Ljubavna patnja može biti jaka do bola. Kada uhvati čovek je često toliko opsednut da strast zamenjuje željom da se osveti i primenjuje razne čini kako bi po svaku cenu kaznio nevernika ili osobu koja mu je povredila sujetu. Opsednutost je ponekad i simptom porodičnog prokletstva

Vlaška ljubavna magija raznolika po svom delovanju i načinu izvođenja, zapravo pokriva sve čovekove želje i težnje iz romantičnog resora života. Jer emocije iz tog stanja toliko su jake da skoro bezrezervno utiču i na sve ostale događaje ili stanja. Usled ljubavnog nezadovoljstva često se kao posledice sreću i problemi na poslu, finansijski krahovi, nemar ili nervoza prema sopstvenoj deci. I obrnuto, samo trunka sreće sa voljenom osobom dovoljna je da se kao nekim čudom sve nevolje iz života brišu. Smehom i zadovoljstvom rešavaju se čak i zdravstvene tegobe, čovek postaje jak i ni po jednom pitanju nema dilema.

Jačina osećanja ljubavi u odnosu među polovima međutim daje istu tu snagu i emocijama koje se rađaju kada je osoba povređena neuzvraćenom ljubavlju ili neverstvom. Povređena sujeta ili neuzvraćena ljubav mogu biti razlog i neodoljive žeđi za osvetom.

Venčanje začinjeno pakošću

- Ljubavna patnja jaka je do bola. Kada uhvati čovek je često toliko opsednut da sebi može navući i neku opaku boleštinu - reči su moćne vračare Desanke Perić. Iz patnje se rađa revolt a potom i snaga da se neverniku naudi po svaku cenu. Po to mnogo dolaze kod vračara ali to nisu uvek prava rešenja za velike probleme jer se kolo stalno širi a nesreća ide i kod onoga kome je namenjena i kod onoga ko je naručuje. Želja za osvetom zbog neuzvraćene ljubavi tada čak nadvladava i strast i želju da se sa voljenom osobom bude.

Rituali za tu priliku uglavnom podrazumevaju pakosti koje ostavljena osoba treba da odradi u vreme venčanja svoje bivše magijske smicalice mogu učiniti u bilo kojoj situaciji kada se novozaljubljeni par nađe zajedno.

Putem koji oni prolaze treba sa leve strane staviti nož a za desne korice. Kada prođu između dve zamke, oba rekvizita bace se u jamu a pri tom se izgovara basma: „Tek kada nož uđe u ove korice neka srce (ime) uđe u srce njenog novog dragana".

Ako se u prilikama osvete za nevernike međutim u pomoć pozove i jaka vračara, njen će obred, biti mnogo komplikovaniji a kletva teža. Ona će mesto na kom se pojavljuje srećni par obeležiti tako što će dva potpuno ista ključa ostaviti oko njih. Posle toga ključeve će vezati na suprotnim stranama i baciti u reku. Bar jedno od dvoje zaljubljenih jednostavno neće moći da ostvari seksualni kontakt i prema dragoj osobi gajiće sestrinska ili bratska osećanja. Kasnije dolazi do svađa, par se međusobno iritira a to na kraju obično rasturi brak.

„Sa đe skuje" prevedeno sa vlaškog znači otključati i pri tom se podrazumevaju razne potrebe odvezivanja ili odvajanja. U svojim zapisima primarijus dr Petar Paunović, direktor Zavoda za zaštitu zdravlja „Timok" se osvrtao za metodima lečenja fizioloških bolesti ali se pod istim nazivom javljaju i potrebe ljudi koji bi da se emocionalno, psihički ili duhovno odvoje od drugog čoveka ili nekog vančulnog bića.

Ova vrsta obreda koristi se pre svega kod razvezivanja ljubavnih čini, ali pošto se misli d su mnoge bolesti uzrokovane neprijateljstvom, zavišću, ljubomorom i tuđim besom, vlaške vračare isti ritual primenjuju i za lečenje raznih vrsta bolesti.

Ako se sumnja da je primera radi dete ostalo bez majke ali je od nje nasledilo neko prokletstvo onda se nađe neka zdrava žena koja dobrovoljno pristane da u magiji figurira kao nova majka Zajedno sa detetom njih dvoje se stave u obruč načinjen od pruta šipka. Prilikom rituala mora se poštovati tišina i ni dete ni nova majka ne smeju izgovoriti ni reč. Opkoljeni obručem oni zajedno hodaju do groba detetove biološke majke Na grobu dete se provuče kroz obruč, udari čelom o krst na humci pa kaže „Ti nisu više moja majka ja nisam više tvoje dete..." U grob se zakopa šipkov prut i obred se završava šetnjom do kuće. Ovaj se ritual nekada koristi i ako je prava majka živa. Uglavnom kao preventiva jer se sumnja da kada su dete i majka rođeni istog ili bliskog datuma to može biti loš predznak po zdravlje oboje ili znak starog porodičnog prokletstva.

I on se obavlja uglavnom na groblju i pored obolelog i vračare za njega zovu zdravu osobu koja se bolesnome javila u snu ili je slučajno naišla dok se o obrede govorilo i kada se spremao.

Pre sunčevog izlaska njih troje se okupe na grobu nepoznate osobe. Pre toga ne treba ni jesti ni piti i sve vreme mora da se ćuti. Okrenuta prema istoku vračara u busagiju, (okove), stavlja po jednu nogu bolesnog i zdravog i to tako da se između nađe krst sa groba. Oko krsta se obavije crven konac a bolesnom oko vrata crn. Busagije se zaključaju i time se bolesnik uvede u svet mrtvih. Zdrava osoba treba d ga iz njega povuče i to čini kada bolestan izgovori „Vrati roba iz groba". Budući pobratim mu odgovori „Primam od Boga i Svetog Jovana, otkupljujem roba iz groba. Ustanite vi mrtvi d odemo mi živi". Tada se otključavaju okovi. Ritual se ponovi tri puta. Učesnici između sebe podele pogaču, pojedu po parče a ostatak zakopaju u grob. Isto učine sa vinom i vodom. Izljube se i odu kući. Nakon 40 dana vračara dođe i crven konac na grobu zamenila onim crnim sa vrata obolelog.

U bolestima čiji se koreni traže na emocionalnom ili psihičkom nivou, primenjuje se metod sa dva obruča. Pri tom se opet mora naći zdrava osoba koja će biti deo rituala sa obolelim. Žene kod Vlaha često pristaju na ove uloge i ne boje jer se smatra d ase time zaslužuje milost sudbine ili donosi poen kod Boga. Okovi koji mogu biti od savitljive grane ili još bolje metalnih žica, stave se oko ruku ili nogu. Na taj način dve osobe se spajaju i zaključava se odnos.

Tako spojeni na pragu kuće, oni slušaju vračaru koja izgovara basmu poput ove: „Otvaramo (ime) bolesnog, vadimo živog roba iz groba, odvajamo ga od ptice u gori, od ribe u vodi, od ljudi znanih i neznanih...". Okovi s tada naglo otvaraju a pacijent je slobodan od prethodne vezanosti, koliko god ona bila jaka. A obično jeste jer se uglavnom radi o moćnoj vlaškoj ljubavnoj opsesiji.

Piše: Jasna Jojić
Sutra: Kritično od Božića do bogojavljenja