GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Predlog

Koska bez oporezivanja

Pošto stanujem u blizini buvljaka na Novom Beogradu, odem često da nešto kupim, mada je dosta stvari i skuplje nego u trgovini. Pre ulaska na buvljak, susrećem obično ista lica: preprodavce cigareta, obično izbeglice koje nisu uspele da nađu posao pa tako na taj način izdržavaju svoje porodice i sebe, i jednu grupu veoma opasnih ljudi, a to su kockari - šibicari.

Prva grupa je progonjena, otimane su im cigarete i novac koji je zatečen od njih - od strane policije, dok druga grupa koja otima novac od građana, slobodno radi - verovatno uz blagoslov policije, jer možda policija ima nalog samo za preprodavce cigareta, a drugi ih se ne tiču, pa prolaze pored njih kao da ih ne vide, a možda su i potplaćeni - zaštićeni. O prvoj grupi neću pisati jer je poznat postupak s njima, nego o ovoj drugoj koja je veoma opasna i koja preko dana zaradi na otimačini od građana od 3.000 do 10.000 DM, a nekad i više. Grupa se sastoji od 6-7 članova beskrupuloznih razbojnika, huligana i ne znam kako čovek da ih drukčije nazove, koji vuku građane za rukave i čisto primoravaju da uđe u kocku, ako se i malo zadrže da pogledaju što se tu radi. Šibicare tačno na prolazu tako da građani koji treba da prođu moraju da ih obilaze.

Tako je bilo i juče na Vaskrs, zastao sam kod njih na jedno 4-5 m razdaljine i posmatrao, kada je naišao mladi bračni par. Za tili čas su muža odvojili od supruge, dvojica držeći ga pod ruke, dok ga je supruga povlačila da idu. Pored mene je stajao jedan gospodin šezdesetih godina i posmatrao. Pod pritiskom istresli su mladom gospodinu i poslednji dinar, dok je supruga očiju punih suza nemo posmatrala svog bespomoćnog supruga. Kad su mu očistili džepove, tek onda su ga pustili i on je krenuo dalje s uplakanom suprugom.

Gospodin pored mene prišao je potom kad su se malo udaljili i rekao da su to prevaranti i da se s njima ne igra, kao da su i opasni. Na jedno petnaestak koraka od mesta događaja, tog šezdesetgodišnjaka uhvatio je za rukav i drsko povukao jedan od tih bandita, rekavši mu da se ne meša, jer ako ga šutne, neće mu više nikad pasti na pamet ni da dođe na buvljak. Smatram da bi vlast i policija trebali da preduzmu rigorozne mere da se narod oslobodi tih pljačkaša i opasnih razbojnika, koji ne mogu mirno da prođu i obavljaju svoje poslove da ne budu pritom opljačkani i maltretirani. Napominjem da je ovo svakodnevna pojava.

Mirko Stanković
Novi Beograd


Upozorenje

Blok tarifa ušla na mala
vrata pod drugim imenom

Vlada je objavila povećanje cene električne energije i novi tarifni sistem koji "štiti poštene i racionalne potrošače a tamo neke neracionalne trošadžije treba da nauči pameti." Radim u EPS-u preko 35 godina i osećam se obaveznim da pozovem pre svih moje kolege, inženjere, da narodu kažem istinu. Naročito onim građanima koji ne osećaju šta im se sprema i daju podršku novoj "tarifnoj politici".

Da li mi u EPS-u zaslužujemo pohvale ili naprotiv, grdnju, jer smo uveli narodu sledovanje električne energije od 150 ili 600 kč. Sve preko toga, što će morati da troše, moraju da kupuju na nekoj vrsti državne crne berze. Nema tu neke velike razlike od onoga što je (opet u interesu sirotinje i racionalnih potrošača) 1945 - 1946. uvedeno kao sledovanje od 200 grama hleba dnevno po glavi. Ko je ostajao gladan, ako je imao para i ako je imao od koga, kupovao je svojoj deci još koji gram po paprenoj ceni. Oni koji su najviše gladovali (sirotinja), i tada su najsnažniji podršku davali onima koji su tu brigu vodili. Deca tih dušebrižnika nisu jela hleb na tačkice a bogatima je bilo svejedno.

Neću da navodim šta se može sa 150 i sa 600 kč. Bolje je ako dam neke primere, šta se ne može. To sledovanje nije dovoljno ni za samo tri sijalice od 100 sveća uz radio i televizor. Ako neko dozvoli sebi luksuz da koristi električnu peglu, greje vodu i električnom bojleru, pere sudove toplom vodom iz malog bojlera, ima mašinu za pranje veša ili ne daj bože, mašinu za pranje sudova ili TA peć itd. neka prizna da je neracionalni trošadžija i ima da bude kažnjen. Razmislimo i o onim familijama od po nekoliko generacija u jednom stanu, na jedno brojilo.

Poštovane kolege, koji ste smislili i narodu ponudili ovo genijalno rešenje, moramo tom istom narodu reći šta se suštinski postiže. Nema sumnje da narodu, na sadašnjem stepenu razvoja civilizacije treba mnogo energije (električne). Tačno je i to da je jedini isporučilac, EPS, nema toliko nego daleko manje. Kada stupi na snagu blok tarifa, narod (bedan i osiromašen), će manje da traži i dobiće se (lažan) utisak da EPS bolje zadovoljava potrebe konzuma. Uz to ne treba zaboraviti ine spomenuti kolateralnu korist (za EPS) što je dobio za ovo malo energije koliko ima, neki dinar više, jer će biti dosta onih koji moraju da troše iznad sledovanja. Jedna je ta korist i ćar. Osećam takođe, obavezu da u svoje i u ime mojih kolega, podsetim na nešto što se ne sme prećutati. I mnogo mlađe kolege se sećaju da smo ne brojnim simpozijumima i savetovanjima podnosi referate na temu razvoja potrošnje. Ima na tu temu i magistarskih radova pa i doktorskih disertacija. Posledice su mnogobrojne fabrike grejalica i TA peći pa i mnogo stanova bez dimnjaka i podruma za drva i ugalj. Sada, kada je đavo došao po svoje, nije pošteno da u neradu izmišljamo štetočine i surovo ih kažnjavamo.

Makar se neko od mojih kolega i naljutio, reći ću šta smatram da je bilo najtragičnije po energetiku u prethodnih (ne samo 10 godina) nekoliko decenija. Mnogi inženjeri su, odmah po napuštanju fakulteta s diplomom u džepu, zaboravili koji su fakultet završili. Shvatili su da im se više isplati da karijeru započnu i teraju kao samouki ekonomisti, pravnici a, najčešće, političari. Tako su se problemi rešavali na sastancima i u forumima gde se vodi "politika cena" a ne u laboratorijama, pogonima i na gradilištima. A ekonomisti, pravnici i (naročito) političari treba da shvate da se mora vratiti i značaj i uloga i dostojanstvo inženjerima koji jedini mogu da nađu rešenje kako proizvoditi, prenositi i plasirati dovoljno energije. Tek kada nje bude dovoljno, ekonomisti i pravnici će imati šta da rade. A što se tiče političara - neka budu što dalje od ove kuće. Do sada se od njih niko drugi nije video. Glavnu reč su vodili i odlučivali oni koji znaju mnogo da pričaju o elektroenergetici a ne znaju ništa da rade.

Probajmo malo, kako je bez njihovog "samopregornog i napornog rada".

Petar Rajković


Upozorenje

Poruke "Nišekspresu"
i Nišlijama

Još jedno od onih neprijatnih iskustava s radnicima "Nišekspresa". Dogodilo se 03. marta 2001. godine u autobusu na relaciji Duvanište - Ž. Stanica oko 8.15 minuta ujutru. U centru grada u autobus ulaze kontrolori. Kako nisam imala karticu i žurila sam na zakazani čas hemije ponudila sam kontroloru 15 dinara, ili ličnu kartu ili pak da izađem iz autobusa. Od svega toga nije ništa prihvaćeno. Kontrolor otpočinje svoje bahato i arogantno ponašanje pretnjom da ukoliko ne platim kaznu od 200 dinara, platiću onu od 2.700 dinara i to zbog isključenja autobusa iz saobraćaja, voziće me u MUP, oduzeće mi ličnu tašnu i izvršiće pretres u njoj.

Zatražila sam od "mladog gospodina" legitimaciju, ali je on uzvratio pitanjem; "Ko sam ja da tražim i ispitujem"? Tako je, ja sam samo nesrećan putnik u milosti jednog kontrolora, koji obavlja svoj posao onako kako su ga naučili u preduzeću njegovi prethodnici. Drsko i bezobrazno, s pretnjama, vređanjem putnika, bez imalo poštovanja i s odsustvom opšte kulture. Svedok sam ovakvih ili sličnih priča na stotine, a ne retko imala sam prilike da čujem o sličnim maltretiranjima putnika od strane kontrolora. Možda bi neko od niških reportera trebalo da uđe u autobus, koji saobraća na relaciji N. groblje - Trg JNA i da se pri tom užasne verbalnih dijaloga kontrolora sa putnicima. Primedbe o poslovanju reda vožnje ovog preduzeća naročito na relaciji Duvanište - Ž. Stanica su mnogobrojne.

Bude li "Nišekspres" zapošljavao ili branio ovakve kontrolore u izgledu je da se u Nišu građani preorijentišu na pešačenje jer dosadašnje nezadovoljstvo i apelovanje građana da je ovom gradu potrebno još jedno preduzeće prevoza nije urodilo plodom. A rukovodstvo "Nišekspresa" bi moglo da razmisli o nekoj noćnoj liniji autobusa umesto kvalifikovanom obučavanju "policajaca".

Mi građani Niša im poručujemo: Ne tražimo mi od "Nišekspresa" da se stavi u ulogu Centra za socijalni rad, jer on to nije i ne može biti, ali isto tako neka se ne stavlja u ulogu MUP-a, jer to takođe nije. A vi građani Niša, okrenite se pešačenju, jer ste tako pre svega sigurniji, zdraviji i lepši.

G. Slavica


Molba

Penzionerima kukavičije jaje

U "Glasu javnosti" br. 967 od 13. aprila 2001. na strani 4. tekst pod naslovom "Jedva za redovnu isplatu" završava se rečenicom: "Predloženo je da se od 1. juna ne usklađuju (penzije) s rastom zarada već s troškovima života". Bez objašnjenja - ko predlaže, kome, zašto, na osnovu čega? Šokantno! Zamrznuti standard najugroženijeg dela stanovništva i pre početka ekonomskog oporavka društva i lišiti ga svake nade i (opravdanog) očekivanja bilo kakvog poboljšanja uslova života, odnosno životnog standarda, zaista je teško shvatljivo, a ničim objašnjivo.

Usklađivanje penzija sa troškovima života znači da se sadašnji lični standard penzionera neće snižavati. zar je to dovoljno? Znači da se ta grupacija stanovništva isključuje iz očekivanog ekonomskog i opšteg uspona društva. Zar se to hoće?

Doprinosi za Penzijski fond rastu ili padaju s rastom ili padom plata. Istu sudbinu dele i penzije. I to funkcioniše kao sistem. Otkud ideja (ipak se nadam da nije i predlog) da se u jedan sistem ugrađuju dva merila: na ulazu - rast plata, na izlazu - rast troškova života?

Molim sve nadležne da hitno zaustave eventualno započetu (makar i stručnu) proceduru razmatranja pomenutog predloga, a da se reformi penzijskog sistema pristupi temeljno i svestrano, što je moguće pre.

Boško Rakonjac, dipl. pravnik i novinar u penziji,
Beograd


Optužbe

Proveriti činjenice

Optužbe iznete u vašem feljtonu o streljanjima izvršenim u Čačku i okolini 1945. i 1946. godine su vrlo ozbiljne, pa mislim da bi to što pre trebalo da se proveri, jer ako je istina da se to dešavalo, onda bi neko morao da odgovara i snosi posledice.

Pretpostavljam da su izvršioci tih dela, njihove žrtve i svedoci, starosti od oko 80 godina, pa ih za nekoliko godina neće biti. Neobično je što se o tome ne izjašnjava Velja Ilić, jer se to događalo na teritoriji njegove opštine.

U štampi je pisalo da su se slični događaji dešavali u tom istom periodu i u drugim mestima, i rodbine tih žrtava su tražile da se to sve ponovo ispita i utvrdi šta se stvarno događalo. Međutim, takve i slične akcije nisu naišle na odziv nadležnih službi i organa.

Stojan Janković,
Beograd


Reagovanje

Odbrana u Hagu patriotska obaveza

("Jašu Kurta i Murta", "Glas" 5. april 2001)

Svakodnevno u sredstvima informisanja, vladajuća garnitura se podseća na predizborna obećanja i optužuje kako "unapređuje" praksu prethodne vlasti. Takva upozorenja daju i oni koji s glasali za DOS. Ovo pojedini ministri i stranački prvaci izgleda ne shvataju ozbiljno, što im se može obiti o glavu i pre sledećih redovnih izbora.

Na to ukazuje i osvrt na Haški tribunal od čitalaca iz Negotina u "Glasu" 5. aprila u kojem se ističe da "Kurta nije još sjahao, a Murta je već uzjahao, pa sad jašu i Kurta i Murta". U njemu je jasno i ubedljivo rečeno sve za razumnog čoveka i patriotu bilo da donosi, izvršava ili posmatra odluke u vezi sa Haškim tribunalom. I mnogi drugi su se oglašavali po tom pitanju sa različitim stavovima iz ugla pravde politike... Čini se, već je sve rečeno. Međutim, nedovoljno se govori o moralnom aspektu koji bi mogao uticati na opredeljenje za izlazak optuženih pred taj sud i na donošenje zakonskog akta a time Skupštini SRJ.

Kod velikog broja građana prisutan je emotivni pristup koji zanemaruje realnost a pojedinci se koriste Haškim tribunalom za svoju "patriotsku" promociju - afirmaciju i skupljanje političkih poena kod naivnih građana. Tako lider jedne parlamentarne stranke javno je više puta isticao da bi se, zato što je patriota, dobrovoljno i sa zadovoljstvom pojavio na tom sudu, kada bih bio na njegovoj optužnici. A sada naziva nacionalnim izdajnicima one koji pozivaju druge da to učine ili predlažu da ih vlast izruči tome sudu. Postoje i drugi primeri nedoslednih i kontroverznih stavova i u vrhu vlasti, o čemu je dosta pisano.

Da je taj sud pristrasan, nepravedan i manjkav sa pravne tačke gledišta, misli i veliki broj običnih građana. Ali, pitaju se zašto se odlazak pred njega ne razmatra, pre svega, kao mogućnost za odbranu svoje ličnosti i kao spremnost na dobrovoljno žrtvovanje pojedinca za dobrobit naroda i zašto državni organi ne čine brže ono što će zadovoljiti opšti interes (otklanjanje zakonskih prepreka za saradnju sa Hagom). Zašto u tom smislu ne deluje više aktuelna vlast i lideri političkih partija. Takođe zašto svojim građanima koji treba da se pojave pred međunarodnim sudom ne pomažu da se uspešnije brane i zaštite ih od presuđivanja pre nego što se njihova krivica dokaze na sudu. Na to obavezuje i pravna nauka i etika.

Umesto toga, slušamo dijametralno suprotne stavove i sporenja oko postojećih ustavnih i zakonskih odredbi. Takođe proizvoljna tumačenja da osuda pojedinca znači osudu narod, a aboliranje od odgovornosti drugih (NATO za bombardovanje) i druge nebuloze koje vode u zabludi i zaoštravanje odnosa sa međunarodnom zajednicom. Pri tome se ti pojedinci deklarišu kao velike patriote a da se ne upuštaju u analizu šta je korisnije za državu i narod.

Oni koji se protive izlasku optuženog pred sud, solidarišu se sa okrivljenim i indirektno podržavaju kriminalne radnje koje su navedene u optužnici. Time se nesvesno sami svrstavaju u grupu moralno posrnulih ljudi. S tim u vezi, treba se podsetiti da se do pravde dolazi istinom, a da se ona dokazuje i na sudu. Zatim, uprkos tome što ne postoji kolektivna odgovornost za delo koje je učinio pojedinac, a da neizlazak pred haški tribunal međunarodna zajednica ipak kažnjava državu i narod zbog pojedinca. Nažalost to je realnost, protiv koje se možemo boriti, ali je ne možemo ignorisati, bez obzira na pravne norme i naše intimne želje. Istovremeno, to svima nama, a naročito nadležnim državnim organima, nameće pitanje da li je važniji pojedinac od interesa naroda. Takođe, koliko je pojedinac spreman da se žrtvuje za dobrobiti svoga naroda, odnosno, koliko će se dobrovoljnim odlaskom u Hag iskazati kao patriota.

Na kraju, ne razumem zašto Slobodan Milošević izbegava da brani sebe i svoj narod pred Haškim tribunalom. Između ostalog, optužen je za raspad SFRJ i za zlodela koja su iz toga proizašla. Kada bi, na primer, dokumentovano prikazao svoje dogovore u Karađorđevu i kasnije, naročito u vezi sa BiH zatim kada i gde se počelo sa etničkim čišćenjem, svetska javnost bi dobila realniju sliku o svim zbivanjima na prostoru bivše SFRJ. Bojazan da bi time otkrio i državne tajne nije od značaja, pošto se radi o politici iz prošlosti od koje se Srbija distancirala. Zato očekujem da će smoći snage da se dobrovoljno pojavi u Hagu. Da li je to korisnije i za njegovu porodicu, a ne samo za njega i njegov narod, na njemu je da oceni i u skladu s tim da postupi. Za svako rešenje treba se zapitati ne samo što se dobija, veći šta se može izgubiti.

Milan Keča, penzioner,
Beograd


Nepravde

Porez pravi razlike među nama

Posle najnovijih informacija o tome šta će sve građani plaćati kao poreski obveznici ili potrošači struje, što je izazvalo, ili će još izazvati, mnogo protesta i polemika jer breme zbirnih poreza jedne prosečne porodice daleko prevazilazi ukupna primanja mnogih porodica, stiže informacija o još nečemu što izazva nedoumicu i uznemirenje u javnosti.

Naime oni koji su se neumereno obogatili u poslednjih dvanaest godina, umesto istrage za sve njih, jer je u doba plata od desetak maraka bilo nemoguće zaraditi sve ono što su ti ljudi stekli bez zalaženja sa onu stranu zakona, dešava se sledeće.

Oni koji do određenog datuma isplate razrezani porez ne samo da neće biti sudski gonjeni, nego će biti nagrađeni sa smanjenjem poreza za 30 odsto. Pa sad učimo našu decu da se poštenje isplati!

Mihailo Ruvidić,
Beograd

 

     


FastCounter by LinkExchange