[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 26. jun 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

25. Jun 2001 17:12 (GMT+01:00)

Milan Lakić, idejni tvorac najuspešnije škole košarke na ovim prostorima, o lepoti i zamkama rada s mladima

Basket akademija na Tašu

Nikada u "Beovuku" nismo odbili neko dete, a naša prednost u odnosu na "velike" jeste jednoobrazan sistem rada. O talentu, novcu, slavi i dopingu...

Jedna lopta, protiv Radničkog, sada, sa ove vremenske distance mi se čini srećna, koja je prošetala dva kruga na obruču i izašla, odredila je našu sudbinu u prvoj ligi. Bila je to ona sezona u kojoj je doneta odluka da takmičenje igra 32 kluba, a mi smo bili jedini od onih koji su trebali da uđu u ligu a da su bili protiv takvog sistema - seća se jedine prvoligaške sezone Milan Lakić, ključni čovek "Beovuka".

Kada izriče ovakvu tvrdnju, Miša Lakić, verovatno misli na činjenicu da klub pritisnut obavezama takmičenja u eliti, ne bi imao toliko vremena da se posveti radu sa mlađim selekcijama, što će u godinama koje su došle postati trejd mark "Beovuka". Nije ni nova, ni nepoznata činjenica da je u minulih osam godina košarkaška škola "vukova" pretvorena u pravu basket akademiju, beogradski "Džordžtaun" na Tašmajdanu i da su juniori i kadeti prosto pustošili sva najveća takmičenja u svom uzrastu. Klinci više nisu tračali na mitski Kalemegdan, Zvezda i Partizan morali su u čekaonicu, red se otegao na Tašu...

Milojević, Aškrabić, Glintić...

- Klub je osnovan 1972. godine, posle Svetskog prvenstva u Ljubljani, kada je to bila masovna pojava na ovim prostorima. Počeli smo kao klub mesne zajednice "Tašmajdan". Igrali smo Prvu i Drugu srpsku ligu, i dugo bili vezani za "Crvenu zvezdu". Negde 1988. godine došli smo do dna i izvršili reorganizaciju kluba. Stigli smo i do elitnog takmičenja, ali organizaciono to nismo mogli da izdržimo. Ime "Beovuk" bio je deo marketinške strategije koja nije dala očekivani rezultat. Danas nemamo seniore, jer su juniori praktično i prvi tim. Izdržavamo se prodajom igrača, a školu "Beovuka" prošli su Milojević, Aškrabić, Glintić, braća Savović, Barjaktarević, Radovanović, Bratić... - kaže Milan Lakić.

- Verovatno je naša prednost u činjenici da sva deca u klubu imaju potpuno istu obuku, samo je razlika u obimu rada. To prelazak iz jedne u drugu selekciju čini potpuno bezbolnim. Dakle, kod nas svi treneri rade isto. Naši klinci u 18 godina već imaju nekoliko srpskoligaških sezona iza sebe i potpuno su tehnički i taktički obučeni. Potom, neka ne zazvuči prepotentno, ali verovatno je moj kompjuter najpuniji sa imenima talentovane dece. Naše selekcije uglavnom čine beogradska deca, jer mi nemamo materijalne uslove da dovodimo talentovane klince sa strane. Pripadam onima koji misle da beogradska deca umeju i vole da igraju košarku i nije tačno da njihov interes pada od osamnaeste godine kada kreću diskoteke i izlasci. Sa decom, jednostavno, treba razgovarati, brinuti o njima i razumeti njihove probleme. Sve to nalaze kod nas - kaže Miša Lakić.

Godine sveopšte devastacije, ekonomske naročito, učinile su da mnogi talentovani dečaci put do uspeha ili nov c potraže prečicom, sa lažnim ili pravim pasošima, svejedno, otiskujući se u svojoj šesnaestoj godini u pravu životni neizvesnost. Trend je izgledao nezadrživo narastajući.

- Tada sam bio veliki protivnik odlazaka, a i sada sam, doduše, nešto umerenije protiv toga. Čini mi se da svako u životu traži prostor za napredak i afirmaciju. Ako im ne možemo obezbediti taj prostor i uslove za napredak, imamo li pravo da ih zadržavamo? Jednostavno, ti dečaci ne vide sebe ovde. Moram reći da ima dosta prevara prilikom potpisivanja ugovora i moj savet tim mladim ljudima je da obavezno imaju menadžera. Znate, kada govorim o tom prostoru za napredovanje, mislim tu na najtalentovanije. Pogledajte Mladena Šekularca koji je prošle godine prema statistikama igrao ispod 20 minuta po utakmici., dok su njegovi vršnjaci Fotis, Mladenov, Bećirović već seniorski reprezentativci. Ponavljam, ukoliko im inostranstvo obezbeđuje bolje uslove za rad, odlazak je prirodno rešenje. Pri svemu tome, još uvek mislim da je ostanak kod nas za mladog igrača bolja solucija - objašnjava Lakić ovu složenu problematiku.

Veliku ulogu u prelomnim momentima igraju i roditelji. Ponekad vođeni prejakom ambicijom i ne baš humanim motivima, često i nesvesni posledica, roditelji mogu jednu potencijalno uspešnu karijeru okrenuti u kontrasmeru.

- Slažem se da ima bolesnih roditelja koji svoje frustracije pokušavaju da reše preko dece. Ovo se odnosi i na neke bivše košarkaše. Ima i onih koji trče za novcem. Normalni roditelji trče za rezultatom, oni drugi za novcem, a ako je neko predodređen da zaradi velike pare, one će stići kad-tad. Znate, današnja generacija zna šta neće, ali ne zna šta hoće i ako se sa njima ne radi kako treba i ne razgovara, oni vrlo lako kliznu u problem.

Ekspanzija i planetarni rezultati naše košarke, podrazumevali su masovnost. Jednostavni obrazac, patike, jedan šorts, drvena tabla i obruč na svakoj banderi u kraju, bili su šansa da svaki klinac makar na sat vremena bude Kićanović, Divac ili Majkl Džordan. Najnoviji tendencije pokazuju da ovaj nekada populistički sport sve više postaje privilegija bogatih. Prema rečima našeg sagovornika, talentovan igrač roditelje koje žele da im dete uspe sve više košta.

- Plašim se da će u budućnosti košarku moći da igraju samo deca bogatijih roditelja. Vidite, pored volje i želje potrebno je mnogo para. Treba platiti članarinu u klubu, bar dva para patika, nekoliko šortseva, majica. Valja, takođe, obezbediti i kvalitetnu ishranu koja je izuzetno važna. Reč je o više od 2000 nemačkih maraka godišnje, što u uslovima opšte nemaštine nije malo. Klub kada prepozna talentovanog igrača, oslobađa ga ovih obaveza. Ali, pitanje je šta se dešava ako se to na vreme ne uoči, a dete je talentovano. U "Beovuku" se to ne događa, ovde mogu da treniraju i deca čiji roditelji nisu bogati. Nikada nam se nije desilo da smo odbili klinca koji želi da trenira. Svako može da pokuša.

Nekada akademski, sport gradskih momaka koji su pored košarke završavali i studije, odavno to više nije. Zakonitosti biznisa koje su odavno ušle i u košarku učinile su da se barata ciframa od kojih se normalnim ljudima vrti u glavi. Ali, iza glamura, novca, devojaka, stoji i tamnija strana.

- Klince danas ne zanima škola, a pri tome ne shvataju da svi ne mogu biti Danilović i Divac. Šta će se desiti kada posle deset godina igranja u kojima su zarađivali i više od proseka ove zemlje, završe karijeru. S druge strane, moderni sport je svojevrsna gladijatorska arena, samo što nemamo lavove. Ali, postoje druge opasnosti. Pogledajte samo doping, gde ti mladi ljudi rizikuju svoje zdravlje. U NBA ligi on je odavno u opticaju, u Evropi se, takođe, masovno koristi, kod nas ne znam. Neka čitaoci zaključe sami. Znate, vide se samo oni koji uspeju, oni koji ne prođu bivaju prepušteni zaboravu - zaključuje Milan Lakić.

Zoran Preradović
Foto: D. Briza


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:31h

Todor Šumonja, profesor u Elektrotehničkoj školi u Nišu, upozorava: Elektrosmog - tihi ubica

16:09h

Pronađene fotografije koje pokazuju da papa Jovan Pavle Drugi ume i da barata oružjem

16:44h

Pedeset najpoželjnijih neženja za 2001. u izboru magazina "People"

17:12h

Milan Lakić, idejni tvorac najuspešnije škole košarke na ovim prostorima, o lepoti i zamkama rada s mladima

17:37h

Od jedinstvenog Oglednog centra u Evropi za razvoj sela ostalo samo ime

 

 


     


FastCounter by LinkExchange