posvedočio je o svemu nakon smene vlasti u Hrvatskoj pred zamenikom državnog tužioca Mladena Bajića i prihvatio da bude krunski svedok na suđenju ubicama u Lori - kaže Tonči Majić iz Splita, predsednik Dalmatinskog komiteta za ljudska prava (DK), koji je i sam prilikom jedne od deložacija koje su se dešavale ratnih godina u Splitu bio povređen i zajedno sa ekipom televizije Švajcarske bio zatvoren u "Lori" .

Braća Tripković iz Prebilovaca kraj Čapljine preživeli su mučilište bloka "C" takozvanog bloka smrti. Damjan je bio rezervista JNA ali je u trenutku hapšenja ili zarobljavanja 8 travnja bio u civilnom odelu. Brat Gavrilo, kako se navodi u dokumentaciji koju je "Glasu" dostavio DK, bio je pripadnik takozvanih seoskih straža i zarobljen je istog dana kada i Damjan. Prošao je nekoliko hrvatskih zatvora. Najpre je bio u Čapljini u duvanskoj stanici, potom u Metkoviću. Nakon oko nedelju dana prebačen je u "Loru". Nakon "Lore" bio je u Zadru pa u Duvnu. Potom, oko dve nedelje u bolnici u Splitu, pa u šibenskoj kasarni da bi ga iznova vratili u "Loru" gde je zadržan do 14 kolovoza 1992. godine kada je razmenjen u Nemetinu. Damjan je razmenjen 18 kolovoza 1992. godine kod Stolca i nakon toga pridružio se jedinicama JNA.

Nakon što je zlostavljan u Čapljini i Metkoviću, sa povezom preko očiju, zajedno sa drugim zarobljenicima Gavrilo je transportovan u "Loru". On svedoči:

- Prilikom izlaska iz vozila dočekalo nas je više njih i odmah su nas počeli tući. To mora da su bili ljudi obučeni borilačkim veštinama. Zapazio sam preko poveza koji se malo pomerio da pripadaju Vojnoj policiji. Među ovima koji su nas tukli uspeo sam da zapazim jednog koga su zvali Musa a kasnije sam saznao da je od Širokog brijega i da je bio vojni policajac JNA u Sarajevu. Nakon ove tuče uveli su nas u prostoriju gde su nam skinuli poveze, oduzeli sve vredno i dokumenta... Onako gole su nas polijevali hladnom vodom govoreći da smo ušljivi četnici. "Slabo su nas hranili... a hranu nismo ni dobijali svaki dan... vodu retko... svakih pet ili sedam dana davali bi nam jednu plastičnu flašu od 1,5 litara na nas pet. Malu nuždu smo vršili tako što smo tražili da idemo u VC, pa su nas nekada odvodili tamo, a nekada nisu, tako da smo to obavljali u ćeliji. Dešavalo se da smo zbog nedostatka vode pili i vlastitu mokraću".

Gavrilo svedoči da su ih u "Lori" tukli svaki dan a kada bi se umorili terali bi zatvorenike da tuku jedni druge. "Ukoliko bi neko slabije udarao onda su oni tukli njega. Tako su terali zatvorenike da iz sve snage tuku svoje drugove".

Jedan od najstravičnijih opisa Gavrila Tripkovića odnosi se na proceduru traženja četnika. "Jednog dana stražar me je izveo iz ćelije i rekao da mora tražiti četnike Šešelja i Miloševića jer su ušli u mene. Naredio mi je da legnem, a potom na ruku stavio crvenu rukavicu koja mu je bila do lakta. Zavukao mi je ruku u čmar i počeo da steže unutrašnje organe. Ovako mi je nanosio neopisive bolove a došlo je i do velikog krvarenja sve dok se nisam onesvestio. Stražar je ovaj postupak ponovio sa mnom više puta"...

..."U upravnikovoj kancelariji bila je montirana takozvana električna stolica na koju su nas postavljali da sedimo, vezivali žicama, tako što bi jednu žicu metalnom štipaljkom pričvrstili za uho kako su meni činili a nekima su bušili uši i golu žicu provlačili kroz uho. Drugu bi vezivali za polni organ, a potom uključivali struju"...

..."Jedne večeri oko ponoći Tomo Dujić koji je imao poseban pik na mene izveo me je iz moje ćelije u drugu prostoriju. Tamo sam zatekao pet muškaraca koji su bili obučeni u standardne uniforme JNA. Po govoru sam zaključio da su Crnogorci. Svima su bile odsečene uši, čini mi se da je samo jedan imao jedno uho. Nekima od tih ljudi bile su izvađene oči a nekima su preda mnom oči vadili. Sjećam se kako je jedan od mučitelja jednom zabio nož u jezik i povukao nož te mu tako odsekao jezik"...

Željka Jevtić

 

Šamaranje, gledanje u sunce

U dostavljenoj dokumentaciji navedeno je da su Damjana jedno veče izveli napolje i iz lovačke puške mu pucali u mišić leve ruke i u levu butinu a iz pištolja u desnu ruku. Iako je lekar u bolnici rekao da mora ostati na lečenju, stražari to nisu dopustili.
- Terali su nas da šamaramo jedan drugog dok neko ne bi pao u nesvest, da satima stojimo na suncu i gledamo u sunce, dok ne padnemo u nesvest, da nosimo jedan drugog po krugu a za to vreme bi nas tukli..." - kaže D.
Predsednik Dalmatinskog komiteta navodi da gotovo svi svedoci svedoče o seksualnom iživljavanju. " U splitskoj Vojnoj policiji i među čuvarima zatvora u "Lori" je bilo seksualno perverznih osoba", kaže Majić.
- Mene i sveštenika P. (Z. P., kupreški sveštenik) terali su da jedan drugome "pušimo" polni ud. To smo radili dok smo bili vezani na struju, pa su oni propuštali struju kroz nas i istovremeno nas tukli. Prilikom ovih batinanja meni je polomljeno devet rebara... - navodi se u dostavljenoj dokumentaciji o Damjanu Tripkoviću.
Oba brata navode u svojim svedočenjima zverstva kojima su bili izloženi Crnogorci. Damjan Tripković navodi kako je prilikom jedne šetnje po zatvorskom krugu primetio tri Crnogorca od kojih je jedan drugome morao odseći uho a trećemu iskopati oko. Gavrilo tvrdi da su stražari jedne večeri pred njim zaklali pet osoba u uniformama JNA za koje je po govoru pretpostavljao da su Crnogorci. "Jednom od Crnogoraca nisu izvadili oči tako da je mogao videti šta se događa, pa su zatim počeli klati jednog po jednog. Klali su ih dok su ih rukama držali za kosu. Svakom je glava bila odvojena od tela."


vesti po rubrikama

^dosije

15:00h

Splitska "Lora", nekad ratna luka JRM, tokom 92. i 93. godine bila logor za mnoge Srbe

 



     


FastCounter by LinkExchange