Gost Beograda ovih dana je engleski romanopisac i pesnik Kristofer Houp, koji je rođen u Južnoj Africi, da bi se posle 40 godina preselio u London, a sada živi u Parizu. Ipak, zemlju pustinja i oaza, lavova i antilopa, Bušmana i aparthejda, Houp naziva "moj dom".

Njegov roman "Najmračnija Engleska" ("Klio", prevod Đorđe Krivokapić) "nastao" je iz dnevnika Dejvida Munga Buija, "plemenitog divljaka", koji, da bi pomogao svom narodu, a kao jedini poznavalac engleskog jezika, odlazi kod "civilizovanih varvara", potomaka "stare tete sa dijamantima u kosi", da bi podsetio na nekad dato obećanje kolonista.

Svoj pogled na svet Houp označava kao "ekstremnu skepsu", pa je i roman, oporo ciničan, ugao pripovedanja o zlu sveta dečije naivan i utoliko razorniji po smisao vrednosti civilizacije. U Engleskoj Kristofer Houp je vrlo cenjen (u užem izboru za Bukerovu nagradu 1992), pripada grupi neengleskih pisaca engleskog porekla koju čine Salman Ruždi, Kazuo Išiguro i Ben Okri. Houp je, kao svedok i beležnik, proputovao eks-Ju, za koju kaže da "dok ne vidiš ne možeš da shvatiš", da je Balkan mesto gde se može naučiti suština današnjeg sveta, kao i da se ovde oseća, po zlu nacionalizma i ugnjetavanju malih od strane velikih, "kao u svom domu".

Najavljeno je da će Houp u saradnji sa "Balkanskom asocijacijom izdavača" biti jedan od učesnika u "Gradu prevodilaca" u Sremskim Karlovcima.

Lj. P.
Foto: P. Milosavljević

 

		Kristofer Houp za "Glas" Može li u svetu kakav jeste i kakvim ga vi doživljavate literatura nešto da promeni? - Bilo bi nerealno imati velika očekivanja. Kada je jednom Džojs sreo svog obožavatelja, ovaj ga je zamolio da se rukuju. Veliki pisac je rekao, molim vas da prvo operem ruke... U određenim političkim situacijama, kakva je recimo bila ovde, piscima je lakše da nađu metafore, slike, da analiziraju moćne ljude. A značaj literature zavisi upravo od tih ljudi. Nameravate li da napišete nešto o zemljama Balkana? - Jugoslaviju sam posetio tačno pre deset godina kad je sve tek počinjalo. Sada pišem dugačak esej, koji će objaviti "Gardijan", o 10 godina hodočašća po zemlji koja se nekada kolima mogla proputovati za 7, 8 sati, a sada je za to potrebno 7, 8 dana zbog silnih granica. Godine 1991. granicu između Hrvatske i Jugoslavije činila su dva čoveka i suncobran, sada su svi u uniformama... Vraćam se ovde kao što se pijanac uvek vraća u kafanu. Lj. Pupezin