U "Glasu javnosti" 24. maja 2001. objavili ste tekst "Vruća tema i za eksperte", autora O. Nikolić, koji je zasnovan na dokumentima koja je u svom najnovijem broju objavio "Nedeljni telegraf". Delovi jednog od tih dokumenta su i citirani. Ni na jednom mestu niste naveli izvor za pisanje vašeg teksta - "Nedeljni telegraf".

Nije ni kolegijalno, ni profesionalno na taj način koristiti rad kolega. Podsećanja radi, tekst u "Nedeljnom telegrafu" bio je zaštićen oznakom kopirajt.

Srdačan pozdrav,

Zoran Miljatović,
zamenik glavnog i odgovornog urednika "Nedeljnog telegrafa",
Beograd

Iznenađen sam da se posle petooktobarske revolucije ne donose izveštaji u kojima se pominje podizanje spomenika caru Dušanu Silnom, velikom srpskom zakonodavcu jednom od najvećih srpskih srednjovekovnih vladara u istoriji ispred palate pravde u Subotici koji je otkriven dana 21. maja 2001.

Veljko Guberina,
Beograd

U "Glasu" od 27. 05. 2001. godine objavili ste pismo izvesnog Milorada Majstorovića, pod naslovom "Rečnik Milene Arežine". Očekujem da ćete na istoj strani objaviti i moje reagovanje. Ako gospodina Majstorovića, interesuje moj rečnik iz govora u Novom Sadu od 21.04.2001. godine, neka ga zatraži od novinskih agencija, kao autentičan snimak, koji može da analizira ako zna i sme. Moj nastup nije imao politički karakter, niti sam u tom svojstvu govorila, već sam argumentovano iznela svoj građanski protest protiv najsurovijeg hapšenja u savremenoj istoriji u tačno zadatom terminu, za šaku obećanih dolara koji po svojoj nečasnosti odgovaraju" vrednosti Judinih tridesetak srebrnjaka". Govorila sam i o užasnom cinizmu nelegalno izabranog predsednika, o aminovanju "legalnog hapšenja" legalnog, jer od rimskog prava pa do danas svaki izbor je legalan, samo ako je zakon ispoštovan u celosti.

Zadnji izbor predsednika nije izvršen na osnovu zakona. O tome sam govorila, ali ne rečnikom mržnje, ni rečnikom nevaspitanog čoveka, već rečnikom istine, kao autentični svedok septembarskih izbora i kao jedini član SIK koji to sme da kaže. Časnom skupu u Novom Sadu rekla sam samo istinu, a to je da savezni izbori nisu pravno okončani i da nelegalno izabrani Koštunica, nema moralno pravo, da govori o bilo kakvom legalizmu, a pogotovo ne o "legalizmu" po kojem tamnuje čovek koji je obeležio kraj dvadesetog veka, kao jedini evropski državnik, koji se suprotstavio najmračnijoj hegemoniji, takozvanog novog svetskog poretka i postao simbol nepokornosti ovog naroda. Tako sam govorila o predsedniku Miloševiću, prekidana nemerljivim aplauzom, kao i skandiranjem "hoćemo istinu", kada sam govorila da je gospodin Koštunica položio zakletvu amputiranjem svih glasova građana Kosova i Metohije.

To je zato što istinu o stvarnom završetku saveznih predsedničkih izbora narod nikada nije saznao. Govorila sam naravno i o Hagu, kao izdaji svih naših izdaja gde se prvo hapse a onda izručuju najveći srpski junaci po već rečenom Judinom modelu. I naravno, da nikoga nisam uvredila. A ko se tako oseća, to je dokaz Puškinove tvrdnje, da samo istina vređa.

Zato neka se Majstorović ne brine o mom rečniku, a pogotovo ne o mojoj stručnosti, jer sam sigurno jedini sudija u pravosuđu, koji je na fakultetu poništio četiri osmice jer mi osrednjost nije bila uzor, a svakako i jedan od retkih odlikaša među predsednicima sudova. To što sam nasilno iz pravosuđa izbačena 9. 10. 2000. godine, ne osećam se gubitnikom, naprotiv.

Radi istine, za koju se beskompromisno zalažem, podržavam u celini predlog gospodina Majstorovića a to je da DOS ubrza krivični postupak koji jeste pokrenut protiv članova SIK pa samim tim i protiv mene. Toj optužnici jako se radujem a nastavak suda željno očekujem. Ovo iz razloga što će se samo tako saznati ono što govorim već mesecima a to je: odlukom Saveznog ustavnog suda od 4. 10. 2000. godine nikome nije utvrđena pobeda na predsedničkim izborima, već je poništen ceo izborni postupak na Kosovu i Metohiji, a zbog čega je isti morao biti i ponovljen i to obavezno a ne obligatorno. Bez glasova građana Kosmeta, nema konačnih rezultata, a bez konačnih rezultata, niko ne može biti proglašen za predsednika države.

To je jedini legalizam. U vezi nezakonite inauguracije gospodina Koštunice, od 7.10.2000. godine ja sam mu uputila otvoreno pismo koje je objavljeno od strane svih glasila, ali mi on nije odgovorio. A i šta bi mogao odgovoriti kad je sa stanovišta prava, njegov izbor za predsednika SRJ čist falsifikat, u kojem nisam htela da učestvujem, a što mi daje pravo da to i kažem. Neka me demantuje ili tuži, on ili bilo ko drugi, ako ovo što sam napisala nije istina. A to i vi gospodine Majstoroviću treba da znate.

Toliko o rečniku, istini, pravu i odgoju.

Milena Arežina,
Beograd

Sin Marko "noseći gajbe" izradio je toliko da mu otac sada može platiti hiljade advokata različitog stila i kalibra koji će opet pokušati da "dokažu" da je jako mudro i veoma patriotski da se opet posvađamo sa celim svetom i da ne damo Miloševića. Tom "patriotskom" horu odavno se pridružio i drug Kosta Čavoški. Prvo je hteo još da ratuje, malo mu je bilo krvi. Onda je Haški sud proglasio za političku instituciju mrske mu Amerike, da bi sada, citirajući jednog "dobrog" Amerikanca, ustvrdio da Haškom sudu treba Milošević jer bi naša zemlja tako priznala da je kriva. Ovo je morao izreći kao citat jer vrlo dobro zna da je takva tvrdnja potpuno besmislena. Ipak ju je iskoristio jer misli da deluje na neobaveštenu "pučinu grdnu".

Koristeći ovakve citate, a bez komentara, Čavoški pokazuje da se ne radi o nekoj njegovoj zabludi, već se radi o tome da svesno i namerno, iz samo njemu znanih interesa, obmanjuje javnost. Znam da je Čavoški nekada bio hrabar i da je bio u pravu. Nažalost, ponekad se desi ono što je narod odavno otkrio - mladi anđeo, stari đavo. To što je postao "stari đavo" neka zahvali bedi u kojoj živi i onome koga sada zdušno brani.

Dr Milentije Jović,
Beograd

Gospodine Banoviću, svet je bipolaran. Postoji laž i istina, vera i nevera, pravda i nepravda, moral i nemoral, sever i jug, levo i desno. Mi se desnom rukom krstimo, desnom jedemo i desnom pišemo. Kao i u čije ime je vaš posao da štitite preostali društveni kapital! Vi ste član upravnog odbora i zamenik v.d. direktora Ralića i u istom listu "Glas" raspisujete licitaciju o prodaji naših objekata. Vi ste došli u preduzeće u svojstvu izbacivača legalnog direktora, došli ste kao telohranitelj Milana Ralića i zajedno sa ocem Ivana Aksentijevića Lacijem i grupom isfrustriranih neradnika i još dvojicom N.N. izbacivača 13.10.2000. godine.

Linčovali čoveka najstručnijeg iz našeg preduzeća. Na taj način oteli ste naš program, ostavili ste nas bez 60 odsto vlasništva kapitala koji smo mi stvarali a ne ti. Ne znamo da li tvoja diploma ima suvi pečat i sa kog univerziteta je, ali zbog načina kako se ophodiš prema nama, zbog tvog rečnika, imamo pravo da sumnjamo u njenu validnost.

Pošto je po vašoj izjavi u v.d. stanju, po kom to Statutu v.d. direktor ima i svoga zamenika?! Ti si potpredsednik O, koga osim tebe sačinjavaju poslovođe koje proizvode gubitak. Ti štitiš njihov interes i njihov dugogodišnji marifetluk. "Slobodni" Sindikat gospodina Jolovića registrovan je 6.10.2000. godine, ovaj datum sve govori. To je sindikat koji štiti direktora, a g. Jolović je takođe, poslovođa koji štiti vaše i svoje interese. Gubitak preduzeća je preko milion DEM, a vi perete proizvođače tog gubitka. Okruženi personama, isfrustriranih alkoholom, na maliganskoj solidarnosti, vi niste na strani Božije pravde. Vi pretite tiranijom većina, ali nikako da je dokažete. Na Privrednom sudu je tužba protiv laži i falsifikata, koja je iznedrila Skupštinu (nelegalnu i nezakonitu).

Podnećemo krivične prijave protiv predsednika ASNS, jer je sam potpisao svoje radnike, a Oktograf će naći kumove i u njegovim kolegama, koji su "vladari iz senke". Pravda je spora ali dostižna. Mi nismo nikakvi hajkači, ali odgovornost za našu zlu sudbinu potražićemo u tebi i tvojim pajtosima. Prvo živeti, pa filozofirati. S tobom nema života! Gomila mesa, gomila laži, za ove radnike više ne važi. Ni krava luda, ni obijena brava, ni zabluda iz bluda, ni poslodavac s imenom H sve je to ideja fiks.

Radnici u štrajku UDP "Central"
Zemun

Pišem vam povodom skupštinske debate od 23.05.2001. vođene na Predlog zakona o omladini, koji je predložio poslanički klub SPS. Imam 21 godinu i student sam Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Uzeću za slobodu da govorim u ime mnogobrojnih mladih ljudi čije mišljenje je merodavnije po ovom pitanju, od mišljenja ljudi koji nemaju nikakve veze sa problemima mladih u Srbiji.

Muka mi je kada gledam kako se poslanici svih parlamentarnih stranaka nadmeću u raspravi ko je stambeno obezbeđeniji, ko vozi skuplja kola i ko je više ukrao para u zadnjih 10 godina. Dakle, ko su oni da raspravljaju o mojim svakodnevnim problemima i problemima većine omladine. Znaju li oni uopšte?

Nemam automobil, čak ni pare da izvedem devojku na piće, imam roditelje razdražljive malim primanjima, džeparac mi je mizeran, hranim se u najlošijoj studentskoj menzi na svetu (Novosadska). Oko mene se šepure mafijaši u skupim novim kolima, a ja se ne sećam kad sam poslednji put bio na letovanju, ili zimovanju, a o fakultetskoj ekskurziji mogu da sanjam. A kakva je budućnost u ovoj zemlji? Šta bih mogao da omogućim svojoj deci? Ako završim fakultet na vreme čamiću na birou za nezaposlene i čekaću zaposlenje, sa bednom platom, koje ću dobiti ako roditelji uspeju da skupe pare za neku vezu (javna je tajna da ako nemaš vezu ne možeš dobiti zaposlenje). Znači, da osnivam porodicu u Srbiji, u kojoj neću imati stan, plašiću se za redovnost plate, a automobil ću otplaćivati četvrtinu života.

U zadnjih 10 godine mene i omladinu ove zemlje je vlast Slobodana Miloševića ponižavala na sve moguće načine. Njegov sin je pričao sa malog ekrana da sam budala ako ne mogu zaraditi milion maraka. Detinjstvo nismo ni imali uz njegove izgubljene ratove i bombardovanja. A njegova televizija je emitovala ružičaste slike nove srpske elite - mladih ljudi u skupim kolima "biznismena" po ugledu na sina "oca nacije". Zasipali su nas šou emisijama koje su veličale kič i šund, lažni moral, prikazujući izmišljeno bogatstvo nacije. Voditelji su se šepurili u skupim odelima diktirajući modu mladima, sa gostima koji su se javno hvalili da nemaju ni osnovne škole, ali eto, zarađuju "pošteno" milione. Ti isti ljudi i dalje se pojavljuju u istim emisijama, i dalje gledamo sumnjive biznismene koji dele nagrade iz svojih fondacija. Pa šta da radim u ovakvoj zemlji? Ako ih za 10 godina demonstracija nisam uspeo pobediti, zar treba da im se pridružim? Ili izgleda ostajem budala.

Ta stranka koja sada predlaže Zakon za dobrobit omladine, slala je moje drugove u besmislen rat na Kosovo, iz koga se neki nisu vratili, a neki su se vratili toliko izmenjeni da ih nisam prepoznao. Utvare od ljudi koji se utapaju u alkoholu i lekovima za smirenje. Odakle vama gospodo pravo da predlažete ovaj zakon? To je kao kada bi se mesari borili za prava životinja ili egzekutori protiv smrtne kazne. Batinali ste nas na demonstracijama, privodili čim podignemo svoj glas i učili da uspeh u društvu može imati samo član partije.

Da li vas je nekad sramota za zadnjih 10 godina? Zbog generacija koje nisu imale detinjstvo, zbog sestara i majki onih koji su poginuli u vašim malim prljavim ratovima, običnim transakcijama zemljištem i ko ste svi vi da pričate o problemima mlade generacije, ponižene i potpuno zakorovljene, i da se čudite koliko mržnje imamo prema svima vama i vrednostima koje su upropastile Srbiju.

Ognjen Savić, student Pravnog fakulteta,
Novi Sad