|
|
 |
|
 |
|
|
Pogled
Gde beše humanost spada
Otvoreno pismo advokatu Tomi Fili
Gospodine Tomo, gledam, slušam i čitam o Vašoj brizi za branjenika Slobodana
Miloševića, koji čami u Centralnom zatvoru u Beogradu. Kažete
da je pritvoreni Milošević bolestan, depresivan, utučen i da teško
podnosi zatvorski ambijent. Tolika briga za klijenta za svaku
je pohvalu. Svaka Vam čast. Tako treba da se štite interesi klijenata.
Čak i Vaš zahtev da Sloba treba da ide na kućno lečenje, za svaku
je pohvalu. Bolestan korisnik Vaših usluga, pa makar bio i ratni
zločinac, treba u kućnoj atmosferi da okajava svoje grehe. Najlepše
je u svom domu, što kažu "svoja kućica svoja slobodica".
Bravo gospodine Fila, tako se štite interesi svih optuženih koje
Vi branite, makar bili i haški "pacijenti".
Gospodine Fila, ima u svemu ovome jedno veliko ali. Da li se
sećate, gospodine Tomo, "otporaša". Bili su prebijani,
zatvarani, mučeni, hapšeni i proganjani. Vaš branjenik je bio
idejni tvorac progona te mladosti Srbije. Da li se sećate onog
kukavca Lukovića iz Požarevca koji je tako strašno prebijen od
slugu Vašeg klijenta, da ga ni rođena majka nije prepoznala. Pamtite
li, gospodine Fila, onog mučenika Makija koji i dan danas oseća
posledice nanete od vazala vašeg klijenta Miloševića. Gde je bila
tada Vaša briga za te ljude. Što ne digoste glas poznatog advokata
u zaštitu života tih ljudi. Odakle toliko nesebično zalaganje
za njega, a potpuno ignorisanje za zdravlje i bezbednost svih
onih koji su ustali protiv "tvorca nebeske Srbije".
Što se sada prsite i predstavljate sebe kao advokata demokratu,
kome je klijent i njegovi interesi na prvom mestu. Gde je bilo
vaše interesovanje kada su drugi bili u pitanju. Niste ni pisnuli
kada je trebalo ustati u odbranu svih onih koje je Vaš poznati
klijent, dok je bio nedodirljiv, proganjao, zatvarao i ubijao.
Vi ste bili nemi, gospodine.
Zašto Vam ne reći i ovo: Ja sam kao jedini novinar u Srbiji proveo
mesec dana u leskovačkom zatvoru. Od 13. maja 1999. (setili su
me se za Dan bezbednosti) do 12. juna iste godine, osuđen po Zakonu
o javnom informisanju. I ja sam bio bolestan, i ja imam visok
krvni pritisak, ja sam svoj rođendan proveo iz rešetaka i to za
vreme dok su bombe padale na Leskovac. Vaš glas za moju slobodu
nisam čuo. Mene lekar nije posetio. Meni nije bilo dozvoljeno
da se lečim niti sam smeo da pijem lekove za smirenje. A svi smo
isti pred zakonom, zar ne, gospodine Tomo?
Zato Vas molim, nemojte da glumite i izigravate advokata kome
su svi optuženi jednaki pred zakonom, jer vas tobože interesuje
samo zakon. To su priče za malu decu. Vaš interes je slava i novac.
To što Vi preko svih medija "brinete" za zdravlje i
interes Vašeg branjenika, je samo Vaš lični interes, a nikako
Zakon i poštovanje zakonske procedure.
Dobrosav Nešić,
jedini novinar u Srbiji koji je izdržao
zatvorsku kaznu po Zakonu o informisanju
i predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu,
Leskovac
|
|
|
|
|
|
|
Reagovanje
Nema drame - ima drame
"Zahtev kratak, pitanje gorko", "Glas", 26.
maj 2001.)
Između svih adresa kojima je upućeno, te i štampano u "Glasu javnosti"
s nadnaslovom "Drama", pismo g. Bode Markovića jedino
nama, Dramskom programu Radio Beograda, nije poslato, iako smo
mi njegova prva adresa. Uprkos tome, obaveštavamo kratko g. Markovića,
čitaoce "Glasa javnosti" i javnost Srbije da - nema
drame, iako ima i dramskih emisija i Dramskog programa. Ove ćemo
godine imati, recimo, sto deset premijera. I tu bi se naš prvi
i poslednji odgovor mogao završiti, kada se stara domaća sumnjala
ne bi zapitala: Ima tu nešto čim su oni ovako kratki! Otuda, evo
nekoliko poslednjih stranica iz istorije Dramskog programa.
Negde krajem leta prošle, 2000. godine, Dramski program izabira
dve emisije g. Markovića, člana Redakcije, reditelja i urednika
dve dramske serije, da nas predstavljaju na Festivalu "Pridž
Italia", a jednu drugu emisiju g. Marković ne izabira da
nas predstavlja na Festivalu "Pridž Futura". To se g.
Markoviću nije dopalo. Hteo je mimo stručnog mišljenja Redakcije
na oba festivala. I u tome uspeo. Tadašnji direktor Radio Beograda
uspostavlja drugi žiri koji izabira odbačenu emisiju o braniocima
mostova 1999. - "Bio jednom jedan most". Na javnom razgovoru
posle emitovanja emisije u Berlinu, član žirija g. Esterhazi najpre
na engleskom, a potom i na srpskom, jer je dugogodišnji prevodilac
naših drama, diskvalifikuje emisiju kao politički pamflet na Festivalu
koji je dozvoljava emisije s političkim porukama - čime posredno
daje za pravo našem internom redakcijskom žiriju, koji je emisiju
još na početku odbio, dodavši žučno: "Bodo, j... te Slobodan
Milošević, dokle ćeš da mu budeš podrepaš!" Emisija je u
Berlinu ne samo ostala bez nagrade, već je i Radio Beogradu i
našoj zemlji naneta šteta.
Pritiscima na Redakciju prethodnog rukovodstva, kako se sad kaže
iz prethodnog režima naše dugoveke radijske kuće, Redakcija je
u celini otrpela, mada ne i naš dugogodišnji uspešan glavni urednik
Zoran Popović, koji daje otkaz i odlazi iz Radio Beograda. Redakciju
privremeno vodi takođe dugogodišnji zamenik glavnog urednika,
reditelj Miroslav Jokić, što se negde s jeseni iste godine i potvrđuje
imenovanjem za glavnog urednika, legalnim aktima i uz predlog
i saglasnost Redakcije Dramskog programa. Gospodin Jokić je takvo
mišljenje retrogradnog režima i milenija prelilo u novo, demokratsko
društvo i novi milenij, Redakcija za to s lakoćom snosi punu odgovornost.
Nešto drugo, za šta su Redakcija i novo uredništvo Dramskog programa
takođe nameravala da snose odgovornost, pokazalo se i pokazuje
se mnogo težim i neugodnijim.
G. Marković, koji se može samo podičiti svojim prethodnim stvaralačkim
radijskim opusom, u poslednjoj nesrećnoj srpskoj deceniji delimično
je spustio nivo kvaliteta svojih dramskih serija do dnevno političkog
i nacionalno ostrašćenog; u prvim danima oktobra uspeo je da bivšem
režimu potkaže kao izdajnike zbog profesionalne saradnje sa nezavisnim
medijima četiri člana Redakcije, što je po njih moglo da bude
i bilo je neugodno, a za sebe je poradio produženje radnog veka,
preko sto godina staža i života, za još dve godine. Iz svih tih
razloga, ne dajući prednost nijednom posebno, novi glavni urednik
i dalje uz saglasnost i podršku Redakcije, bezuspešno je nastojao
tokom prošle zime i ovog proleća da, uz sve počasti, g. Markovića
penzioniše i u sedamdesetogodišnjoj istoriji Dramskog programa
Radio Beograda stavi ga na ono visoko mesto koje mu i pripada,
obelivši ove nekolike poslednje stranice iz tog burnog životopisa,
koje su sada, bez naše krivice i želje, izašle u javnost.
Pre nego što se pojavilo na stranicama ovog lista pismo g. Markovića
novim gospodarima Radija kružilo je, na čuđenje čitalaca, po Radio
Beogradu, a završavalo se jednim starim usklikom, koji nije štampan
u "Glasu javnosti": "Smrt fašizmu - sloboda narodu!"
Bajate stvari. Ovom ispravkom i završavamo prepisku koju, ionako,
smatramo suvišnom i nedostojnom našeg dugovekog uglednog programa
i srpske kulture.
Za dramski program Radio Beograda,
Miroslav Jokić, glavni urednik, Beograd
|
|
|
|
|
Srpsko nasleđe