Vraćanje čini je obavezan ritual vlaške magije. Jednostavnim obredom po receptu vračara iz Timočke Krajine skidaju se i mnoge bolesti izazvane ljubomorom i pohlepom drugih. Ponekad se u pomoć mora prizvati i sam đavo.
Sve magije koje je zapamtila naša civilizacija tvrde da je vraćanje čini srce bele magije. Kod Vlaha, koji u suštini ne prave ovu tradicionalnu razliku na dobro i zlo, rituali koji prate bajalice za vraćanje čini i dalje su samo način da se pomogne nesrećnoj osobi koja je došla po pomoć. Jer kroz skoro sve situacije kroz koje pojedinac prolazi u životu pokaže se da ono što je jednome dobro, drugome može biti zlo. Zato je vračarama s Timoka mnogo bitnije da li su čini rađene s namerom da čovek sebi donese sreću, bez obzira na to kako će ona uticati na druge iz okoline, ili neko namerno izaziva tuđu nesreću.

Ukoliko se tokom rituala utvrdi da su čini bacane namerno i da su još uvek vrlo jake, onda se, u zavisnosti od stepena pritiska na žrtvu, preduzimaju razni „lekoviti" odredi.
Nezavisno od toga šta se želi postići ritualom i kolika je njegova snaga, oni obično počinju bajanjem „za svaki slučaj". Suština te bajalice oseća se u stihu: „Ako su čini od ženske ruke, krv nek joj se toči i srce iskoči. Ako su od Gospoda Boga, u crna mora nek odu tamo da žive, tamo da konače ni za koga drugog da se ne kače". Jer vračare, bilo da rade same ili onome ko je došao po pomoć, ukazuju kako se vraćaju čini, ne žele da se po svaku cenu petljaju u sudbinu. Ako je nešto dato od Boga, čovek za to mora da plati i njihovo je jedino da na to upozore svog pacijenta i da eventualno ublaže nedaću.
S druge strane, završetkom bajalica koje prate rituale za vraćanje čini upućuje se na mesto gde odrađeni obredi treba da odu. Tim rečima nosi se poruka za viši svet i na samom kraju kaže se i ko ih odašilje. Taj „pečat" i „potpis", kao uostalom i na svakom drugom dokumentu koji potvrđuje ljudske akcije, iskazuju s basmama poput: „Preko svih međa, preko svih sela, preko svih voda, bajanje od mene a lek od Svete Marije, hitro do noći lek (ime opsednute osobe) da dođe".

		Čudotvoran pasulj Ono za šta se ne mora posećivati vračara, a po mnogima potiče iz vlaške magije, jesu laki obredi koji se izvode samostalno i brzo i efikasni su protiv neverstva. Oni se baziraju na prizivanju prirode i korišćenju njenih elemenata u zavođenju suprotnog pola a najpopularniji među njima jeste obred s pasuljem. Vračanje s devet zrna pasulja i malo soli koje se preliju vodom a potom zamotaju u tri krpice, služi za vezivanje. Vezujući smotuljke oko sebe, prevarena žena izgovara: „Ne motam ovaj pasulj već motam mog dragana (ime)". Potom priđe ognjištu, tri puta dune u vatru i kaže: „Iz mene huka i mog (ime voljenog) muka. Kako pasulj puca tako srce (ime) za mnom kuca"..

Protiv uroka i lakših čini, međutim, čovek se uglavnom može vrlo lako odbraniti i sopstvenim autosugestivnim metodama. Dovoljno je da kada se ujutru probudi izgovori neku vrstu mantre u kojoj će nalaziti da je on dovoljno jak i da mu tuđe zle misli ili negativne sile ne mogu naškoditi. Ovo je, kažu vlaške vračare, valjano činiti i uveče pred spavanje jer mnogi baš to doba koriste za emitovanje negativnih misli. Pred sam san, ljudska svest je najpodložnija sugestijama. Ukoliko ih čovek daje sam sebi i u pozitivnom obliku, njegovi snovi biće proročki a sutrašnji dan uspešan. Ako propusti tu priliku, neće se sećati svojih snova i daće mogućnosti drugima, od kojih ga neki možda i mrze, da mu skroje i tu noć i život uopšte.
Uz ovu opreznost nije na odmet pridržavati se još jednog običaja stare magije iz Timočke Krajine. Nakon svakog obroka u kući, mrvice koje ostanu na trpezi treba sakupiti u šaku, staviti ih na sims od prozora ili terasu i tiho izgovoriti: „Ja ne hranim vrapca i goluba već brige i nesreću sa sebe daljem". Preko mrvica sve kletve koje nam je neko uputio odleteće zajedno s pticama koje smo nahranili.
Sve te jednostavne metode izuzetno su efikasne kao preventiva ili u slučaju da vam pojedini sam žele zlo. Čini međutim koje su naručene od psihičkih moćnika, poput vračara, hodža, Ciganki ili hermetista, mogu imati dalekosežnije posledice pa se protiv njih treba boriti jačim sredstvima.

To se pre svega mora raditi u situacijama kada je pojedinac meta jakih ljubavnih čini i obreda vezivanja jer oni utiču i na fiziološko stanje čovekovog organizma, na njegovu volju i fizičku snagu. A oni mogu doneti i niz malera na svim poljima.
Niža kategorija rituala za vraćanje čini zahteva da se određena basma tri puta izgovori a ako je činodejstvo toliko zlo, basma se mora izvesti devet puta.
U okolini Majdanpeka, kako je zabeležio etnolog Paun Durlić, obično se čini vraćaju ovako: „Nazad da se vratite, preko mene ne možete, sve čini, sve napratnice. Jer ja sam vas nožem isekla, metlom pomela, solju posolila, paprikom zapaprila, belim lukom zaljutila, mermerom okamenila. Iz (ime opčinjenog ili izmalerisanog) kuće otpravila. Iz kuće sa sofre, iz kašike, iz panice, iz zidova i kutova, nazad da se vratite, preko mene ne možete jer one čini prate, naprate a ja ih prebajem da im se vrate".
Ostali rituali komplikovaniji su i njihova sadržina je mnogo žešća. Oni se obično odnose na oslobađanje od nametnutih ljubavnih čini jer su te magijske radnje i kod slanja čini najčešće. Uz to, po mišljenju mnogih vračara, opsednutost nekom osobom uglavnom je posledica užasno jake psihičke moći. To može doneti velike nevolje pa čak smrt. Ne samo pojedincu na koga su bačene već i svima u njegovoj okolini. Zato su složeniji rituali sveobuhvatniji i ne preciziraju uvek ljubav. A mnogi odbranu stvaraju tako što se umesto vraćanja onome ko je jednu vrstu čini bacao dopremaju druge vrste kletvi.

Po zapisu etnologa Slavoljuba Gacovića ritual ove vrste nazvan „Ku potula" izvodi se na stepeništu. Na svaki stepenik, redom od prvog pa sve do kućnog praga, stavi se oblutak donet s reke. Vračara ga gazi levom nogom i vrteći levo-desno maše maramom na sve strane izgovarajući basmu: „Polako, polako, konju nad konjima, jednom se napregni celu carevinu da smiriš. Polako, polako, kao što smiruješ krave u stajama, ovce u oborima, pse u krtozima, ptice u gnezdima, ljude u selima, muževe u svojim krevetima, tako i (ime) da mririš„.
Bajalica se izgovara tri puta, a potom se na marami vežu tri čvora. Čini se na isti način bacaju svakodnevno na po jednom stepeniku tako da se do prvog utorka dođe i na sam prag kuće. A potom se bajanje s vezivanjem čvorova ponavlja ponovo u četvrtak i subotu.
Vračara kasnije maramu kojom je raščinjavala pokloni osobi za koju je radila. Uputi je da spava zabrađena maramom sve do sledećeg utorka do kada su čini razbijene.

Sutra: Magijske smicalice

Knjiga „Čuda vlaške magije" Jasne Jojić (5. izdanje) po kojoj je pisan
feljton naručuje se na telefone 011/3444-002 ili 063/8084-985