[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 28. maj 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

27. May 2001 14:50 (GMT+01:00)

Nebojša Čović, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije

Pobeda posle mnogo poraza

Razočarani izveštači željni sukoba. Traži se pravi program za Kosmet. Surovu istinu moramo saopštiti narodu

U domaćoj i svetskoj javnosti značajan prostor dobila je akcija demilitarizacije Zone B, naročito u prošli četvrtak, 24. maja, kada su po jarugama i visovima između Bujanovca, Preševa i Medveđe kružili bezbrojni džipovi svih značajnijih svetskih televizija, posmatrača i drugih gostiju. Kakav je Vaš rezime toga dana i kako se ostvaruje taj pokušaj povratka mira?
- To je bila jedna od poslednjih faza povratka naše vojske i policije u kopnenu zonu bezbednosti i to u Sektor B, sever-jug. Ostalo je još da uđemo u centar i to bi trebalo da se završi do 31. maja. To simbolizuje povratak našeg suvereniteta na prostor na kojem su nam bile do sada uskraćene državne nadležnosti. Zahvaljujući dosadašnjem "tampon stanju", u tom prostoru razvio se ekstremizam i oružane grupacije albanskih terorista koje su sebe nazivale oslobodilačkom vojskom za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Nažalost, oni su poverovali da su stvarno vojska i svoje vođe proglasili nekakvim komandantima.

Posle obilaska tog terena na kome su oni bili, interesantno je kako su zaposeli određene strateške položaje, s kakvim su naoružanjem raspolagali i kakvu su opremu imali. Neizbežno je postaviti pitanje: odakle im sve to i s kojom brzinom su naučili da se vojnički organizuju i koriste ratnu opremu? To su bili ljudi koji su pretežno zanatlije iz ovog kraja, vrlo skromnog obrazovanja, ili pravi brđani koji se bave stočarstvom… Izgleda da je odgovor kako je iza svega stajala mnogo veća i snažnija organizacija koja je izvršila njihovu obuku, pripremu i da je sve to brižljivo bilo spremano kao još jedna alternativa za rušenje Miloševićevog režima, ukoliko se to ne dogodi na izborima koje smo imali prošle godine. Čitav svet se okupio tamo prošlog četvrtka zato što su mnogi želeli da vide potoke krvi, da vide sukobe, jer su svi očekivali da se u Jugoslaviji ništa nije promenilo.

Konačno dobra pozicija
Da li ovaj trenutak doživljavate i kao sopstvenu pobedu?
- Doživljavam kao veliku pobedu naše države i našeg naroda. Išli smo iz poraza u poraz 13 godina, ovo je prvi put da smo nešto vratili i da smo u međunarodnoj zajednici postigli dobru poziciju. To mi daje energiju da nastavimo dalje, da narodu kažemo surovu istinu o svemu što je bilo i prekinemo sa perverznim improvizacijama.

Neka ode sam u Hag
Na kraju krajeva, šta je Milošević izgubio? To što je u zatvoru? To što mora da ide u Hag? Pošto su narod i država bili njegove žrtve, a njegova supruga stalno ističe kako on obožava narod i državu, neka to sada dokaže i sam ode u Hag. To bi trebalo što pre da se desi, da čitav narod ne bi bio izjednačen s Miloševićem.

Uprkos uspešnom, mirnom povratku naše vojske i policije na taj teren, desila se i jedna pogibija i to Ridvana Ćazimija, koji je bio nazivan komandantom ekstremističke vojske.
- Sada mogu precizno da kažem da je to - nesrećan slučaj, jedan od takvih kakvi se mogu očekivati u sličnim prilikama. Na ivici sektora koji je trebalo da pokrijemo nalazi se jedno brdo - kota 701 - neposredno iznad Velikog Trnovca. Naša vojska je imala zadatak da zaposedne to brdo, ali je tamo naišla na pravu podzemnu kasarnu. Tu ih je sačekalo petnaestak ekstremista koji su razmenili vatru s našom vojskom i krenuli lagano da se povlače. Sve je počelo da se događa u četvrtak, 24. maja oko 11.30. Leši, koji je bio ispod brda u Velikom Trnovcu, čuo je pucnjavu, a javljeno mu je i da su navodno dva deteta nestala. On je seo u džip s još tri pratioca i došao na kotu 701. Kad se džip gore pojavio, naša vojska je otvorila vatru i oni su zalegli u zaklon, a Leši je potom pokušao da se vrati do džipa i u trećem ili četvrtom pokušaju stigao je do džipa, ali je smrtno pogođen. To je cela istina o ovom slučaju, nema nikakvog atentata, zasede. Iste večeri posmatrači EU odneli su njegovo telo. To bi izazvalo velike posledice da je postojala namera i da je reč o nekoj zasedi. Ali, nažalost, u takvim okolnostima gde ljudi vitlaju oružjem i oružjem pokušavaju da dođu do određenih pozicija - normalno je da se i tako nešto desi. Ističem, mada će to biti neobično za našu javnost, ali da je on dosta učinio da dođemo do mirnog rešenja, razoružao je albanske ekstremiste i oduzeo im municiju. Bez obzira na sve u prethodnom periodu, mislim da je imao razuma da se upusti ka postizanju mirnog rešenja.

Šta je još planirano u mirovnoj akciji do 31. maja?
- Zaključno s 30. majem u Sektoru B - centar gde su sela Lučani, Veliki Trnovac, Končulj i Dobrosin albanski ekstremisti treba potpuno da se razoružaju i da naše združene snage bezbednosti do 31. maja uđu u taj deo, na jedan normalan način kako je to rađeno i do sada. Koliko znam, do razoružanja na tom terenu došlo je i brže nego što je planirano. Na primer, iz Velikog Trnovca su prekjuče, odmah posle sahrane Lešija, isporučili i predali sve količine oružja s kojima su raspolagali. Isto se dogodilo u Končulju i Dobrosinu, tako da je sakupljeno 12 ili 14 punih kamiona oružja. Mislim da oružja ima još, ali to je naš deo posla koji ćemo obaviti kada bude pretraživan teren. Međutim, količine oružja koje smo mi do sada pronašli, prosto su neverovatne. Najviše je oružja kineske proizvodnje i najviše vojne opreme nemačke proizvodnje. Odmah posle ulaska u centar Sektora B moramo delovati politički i ekonomski, jer posao nije završen ako ostavimo da ambijent na terenu bude kakav je i do sada bio, vrlo brzo će se opet izroditi nešto što bi nazvali već viđenim… Ne mogu da garantujem da se neće pojaviti manje grupe radikalnih, koje će praviti provokacije, ali garantujem da ćemo prema njima biti maksimalno efikasni i brzo ih dovoditi u red.

Program koji se sada ostvaruje poznat je kao "Čovićev program". Mnogi su sumnjali da će on moći da se ostvari. Kako se dogodio taj preokret, zbog čega uspeva povratak mira i naših snaga bezbednosti na jugu Srbije?
- Program polazi od toga da moramo biti demokratska država a ona, pre nego što primeni silu, mora da iskoristi sve druge mogućnosti a naravno ukoliko je napadnuta mora i da se brani. U novembru prošle godine odavde se povukla i policija koja nije bila ni opremljena ni motivisana. Kada smo konsolidovali redove u policiji i Vojsci Jugoslavije, počeli smo zauzimanje ključnih strateških pozicija na visovima. Tada je i napravljen program koji je izazvao iznenađenje i u međunarodnoj zajednici, što smo ga mi napravili i to na taj način, što smo premostili neka naša opterećenja uprkos onog što smo doživeli u proteklih 10 godina. Prihvaćen je od međunarodne zajednice na početku, zato što je bio nov i interesantan, posle je neke počeo i da nervira, naročito kada je počeo da se sprovodi, naravno ne mislim na Amerikance. Bilo je i pokušaja da se taj program ruši, ali je za to već bilo kasno. Onda im ništa drugo nije preostalo nego da nam pomognu. Mnogo nam je pomogao NATO, Kfor, posmatrači Evropske unije, OEBS, a i druge strane zemlje koje su se dole pojavljivale preko svojih ambasadora i zvaničnika. Sada smo svi okupljeni oko ovog programa i zajednički ga sprovodimo. To je i mene iznenadilo a video sam i šta znači kad postoji podrška međunarodne zajednice. Kod nas vas svi tapšu po ramenu a kad odu, gledaju da vas spreče zbog sujete, zlobe i ostalih stvari koje su nama svojstvene. Stranci napadaju svim oružjem kada se ne slažu sa nečim, i to ne kriju, ali kad su saglasni onda to predstavlja jedan tim sa kojim je zadovoljstvo raditi. Uz njihovu pomoć video sam sela u koja dotle nisam mogao da kročim, a sada se nadam da ću videti i Končulj i Dobrosin.

Prvi sledeći korak je uvođenje multietničke policije na jugu Srbije. Da li će to biti moguće?
- Prva grupa već je završila kraći kurs od pet dana i imamo 12 takvih policajaca. U ponedeljak počinje obuka druge grupe od ukupno 14 policajaca a dan kasnije biće raspisan konkurs za još 100 plus 100, po kriterijumima i uslovima usaglašenim s Oebsovim i našim zakonom i taj kurs će trajati 12 nedelja. Multietnička policija nije nešto neobično, osim možda nama posle naših 10 krvavih godina. Inače, normalno je da u regionu gde ima toliko Albanaca, postoje i Albanci u policiji. Na Mitrovom polju uskoro će biti otvoren centar za multietničku policiju. Problem imamo u trci sa vremenom i bilo bi vrlo lepo da već sada imamo 200 takvih policajaca koji bi se rasporedili na demilitarizovanom području. Dok toga ne bude moramo da obilazimo sela i objašnjavamo ljudima šta se događa, a ima i takvih sela u koja godinama nije ušla policija. Sva priznanja odajem Vojsci, jako puno su radili, to je bio timski rad, ali ona ima problem pešadije. U Vojsci ima takvih starešina da ih čovek na ranu previje, naročito priznanje odajem generalu Krstiću za njegovu organizatorsku sposobnost, kooperativnost i stručnost.

U kojoj meri je moguć povratak poverenja u našu državu među albanskim stanovništvom?
- To će doći tokom sprovođenja naših programa, ali će uvek biti pojedinaca koji će napraviti incident. Moraćemo da popišemo stanovništvo i obezbedimo povratak svih raseljenih lica kao i da utvrdimo izborne jedinice radi održavanja lokalnih izbora. Moramo doći do lokalne vlasti koja će biti multietnička i domaćinska, opredeljena za program srpske i jugoslovenske vlade. Ne možemo mi doveka biti dole i neuobičajeno je što smo tamo već sedam meseci, ali to je dalo rezultate. Kompletna infrastruktura mora da se gradi, putevi, vodosnabdevanje, elektrifikacija, telefonizacija, da se stvore osnovni uslovi za život. Ono što obećamo moramo i da uradimo.

Sve češće pominje se sada i sličan povratak na Kosmet, kao što se događa na jugu Srbije. Može li se već sada govoriti o tome?
- Mislim da je međunarodna zajednica raspoložena za takav pristup. Na Kosmetu imamo Albance koji imaju većinu i njihov cilj je da bude Kosovo nezavisno, imate Srbe, koji su manjina, čiji je cilj Kosovo u okviru Srbije i tamo je Međunarodna zajednica kao treći subjekt - koja ne želi probleme, to je njen cilj. Milošević nije imao strategiju, nije imao nacionalnu politiku. Mi je nemamo i danas. Nastavili smo, na neki način, po inerciji. Mi moramo da kažemo kako zadržati Srbe na Kosovu, a to se zove nacionalni program. Stanje na Kosovu je takvo da je ono pod međunarodnim protektoratom, međunarodna zajednica još nije prelomila kakvo će biti trajno rešenje, mi smo vrlo pasivni a Albanci veoma aktivni. Srbija mora demokratskim iskoracima da pridobije međunarodne javno mnjenje za rešavanje problema Kosova. Srbi na Kosovu moraju da se integrišu ma koliko to njima teško izgledalo. Naši političari i dalje vole da pričaju priče koje se sviđaju narodu, ali nacionalnog programa nema. Možda takvim pričama pridobijaju glasove birača, na duži rok takav političar lično i ne mora da gubi ali narod trpi štetu.

Ne zna se šta će biti kada je Kosovo u pitanju. Moramo da dođemo do toga da inicijativa bude na našoj strani, da znamo šta hoćemo i da to objasnimo narodu i međunarodnoj zajednici. Ja sam predložio, ne da se Kosovo deli, nego da se formira na bazi dva entiteta. Imamo nerešeno i srpsko i albansko nacionalno pitanje. Dok ona ne budu rešena - nećemo imati mir. Traži se koncept koji valja, problem ne može više da se rešava praznim pričama. Zapad analizira sve varijante i sva rešenja, bez improvizacije. Nažalost, nas drugi više analiziraju nego što mi sami to radimo. Naš je problem, mi improvizujemo i pričamo, ali ništa praktično ne radimo.

G. J


vesti po rubrikama

^intervju

14:50h

Nebojša Čović, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije: Pobeda posle mnogo poraza

15:16h

Peđa Nešković i dalje uspešno balansira na tankoj ivici između avangarde i umetničkih surogata: Devojčice, spasio sam vaše lutkice

   


     


FastCounter by LinkExchange