Živadin Jovanović, bivši šef jugoslovenske diplomatije i visoki funkcioner SPS-a, rođen je 14. novembra 1938. u selu Oparić, kraj Rekovca. Diplomirao je prava u Beogradu.

Počeo je kao referent u SO Novi Beograd. Od 1964. do 1966. radio je kao ataše u Državnom sekretarijatu za inostrane poslove. Od 1966. do 1970. bio je naš vicekonzul u Torontu. Potom je četiri godine bio savetnik u Predsedništvu Jugoslavije i u našoj ambasadi u Najrobiju, od 1974. do 1978. godine. Kad mu je istekao mandat, vratio se u zemlju i do 1984. radio kao sekretar srpskog Republičkog saveta za odnose s inostranstvom. Sledeće četiri godine proveo je na mestu podsekretara u Predsedništvu SFRJ. Usledila je titula izvanrednog i opunomoćenog ambasadora u Angoli (raspad SFRJ je dočekao i "preživeo" na ovoj funkciji). Godine 1993. raspoređuju ga na mesto pomoćnika ministra za inostrane poslove. Kao odanog čoveka, 1997. SPS ga bira za potpredsednika stranke i jednog od urednika partijskog lista "Smisao". Konačno, 10. januara 1998. imenuju ga za ministra inostranih poslova SRJ.

Velimir Ilić iz Nove Srbije optužio ga je da je diplomatskim putem izneo 925.650 maraka, dodajući da je na propratnoj potvrdi pisalo da novcem može da raspolaže prema sopstvenom nahođenju. "Nijedan pfening, nijedna para nije otišla na pogrešnu situaciju" rekao je on.

Uroš Šuvaković, bivši generalni sekretar Mladih socijalista Srbije, visoki funkcioner SPS-a, službenik DB-a i asistent na predmetu Sociologija na Geografskom fakultetu, kod prof. Mire Marković, rođen je 1970. u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu - politikolog za društveno političke odnose.

Prva funkcija bila je gensek Mladih socijalista - to mu je bila i odskočna daska u karijeri. Od 27. marta 1998. radno mesto bilo mu je na trećem spratu zgrade Saveznog MUP-a, u DB-u, kao specijalni savetnik, gde je bio zadužen za povratne informacije do GO SPS. Upućeni vele da je pravio privatnu mrežu doušnika. Kad je Radomir Marković, bivši načelnik DB-a, pao u nemilost, Šuvaković je vraćen u SPS.

Da ima putera na glavi, prvi je ukazao bivši šef carina Mihalj Kertes, rekavši: "Neko je morao da finansira česte izbore. Tako su finansirani septembarski izbori, funkcioner SPS-a, Uroš Šuvaković, lično je uzimao novac od mene." Šuvaković je zbog ovog već privođen u decembru prošle godine.

Tomislav Janković, višegodišnji direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, eks direktor Instituta za virusologiju i imunologiju "Torlak", eks predsednik UO "Galenike AD", član UO "Medifarm", član UO Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, Zavoda za klimatsko lečenje u Vrnjačkoj Banji, i Komercijalne i Beogradske banke, blizak SPS-u i JUL-u (ne zna se precizno u kojoj je od ove dve stranke), rođen je pre 60 godina u okolini Vrnjačke Banje. Diplomirao je medicinu, specijalizirao ginekologiju.

Počeo je kao komunista na kojeg se moglo računati. Postao je direktor Centra za rehabilitaciju u Vrnjačkoj Banji. Uspešnim poslovanjem i gostoljubivošću drugovima iz CeKaJa, preporučio se za ostale, dugoročne direktorske funkcije - prvo u "Torlaku", potom, posle hapšenja Nenada Đorđevića, i u Fondu za zdravstveno osiguranje.

Ime mu je često dovođeno u vezu s mnogobrojnim malverzacijama u zdravstvu, ali nikad nije odgovarao, kao što nikada nije objasnio kojim je parama njegov sin u Americi osnovao firmu sa 150 radnika.

Govorilo se da su on i Milovan Bojić ugovorili uvoz 80 deficitarnih lekova iz Kine, a da je pravo uvoza sirovina i gotovih medikamenata imao "Progres" Mirka Marjanovića. Optuživali su ga da je sa Leposavom Milićević, bivšom ministarkom za zdravlje, "oteo" "Galeniku" Milanu Paniću, da je najviše kriv za katastrofalno stanje u ovoj oblasti.

Nikola Mitrović, nekadašnji ministar zdravlja u Vladi Srbije, bivši direktor Instituta za onkologiju i radiologiju, nastavnik na Medicinskom fakultetu u Beogradu, istaknuti član JUL-a, rođen je 17. marta 1932. u Šapcu. Diplomirao je medicinu, specijalizirao neuropsihijatriju i radiologiju.

U periodu od 1972. do 1980. bio je direktor Neuroradiologije "Vračar". Potom je direktor Neuropsihijatrijske klinike u Beogradu, a od 1983. je direktor Instituta za onkologiju i radiologiju. Istovremeno, obavljao je dužnost republičkog ministra za zdravlje i zaštitu životne sredine. Iz ovog perioda upamćeno je njegovo zalaganje da, do tad, anonimni Milovan Bojić postane "adekvatna zamena" Mihajilu Vučiniću, dotadašnjem direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"...

Zbog naklonosti partiji (samo su članovi JUL-a mogli na pregled u pola dana i noći) i zbog, kako ga optužuju, niza mahinacija prilikom nedavnog renoviranja Instituta, i kupovine skupih aparata, dr Mitrović upravo se našao iza rešetaka...

Danilo Pantović, bivši generalni sekretar SMIP-a, eks predsednik UO "DIPOS", direktor firme za uvoz i prodaju sportske opreme, gde je, kako je pričao, vlasnik njegov prijatelj, nekadašnji šef kabineta Vlajka Stojiljkovića, sad bivšeg ministra policije, član Direkcije JUL, eks predsednik Teniskog kluba Crvena zvezda i član rukovodstva SD "Milicionar"... (nema podataka kad je rođen jer mu je biografija, navodno, izgorela tokom prošlogodišnjeg bombardovanja). Diplomirao je prava.

Pre nego što je postao poznat, radio je u Privrednoj komori Srbiji, gde se i sprijateljio s Vlajkom Stojiljkovićem. Potom je bio njegov šef kabineta u policiji i vrlo brzo se okitio činom kapetana policije. Iako ni dana nije proveo u diplomatiji, bivšim šefovima SMIP-a nije smetalo da ga imenuju za generalnog sekretara. Sa ove prestižne funkcije vedrio je i oblačio diplomatskom kasom. Ali, kako se bavio i uvozom patika sa Tajvana, mnogi su ga podsmešljivo zvali "ekspert za Daleki istok".

Kao visoki funkcioner JUL-a i bitna figura u SMIP-u, vozio se u pet-šest limuzina koje mu je na korišćenje dala policija (ne zna se koliko ih ima u ličnom vlasništvu). Istovremeno, čuvala su ga četiri policajca predvođena kapetanom policije.

Pantović je uspešno rešio i stambeno pitanje - prvo je dobio stan od 70 kvadrata u Ulici Strahinjića Bana 71, potom se preselio u 149,90 kvadrata u Ulici Filipa Filipovića. Kako "Glas" saznaje u prvi stan (na sandučetu se i dalje nalaze njegovo ime i prezime) uselio je Dragana Božanića, jednog od svojih pomoćnika u SMIP-u... Da li je stan vratio kome je trebalo, ne zna se, ali se zna da je bio član Savezne stambene komisije koja mu je dodelila drugi "stančić"...

Zaposleni u SMIP-u već su ga javno optužili da je najveći štetočina u ovoj organizaciji, da je kao čedo Mire Marković, osim potpisivanja diplomatskih pasoša telohraniteljima Marka Miloševića, muvao s dosijeima i dokumentacijom vezanom za finansijsko poslovanje. Kolege su navele da je deo dokaznog materijala Pantović već uništio...

Radoslav Lale Sekulić, iz Seljačke zem-zadruge u Dragašu je pobegao, i postao magacioner, pa generalni direktor u ivanjičkom "Javoru", trgovac košuljama iz "Javora" i saradnik sina generala Nikole Ljubičića, i bivši direktor SUC (posle Osme sednice i njemu je svanulo), aktuelni jugoslovenski penzioner i švajcarski biznismen (otvorio je firmu "Levin Dor konsalting CEA", koja se bavi košuljama), specijalni savetnik u timovima Radoja Kontića i Milutina Mrkonjića, vlasnik firme"Best farm" koja je lekovima snabdevala i Vojno-medicinsku akademiju, diplomirani je ekonomista. Lično, voli da se predstavlja kao dr ekonomije.

Ranije je hapšen zbog trgovine košuljama, sad ga prozivaju zbog trgovine lekovima. Pre ga je štitio general Ljubičić, sad se sam brani pozivajući se na prijateljske veze s Milom Đukanovićem i Zoranom Đinđićem. Tvrdi da stranački nije opredeljen...

Zoran Višnjić, direktor "Medifarma", firme koja je uvozila lekove preko "Best farma", u kojoj radi njegova kćerka, javnosti je gotovo nepoznat. Zna se da jedino "Medifarm" ima dozvolu za uvoz citostatika, da su zaposleni, nekoliko dana pred NATO agresiju, pisali tadašnjoj ministarki Leposavi Milićević da su nezadovoljni radom Višnjića. Tad su ga optužili da namerava da smanji vrednost kapitala i predlaže da se iz firme izdvoji Inženjering, da uvozi lekove preko "Best farma" i gde su cene lekova veoma visoke, a da bi razliku trebalo da nadoknadi RZZZO. Radnici su istovremeno upozorili da je cilj saradnje "Medifarma", "Best farma" i RZZZO, da se "novac iz kase fonda (RZZZO, prim. a) što pre prebaci na račun privatne firme "Best farm" , pri čemu naša firma služi samo da bi se zamaskirao transfer novca iz državne kase do ove druge firme". Istovremeno, zaposleni u Višnjićevom preduzeću otkrili su da je u celu priču bio uključen i Institut za radiologiju i onkologiju.

Miloš Lončar, direktor "Novograpa" i nekadašnji stečajni upravnik Diplomatsko-stambenog preduzeća, posle smrti Svete Babića (DIPOS je kasnije formiran), osnivač Rukometnog kluba "Jedinstvo", član Odbora za obeležavanje 800. godišnjice Hilandara, rođen je 8. oktobra 1938. u mestu Rora. Diplomirani je pravnik.

Javnost je čula za njega kad je procurila vest da je likvidacija Diplomatsko-stambenog obavljena uz konsultacije sa Milanom Milutinovićem, ondašnjim ministrom inostranih poslova. Tad je iz diplomatskih stanova iseljeno mnogo Beograđana. Kad je 1997. osnovan DIPOS, njega su imenovali za direktora. Posle petooktobarske revolucije, specijalna jedinica MUP-a Srbije, nazvana "Poskok" istražila je i njegovo poslovanje, pa je pronašla da je za samo dve godine nestalo 113 vila. On se branio da je sve naloge dobijao s nadležnog mesta.

Kao čovek blizak Milutinoviću za svoju firmu "Novograp" izdejstvovao je i renoviranje jugoslovenske ambasade u Atini, ali i konzulat u Solunu i ambasadu u Parizu.

"Nisam odgovoran, ovo preduzeće je samo upravljalo imovinom dve vlade koje same o svemu odlučuju." Zašto je stambeni fond DIPOS-a u međuvremenu smanjen s 590 na 420 objekata, utvrdiće sud. U subotu je uhapšen i Nikola Ćurčić, general policije i čovek koji je, po svemu sudeći, bio važniji od Radeta Markovića, bivšeg šefa SDB.

Zorica Vulić