Na Đurđevdan, u blizini manastira Svetog Jovana u Vlaškom Dolu kod Zaječara, u prisustvu većeg broja vernika osvešten je veliki krst koji je ovde postavljen 27. aprila. Osveštenje je obavio protojerej Dejan Stefanović, starešina Hrama presvete Bogorodice u Zaječaru. Znamenje teško 400 kilograma i visoko 2,5 metara, od belog mermera, izrađeno je dobrovoljnim prilozima vernika i postavljeno na mestu za koje s pretpostavlja da se nekada nalazila zvonara. Na stenu koja se nalazi iznad samog manastira, obnovljenog takođe prilozima vernika, krst je izvučen konjima uz pomoć dvadesetak ljudi.

- U Vlaški Do odlazim od malih nogu. Odluku da ovde postavimo krst doneli smo prošle godine na Svetog Jovana. Hteli smo da bude takve veličine da može da se vidi iz grada, da budućim vernicima ostane nešto od nas. U izradi krsta što radom, što finansijski učestvovalo je više pojedinaca, privatnih i državnih preduzeća. Dogovorili smo se da dogodine o Đurđevdanu ovde postavimo i zvonik - kaže Boban Valović, jedan od inicijatora postavljenja znamenja u Vlaškom Dolu.

		Zakopano blago Usmeno predanje govori, a ljudi veruju, da je u davna rimska vremena ovde bila kovnica novca i da su ondašnji rimski carevi blago čuvali zakopavajući ga u zemlju. Zato u ovaj kraj dolaze mnogi tragači za blagom. Prostor u Vlaškom Dolu je zbog toga gotovo preoran. Da li je kopanje kratera dubokih i po nekoliko metar urodilo plodom sigurno će ostati tajna.

Vlaški Do je bajkovito mesto na samo šest kilometara od Zaječara, gde su se u prečniku od nekoliko stotina metara stekle tri pećine, klisure sa brojnim vodopadima, izvori lekovite vode, ostaci rimskog utvrđenja i belgijske pruge, kao i groblje iz srednjeg veka. Malo je, ipak, onih koji znaju, pa čak i Zaječarci, da ovde, duboko u šumi, gotovo srastao sa njom, leži maleni drveni manastir, posvećen svetom Jovanu, za koji se veruje da ima isceliteljske moći. O tome svedoče ljudi koji su lično imali priliku da se uvere u čuda koja se dešavaju na ovom mestu.

Trifun Veljković, stari crkvenjak iz sela Grljana, pričao nam je da je manastir Svetog Jovana njegovu suprugu podigao iz mrtvih. Baba Draginja je sanjala da treba da dođe na mesto nekadašnjeg manastira i onda će biti izlečena.
- Bio sam svedok čuda kada je Draginja prohodala, tu kod manastira, i zato svake godine dolazim na ovo mesto - svedoči Trifun.

Meštani tri sela - Velikog Izvora, Brlita i Grljana, između kojih leži Vlaški Do, pre šest godina su obnovili manastir. Sakupili su dobrovoljne priloge, zasukali rukave i na temeljima starog od drveta - jer za više nisu imali para - napravili novo svetilište. Narod veruje da je manastir u Vlaškom Dolu podignut još u četvrtom veku. Pretpostavlja se da je sagrađen u vreme kad i Carska Romanija. To potvrđuju i novčići pronađeni iz tog perioda. Narod koji je tu živeo bio je hrišćanski i verovatno je, bežeći od Rimljana, na ovom skrovitom mestu, duboko u šumi podigao svetilište. Sa stene, na koju su vernici o Đurđevdan postavili veliki krst, vidi se Magura u carskoj Romulijani, odakle je u vojne pohode kretao Galerije. Tu, iznad manastira nalaze se i ostaci puškarnice, što znači da je svetilište bilo branjeno.

Posle mnogo vekova, manastir Svetog Jovana u Vlaškom Dolu, gde se kao ni na jednom drugom metu prepliću predanje i istorija, ponovo postaje versko stecište i, polako, svojevrsno turistička atrakcija.

Slavica Marković

 

		Raskovnik Na Biljni petak, kao i prethodnih godina, kod manastira su održane litije. Ljudi iz okolnih sela došli su da beru lekovite trave kojih ovde ima u velikim količinama, čak i onih izuzetno retkih. Neke od žena koje smo ovde sreli tvrde da se može naći i raskovnik. Ova trava, veruje se, onome ko je poseduje može da podari natprirodnu moć - otključava sve brave, vlasnika čuva od svakog zla i čini ga uspešnim. Priča da raskovnik potone u zemlju kad neko hoće da ga bere, tvrde ove žene, nije tačna. Najvažnije je raspoznati kako izgleda ova mitska trava. Na Biljni petak u manastiru je služena i slava.