LONDON - Engleskinje i ovo proleće dočekuju veoma razgolićene, a London prosto "vrišti" od boja - nose se ama baš sve, naročito one koje se vide 25 milja uokolo, koliko dobacuje normalno oko (što s mojim s plus-minus 2,25 nije slučaj) s vrha "Londonaja" najvećeg točka - opservatorije na svetu.

"Londonaj" je za samo godinu dana, otkad ga je "Britiš ervejz" poklonio Londonu, postao nezaobilazna atrakcija britanske prestonice, a nezaobilazan modni detalj Engleskinja ovog proleća jeste kožni mantil. Nije da ih i kod nas nema, tu su razne "Mone", "Kodžići", "Kotoni", šverc komerc i ostali dobavljači i modni snabdevači, ali ovi u Londonu jesu posebna priča. Uklapaju se s kosom, papučama, osmehom, nalakiranim prstima na nozi, ali ne moraju da se slože ni sa čim. Engleskinja samo u kožnom mantilu i ništa više, odnosno ništa ispod i ništa uz njega, može i to ovog proleća u Londonu.

Ono što je u izlozima novo izgleda otprilike ovako: majice su uže i dekoltovanije, pantalone tesnije, s više đinđuva, a suknje kraće nego lane. Jedino su Engleskinje nešto kabastije nego proleća 2000. i prosto je u granici mogućeg kako uspevaju da se upakuju u te minijaturne delove garderobe. Doduše, kipi tu na sve strane, ali se one zbog toga ne uzbuđuju, čak u svemu tome i devojke i devojčice po Londonu prosto uživaju. I to se vidi i oseća na svakom koraku - na ulici, u pabu, u podzemnoj, na Tragalgar skveru, u Sohou, pored Temze, na kiši...

Ostale ženske prilike, u srednjim, ozbiljnim, ali svakako najboljim godinama, nemaju baš mnogo izbora. Ako žele klasiku, to je "Barberi" i košta "ne pitaj koliko", ako žele nešto s engleskim akcentom, a da je malo otkačeno, taman koliko treba da vas ne smatraju osobenjakom, onda je to "Laura Ešli", koja i nije basnoslovno skupa, ali za nas je "sains fikšn", a ako biste da se uprosečite po "engleski" to vam je "Maks i Spenser", jedna takoreći malo finija robna kuća, no za nas ni u njoj nema mesta.

Dakle, za domaće devojčice savet je da pronađu u sopstvenoj garderobi sve što im je omalilo od lane, a dovoljno je šareno da vam napravi haos u glavi, a okolinu sludi, da se odenu u to i biće u tome, pa biće sigurno bar lepše od onih u Londonu.

I mada je sam London sa svim svojim modnim hirovima na izdisaju ove zime i startu proleća bio tako lep, rastužilo me je saznanje da u njemu nikad u svom veku, sigurna sam, neću moći da uživam duže od tri dana. Doduše, ovog puta nisam, kao prošle godine, poželela da se pred povratak vežem lancima za neku ogradu ili banderu i kažem da da odatle ne mrdam, pa šta bude. Povratak u Beograd ovog marta bio je ipak povratak u nešto što obećava (ili ja to još živim od 5. oktobra?)

Maja Vojinović