BEOGRAD - Zamrlo tržište nekretnina, na kojem je posle 5. oktobra promet ionako sveden na jedva desetak procenata nekadašnjeg, novi propisi, sa povećanom poreskom stopom od tri na pet odsto, potpuno će ugasiti. Pošto više nema velikih kupaca, kakvi su bili država, Vojska, NBJ i veća javna preduzeća, a danas su prosečni kupci pojedinci sa trideset do 50 hiljada maraka kupovne snage, upravo oni takav namet neće moći da podnesu, kaže za "Glas" Kaća Lazarević, suvlasnik agencije "Alka".

- Kod nas ne postoji pravo tržište nekretnina i stanove ljudi uglavnom zamenjuju, prodaju da bi manji stan mogli da rentiraju i da se izdržavaju ili roditelji prodaju veće stanove da bi sebi i deci mogli da reše stambeno pitanje. Takvi prodavci i kupci su mršave materijalne snage, kojoj novi porezi i tako povećani troškovi prilikom prodaje jednostavno nisu primereni, objašnjava gospođa Lazarević, napominjući da je posebno pitanje poreska osnovica koju utvrđuju uprave prihoda, a često su u pojedinim opštinama te osnovice bile veće od tržišne cene kvadrata u tom delu grada.

		Preveliki zalogaj za državu Vlasnici koji su stanove otkupili posle 24. januara 1994. godine ili ih nasledili, ukoliko odluče da ih prodaju i zadrže novac, moraće da plate kapitalnu dobit u iznosu od 20 odsto od tržišne cene. To je, takođe, preveliki zalogaj za državu, komentariše Lazarević.

Ona tvrdi da vladini argumenti kako su ljudi ugovorima o poklonu maskirali kupoprodaju, uopšte ne stoje, jer takav ugovor naslednici mogu da sruše, pa su naprotiv ljudi bili zainteresovani za nasledni ugovor. Sada, po novom, svi izuzev naslednika prvog reda, moraće da plate porez na promet nekretnina od pet odsto.

Po mišljenju naše sagovornice, veliki broj ljudi neće moći da plati ni progresivni porez na imovinu, pošto u većim stanovima danas, takođe, ne stanuju bogataši, već ljudi koji su iskoristili pogodnosti koje im je svojevremeno dala država da ih otkupe, a oni i dalje imaju skromna primanja.

Efekat ovog poreza je da vlasnik stana u beogradskoj ulici Proleterskih brigada, površine 80 kvadrata, uz sva oslobađanja, treba da plati godišnji porez od 800 maraka ili da plati vrlo visoke kazne. Ni takav porez na imovinu, ni porez na promet nekretnina od pet odsto većina jednostavno neće moći da plati, konstatuje gospođa Lazarević, pogotovo ne u unutrašnjosti Srbije gde je trenutno cena kvadrata pala ispod 500 maraka i gde se stanovi i kuće skoro i ne prodaju.

Oni koji imaju agencije za promet nekretnina, sa predviđenim porezima, dovedeni su u situaciju da im je bolje da sve prodaju i ništa ne rade, ili da rade na crno, kaže gospođa Lazarević, suvlasnica agencije " Alka."

B. Jager