"Veliki grad, velika samoća - kazivao je pre više od dva milenijuma grčki filozof Aristotel. Otuđenje ljudi nije novost, ali u kombinaciji s raspadom porodice i sve razvijenijom tehnologijom - Internetom, satelitskom televizijom, videom - ono vodi ka usamljenosti, što je prvi korak ka psihozi. Grupa naučnika francuskog Inserma, nedavno je, u zajednici sa više evropskih kolega, pokušala da pronađe alternativu terapiju za ublažavanje neuroza i uspešnu resocijalizaciju, i došli su do jednostavnog zaključka. Rešenje su životinje - kućni ljubimci.

"Neophodnost interakcije sa životinjom dobiće u bliskoj budućnosti značajnije mesto i one će imati sve veću ulogu posrednika, pogotovo međugeneracijskog - kaže profesor Iber Montanje, naučnik Inserma - takođe biće važna i njihova uloga u sve češćim raspadima porodica, gde će životinje deci predstavljati određenu sigurnosnu vezu i oznaku kontinuiteta."

Istovremeno, životinje će imati i blagotvorno dejstvo na naše zdravlje. Prema rečima psihijatra Markova Einisa, ljudi bivaju sve više izolovani, te im je sve neophodniji odgovor na njihove potrebe i iščekivanja. Prisustvo životinja moći će, ne da zameni, nego da smanji upotrebu određenih lekova. Njihovo dejstvo biće komplementarno.

Prema istraživanjima američkog Instituta za odnose ljude i životinja, pas je životinja najprimerenija ljudima koji ne boluju od psiholoških i psihosomatskih oboljenja. Pas za njih dosta puta predstavlja element koji im ne dozvoljava da se potpuno prepuste bolesti. Baveći se psom, bolesnik nauči da preovladava svoj stres i psihozu, a na taj način i da se bolje i snažnije bori protiv svoje bolesti.

Pas može da pomogne i neurotičnim osobama koje su se udaljile od sveta, smatrajući da ih niko ne voli i da niko nije vredan njihove ljubavi. Nemački psihijatar Hildebrand Ričard Teiricc kaže da je pas idealan kao element u lečenju takvih neuroza, jer pomaže da se deblokira stav osobe i njeno ponašanje promeni. Pas uzvraća ljubav u svakom trenutku, ne štedi se, a u isto vreme je diskretan i stimuliše socijalne kontakte.

Za francuskog neuropsihijatra Borisa Sirilnika, bliži i jači kontakt sa kućnim životinjama omogući će nam da bolje shvatimo njihov mentalni svet, a na taj način i nas same. Kroz komparativne metode povećaće se naše tolerisanje različitosti, a današnje generacije mladih preko kućnih životinja prevazići će strah od voljenja i vezivanja za drugu osobu.

"Kod prošlih generacija taj strah je bio neuporedivo manje izražen, međutim danas mladi više idu ka ličnom ostvarenju, dok sa drugima odražavaju samo površne veze. Tipičan primer su bili Tamagoci, a nedavno Aibo, pas robot koga su konstruisali Japanci. Kada dosadi igra sa mašinom, dovoljno je isključiti je. Sa životinjama je drugačije. One traži i fizičko i emotivno zalaganje i neprekidnu brigu."

Upotreba životinja kao pomoćnika ne samo u psihološkom pogledu, nego i u fizičkom biće povećana, smatra Mari-Klod Lebre, lekar i osnivač organizacije Anecah koja obučava pse za pomoć distrofičarima. Sve će više biti pasa pomoćnika u staračkim domovima, bolnicama i centrima za prihvatanje distrofičara.

Po predviđanjima svih navedenih stručnjaka, kućne životinje će zadobiti mnogo važnije mesto u očuvanju našeg mentalnog zdravlja, a posedovanje psa ili mačke zameniće sedative, pilule za spavanje i još mnogo toga. Ako dotle ne bude ukinuto zdravstveno osiguranje, možda ćemo odista moći da dobijemo šarplaninca na recept isto kao što danas dobijamo aspirin.

Aleksandar Manić