Knjiga "Eksperitorij" vojvođanskog književnika Lasla Vegela, u izdanju "Sadašnjosti" iz Pečuja, nedavno je proglašena za knjigu godine u Mađarskoj. Nagradu Fondacije "Janoš Aranj", koja mu je tim povodom pripala, Vegel je pridružio priznanjima koja je do sada dobio u Mađarskoj: za životno delo, prozno stvaralaštvo, slobodu štampe i Zlatnu povelju od predsednika Republike Mađarske.

Koliko je politika pokvarila "ten" srpskoj književnosti?
- Politika definitivno ne može da uništi velike talente, ali je donela mnogo osrednjih, takozvanih turbo folk prozaista. Počinila je veliki greh spram srpske književnosti. Otuđila je književnost od zajednice, od čitaoca. Politika, pa i kulturna, ni juče ni danas, nije dobra. Iako su mahom intelektualci, ni sadašnji političari ne shvataju da bez kulture nema moderne politike, jer su oni skorojevići u politici. Nemaju ni političku tradiciju ni kulturu. Sada, kada su seli u fotelje, nemaju veru u kulturu. Ipak, verujem da će pre aparatčika, koji su se već ugnezdili oko njih, prevladati skorojevićki politički duh. Da li će aparatčici nadvladati intelektualce, videćemo za pet godina.

		Izgubljena prošlost - Intelektualac je uvek u manjini i uvek je stranac u tom smislu, ali ga upravo to drži budnim, onemogućava da se udomi i postane osrednji. Žao mi je što vidim da je Novi Sad izgubio svoju prošlost na koju se toliko pozivao. Ona više ne živi u umu i srcu građana, nema otvorenosti, nema babilonske mašte. Novi Sad će tako postati mala balkanska provincija umesto da bude svetionik u ovom regionu.

Kakav je vaš odnos spram "hilandarista" u Društvu književnika?
- Sva udruženja koja će uvek biti na usluzi državi jesu za muzej! Ljudi treba da se organizuju u više udruženja. Neka i "hilandaristi" imaju svoje, pa će neko biti priznatiji u Evropi, neko u Rusiji. Što se tiče Društva književnika Vojvodine, tamo ne navraćam otkako je razbijena višejezična tabla. Sada čujem, tamo se drugačije razmišlja, ali nije poenta da se promeni boja. Treba da se suoče s tim što su bili ćutljivi svedoci i saučesnici prljavog posla. U tom kontekstu, u srpskoj književnosti mora da se pojavi format Gintera Grasa ili Hajnriha Bela koje će imenovati svet koji je bio pakao. Kad pored ratne proze, priča o tome kako smo bili žrtve, budemo imali i romane o tome šta smo mi radili, kada počnemo da pišemo o krvnicima, srpska književnost će opet postati velika.

Kako razgovarate s vlašću u kojoj su vaši nekadašnji opozicioni prijatelji?
- Svaka politička garnitura imala je blagu političku distancu prema meni, valjda zato što ne umem da budem napadno srdačan. Mnogi političari, koje znam iz opozicionog perioda, po dolasku na vlast su se promenili. U balkanskim prostorima, kad čovek postane funkcioner, nezavisno od ideologije, počinje kafkijansku transformaciju.

Kako vam izgledaju dnevna štampa i televizija?
- O državnoj TV ne mislim ništa dobro. Za nju nema leka sem ako počne od nule, sa sasvim mladim ljudima, obrazovanim, neopterećenim prošlošću i autoritetima. Ono što je nekada bilo državno, i dalje je. Ljudima ostaju neke šeme u glavi - i gotovo! Više sam razočaran nezavisnom štampom, posebno "Vremenom". Ono je nekada imalo opasne neprijatelje, a sada ima opasne saveznike! U svim nezavisnim listovima sada vidim dve redakcije: postoji ideološka podela na one koji i dalje imaju dozu nezavisnosti i kritičnosti i one koji traže priliku da budu ozbiljni faktori nove vlasti. Počinju da se razlikuju novinari, a ne novine. Koja će od te dve struje pobediti, videćemo. Ako prvi izdrže, imaćemo solidnu štampu, a mene još zabrinjava što mediji veruju da pluralizma ima ako pozovu Šešelja i Dačića! Pa s njima nema pluralizma! A DOS se ne plaši njih, stare vlasti. On se boji novog, takozvane treće verzije.

Snežana Miletić