[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 22. april 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

21. Apr 2001 15:30 (GMT+01:00)

Akademik Miodrag Pavlović o ponovnim počecima, ironiji nacionalne prošlosti i književnoj tradiciji

Naša istorija se stalno kida

U izdanju "Prosvete" konačno su se pojavila "Sabrana dela" Miodraga Pavlovića čije objavljivanje je počelo pre dve godine, a povodom sedamdesetogodišnjice autorovog rođenja.

Deset tomova klasika srpske književnosti Miodraga Pavlovića čine tri knjige pesničkog opusa : "Iskon", "Izvor", "Ishod". U okviru Sabranih dela je i putopisna proza "Daleka predvorja", kao i "Eseji o srpskim pesnicima" i "Ogledi o narodnoj i staroj srpskoj književnosti". Verovatno najplodniji pesnik te generacije, još od "87 pesama" Miodrag Pavlović uvek traga ne samo za modernošću pesničkog izraza, već u esejima pokušava da pronikne u suštinu poetskog čina.

Prvi roman "Drugi dolazak" Miodrag Pavlović je objavio prošle godine i čini se prvi put da je veliki pesnik bio"ličan", odnosno da je vreme u kome je živeo i živi uspeo da utka u jedan svoj stih "Na kraju spasava samo celina". Bez obzira na neskrivene autobiografske elemente, dokumentarnost, roman "Drugi dolazak ili Proslava smaka sveta" ne gubi na virtuoznosti koju poseduje Miodrag Pavlović, uvek pre svega pesnik, sklon da u svemu pojavnom, pojedinačnom prepozna onu nit i smisao koja podrazumeva sveobuhvatnost kako u vremenu, tako i u prostoru.

Gospodine Pavloviću, da li je esej kao forma neophodan pesniku?
- Eseje sam počeo da pišem u burnim pedesetim godinama, kada se prisustvom u javnosti nešto moglo i postići. Moglo se uticati na javno mnjenje preko stranica NINa, "Svedočanstva" i "Mladosti". Ponovno definisanje naše kulture obavljalo se i kroz nove valorizacije naših pesnika. Kroz studije o pesnicima otvarali smo pitanja, ne samo estetska, nego i istorijska, filozofska i politička. Ljudi su u ono vreme rado i lako primali poruke koje su stizale preko poezije i eseja kao slobodne forme razmišljanja o zaboravljenim suštinama.

I poezija i esej za Vas su...
- Za mene su poezija i esej bili metoda razaznavanja u fenomenu čovek. A taj fenomen neobične složenosti hteli su da uproste novi dogmati spojeni sa prinudama kulturne politike. Tome smo se odupirali koliko smo mogli i ne bez uspeha. Mene je taj put vodio ka produbljivanju opšteg znanja o čoveku, ka kulturnoj antropologiji kojoj sam posvetio knjige "Poetika žrtvenog obreda" i "Svečanosti na platou". Obe su u Sabranim delima.

U "Ogledima o narodnoj i staroj srpskoj poeziji"vraćate se u duboku prošlost nacionalnog...
- Ispitujući našu, srpsku, književnu tradiciju znao sam da je ona deo većih celina u čijim okvirima ona predstavlja osobenu vrednost...

Istovremeno, pesnici drugih jezika i tradicije nisu vam bili nešto strano, tuđe?
- Naporedo sam pisao i oglede o stranim piscima i pesnicima koji su delom sakupljeni u ranijim Sabranim delima, onim u izdanju "Vuka Karadžića" 1981. i u knjizi "Čitanje zamišljenog" koja je objavljena u novosadskim "Svetovima".

U Sabranim delima su i "Ogledi o narodnoj i staroj srpskoj književnosti" Mislite li da se taj prisvojni pridev "srpski" u poslednjih deset godina zloupotrebljavao na najvulgarniji način?
- Pridev "srpski" je često neizbežan i kao tehnički termin, da bi se znalo o čemu i o kome se radi. Ali pitanje na koga se taj pridev s pravom i kao vrednost odnosi, pitanje je legitimiteta. Naša istorijska priča koja bi bila izvor naše kulturne legitimnosti prekidala se u novije vreme više puta: na kraju Prvog svetskog rata, ubistvom kralja Aleksandra 1, stvaranjem države Jugoslavije, kao i njenim razaranjem. Za nacionalni i politički, demokratski legitimitet moramo da se borimo iznova, takoreći od početka.

Vaš roman "Drugi dolazak"je na neki način iznenađenje, ili...
- Moj novi roman"Drugi dolazak" koji vas je, kako kažete, "iznenadio" ne govori o novom početku, nego o davno obećanom kraju. O jednoj svečanosti na kojoj se skupljaju živi i upokojeni u začuđenosti i međusobnom prepoznavanju. Munjevite svetlosti prizivaju sećanje na Drugi svetski rat i na nedavne građanske sukobe i turbulencije. Vizija kraja podrazumeva parodiju i ironičan ton. U ironičnoj orkestraciji odigrava se jedan ritual ispunjen zapravo pijetetom i nostalgijom za prisustvom svega ljudskog u isti mah. U tom ironičnom viđenju greh je poluga koja ubrzava putovanje ka otkrovenju visokih istina i uspostavljanje nekad nedostupne pravde.

Pisali ste putopise iz Indije, Kine... Gde putevi dovedu pesnika?
- Putanje antropoloških proučavanja odvele su me tamo kuda sam i želeo: ka osnovnim pitanjima duhovnosti. Privlače me one površine duhovnih predanja na kojima se dodiruju hrišćanska filozofija duha i "dijamantski put" budizma mistika sufija i poruke Upanišada. Može li sve to da se zaključi u jednu celinu ili se to zaključivanje već desilo i stoji pred nama kao odavno sklopljena sfera ljudske moći saznanja?

To je pitanje za poeziju. Čitate li više poeziju ili...
- Poslednjih desetak godina čitam više prozu nego pre. Ispitujem ono što sam u mladosti voleo, nadoknađujem ono što sam propustio ranije da upoznam.

Pratite li našu savremenu književnost?
- Pratim rad naših savremenih prozaista i vrsnih pesnika i pesnikinja. Rado čitam Pavića i Basaru, Bećkovića i Tešića. Vraćam se povremeno uvek začudnom Nastasijeviću i nenadmašnom Dučiću koji je veliki majstor putopisne proze i mislilac bez granica. Ali, obraćam se knjigama istorije: Šatobrijanu, koji sjajno opisuje Napoleonove ratove, zatim Vladimiru Ćoroviću. Istorija Drugog svetskog rata me i dalje posebno zanima. Mnogo je stvari ostalo nedorečeno u vezi sa tim najspektakularnijim ratovanjem u ljudskoj istoriji.

Olivera Đurđević


vesti po rubrikama

^intervju

15:30h

Akademik Miodrag Pavlović o ponovnim počecima, ironiji nacionalne prošlosti i književnoj tradiciji: Naša istorija se stalno kida

15:50h

Geopolitičar Dragan Simić o jugoistočnoj Srbiji, Kosmetu, Crnoj Gori: Biti zvezdica na evropskoj zastavi

   


     


FastCounter by LinkExchange