[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 7. maj 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

06. May 2001 18:56 (GMT+01:00)

Ko su Šumadinci (51)

Potomci Baje Pivljanina

On je na zahtev Porte, prebačen daleko u Istru 1670.

U narodnim pesmama opevani hajduk i uskok Bajo Pivljanin je istorijska ličnost. Rođen je u Rudinicama u Pivi oko sredine XVII veka. Prvi put se u pisanim izvorima pominje 1664. godine, kada je kao četovođa hajduka razbio turski karavan na području Dubrovačke republike. I u sledećih pet godina je vidljiv po svojim prepadima na Turke, zbog čega je, na zahtev Porte, sa svojim ljudima prebačen daleko u Istru (1670. godine), na područje Mletačke republike, a zatim u Zadar (1674. godine). U austro-turskom ratu, koji je počeo 1683. godine, kao i tzv. morejskom ratu, koji je između Mlečana i Turaka počeo sledeće godine (1684), činio je čudesa od junaštva sa srpskim uskokom Stojanom Jankovićem po Ravnim kotarima i Dalmaciji, da bi naredne godine ponovo vojevao u rodnoj Hercegovini, po Pivi i Drobnjaku.

Poginuo je na brdu Vrtijeljci u maju 1685. godine na prilazu Cetinju, koje je sa 1.200 svojih hajduka Crnogoraca i Primoraca branio od nadiranja vojske skadarskog sandžakbega Sulejman-paše Bušatlije. Bajo se prezivao Nikolić, a po zavičajnoj Pivi je prozvan Pivljanin. U njegovim rodnim Rudinicama, seocetu u opštini Plužine u Crnoj Gori (po popisu 1991. godine 138 žitelja), žive danas i njegovi potomci, koji se po njemu prezivaju Bajovići (nadimak Čepuri). Po ispitivanjima Svetozara Tomića, posle Drugog svetskog rata su u Rudinicama bile dve porodice Bajovića, a u Bezuju, drugom pivskom selu, šest porodica Bajovića (Čepura). Na znamenitog Baju Pivljanina podseća i naziv današnjeg naselja Bajovo Polje, koje je prozvano tako po tome što je tu Bajo Pivljanin ubio prvoga Turčina, a u Rudinicama su se do sredine ovog veka, na južnoj strani sela, u kraju zvanom Ivanovići, poznavali ostaci zidina kuće Baje Pivljanina.

Malo je, međutim, poznato da potomaka Baje Pivljanina, tačnije potomaka njegovih sinovaca, ima danas po Staroj Raškoj i Šumadiji. Po narodnom verovanju, ovo je u skladu sa prokletstvom koje je na svoj rod bacio sam Bajo. O tome u Pivi postoji ovo predanje: „Vele, bilo je sedam braće. Bajo pođe u hajduke i pozove braću. Oni ne htednu no ostanu kod kuće. Tada im on reče: Ni se iskopali, ni se razrodili, a zemlje vam uvek dosta bilo." Kasnije je, na molbu Čepura, Bajovih potomaka, crnogorski mitropolit Mitrofan Ban čitao molitvu, skinuo kletvu i blagoslovio kuću. Slično predanje o rasturanju roda Baje Pivljanina postoji kod njegovih srodnika Markovića u gružanskom selu Ljuljacima. Pozivajući se na rukopis istorije ove porodice, koju je, po pričanju „đeda" Ognjana (umro 1872. u 103. godini), sastavio Stevan Marković, profesor Beogradskog univerziteta, Mihailo Dragić je saopštio da su Markovići od roda Baja Pivljanina.

Po ovome izvoru, Bajo, koji zbog hajdukovanja nije zasnovao potomstvo, imao je dvanaest bratučeda, koje su Turci stalno uznemiravali da bi im izdali strica Baju. Jednom su u kući pohvatali i svezali jedanaestoricu, no jedna se žena iskrade i javi dvanaestom bratučedu, koji je bio kod stoke u bačiji, a ovaj netom dojavi Baji, koji sa družinom pohita, te sve Turke, zatečene razuzurene na spavanju, pobiju, a bratučede oslobode. Zbog toga, po Bajinom savetu, da ih Turci ne bi našli i osvetili se, rasture se, svaki sa svojom porodicom, ali - nigde po trojica zajedno. Tako „Bačar" (što je bio one noći na bačiji), sa braćom Mrlješom i Vukom, dođe u Lunjevicu (Takovo), a odatle se, pošto im se tu nije dopalo, raziđu. Bačar ode u Radmiloviće, Mrlješ u Toponicu, a Vuk, za koga kažu da se prezivao Marković (ili je i on, skrivajući se, menjao prezime), dođe u Ljuljake, gde su mu potomci Markovići.

Markovići su doseljeni u Ljuljake od Pive, u prvoj polovini XVIII veka. Kumovi su im Popovići iz Belog Polja. Uz Markoviće su u Ljuljacima i njihovi srodnici Mirkovići, koji su pre naseljavanja u Ljuljake prebivali u selu Deretin kod Kušića (opština Ivanjica). Ove dve velike familije, koje su se u Gruži razrodile, znaju da su od istog plemena iz Pive, to jest od roda Baje Pivljanina. Mirkovići se u užem smislu dele na Panteliće i Filipoviće, a po domazetskoj liniji su među njima Dragovići i Aleksići. Bliži rod sa Mirkovićima u Ljuljacima su Pavlovići, Petronijevići i Mijatovići, a njihov rod su i Srejovići u istom selu, doseljeni pravo iz Pive, pre Karađorđevog ustanka. U Oplaniću su Markovićima rod Mićići, doseljeni od Čajetine posle Prvog srpskog ustanka.

Od Bačara je u Radmiloviću nastao rod Bačarevića, a od Mrlješa, koji je došao u Toponicu, rod Mrlješa (Mrlješevića ili Mršljevića) i Đokovića, a jedan njihov ogranak će se potom, po nekom pretku popu, prozvati Popovićima. U užem smislu se rod Mrlješa deli na Pavićeviće i Sinđiće u istom selu. Bačarevići u Radmiloviću imaju i predanje koje kaže da im je prababa doseljena iz sela Bačije kod Sjenice (danas u ovom selu ima 57 žitelja, od kojih su 26 pravoslavni, a 31 musliman). Posle Prvog svetskog rata u Gruži je bilo 62 kuće rođaka Baje Pivljanina - u Ljuljacima 38, u Oplaniću 4, u Radmiloviću 3 i u Toponici 17.

Piše: Mile Nedeljković
Sutra: Deset naraštaja Isakovića


vesti po rubrikama

^feljton

18:01h

Radisav Rodić, osnivač „Glasa javnosti" - 700 dana terora, straha i nade (15): Bolje ti je da budeš živ nego Pokojni

18:21h

Karađorđevići (13): Dinastijska znamenja

18:56h

Ko su Šumadinci (51): Potomci Baje Pivljanina

 



     


FastCounter by LinkExchange