[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 19. mart 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

18. Mar 2001 17:52 (GMT+01:00)

Čovićev plan

Dobitnici i gubitnici

Piše: Kosta Čavoški

Kad je 12. marta 2001. Nebojša Čović u Merdaru potpisao Sporazum o prekidu sukoba u preševskoj dolini, čiji je drugi potpisnik Ševćet Musliju, komandant arbanaških terorista, svi su odahnuli, a mnogi i poverovali da je nastupio dugo očekivani mir. Nije proteklo ni pet dana, a već je nastupilo veliko razočarenje: 17. marta jedan terorista prvi je otvorio vatru na naše položaje, pa je uzvratnom vatrom ubijen, da bi potom arbanaški teroristi podmetnuli minu od koje su teško povređena dva naša policajca, iako je „postavljanje mina i drugih improvizovanih eksplozivnih naprava" izričito zabranjeno ovim sporazumom.

Zato se odmah postavlja pitanje: ko je ovim Sporazumom o prekidu sukoba, tj. Čovićevim planom, dobio a ko izgubio?

Najviše su izgleda dobili arbanaški teroristi. Njima je najpre ovim sporazumom priznat status zaraćene strane, što znači da nisu više teroristi, nego jedna od strana u građanskom ratu i da u slučaju zarobljavanja ne bi više bili zločinci, nego ratni zarobljenici. Zatim su zadržali teritoriju koju kontrolišu i celokupno lako i teško naoružanje, uz mogućnost da ga i dalje dovlače i svoje redove popunjavaju novim borcima. Konačno, njima je priznato i „neotuđivo pravo na samoodbranu"!!!

Ukratko, zahvaljujući neoprostivom oklevanju nove vlasti i udvoričkom osluškivanju šta će reći njeni mentori iz inostranstva, arbanaškim teroristima je pošlo za rukom da skoro u celini ostvare svoju strategiju, koju iznova sprovode u zapadnoj Makedoniji: najpre upadnu na određenu teritoriju, zauzmu je, omasove svoje redove, dobiju status zaraćene strane i pravo na samoodbranu, a onda idu dalje kad procene da će u tome uspeti.

Dobitnici ovog Čovićevog plana i zaključenog Sporazuma jesu i moćni međunarodni činioci. Oni su dobili pravo da pošalju svoje posmatrače u kopnenu zonu bezbednosti, a ovi neprestano pokušavaju da se nađu i u štabovima i na položajima naših jedinica izvan ovog pojasa. I, što je najgore, Sporazum o prijemu stranih posmatrača je zaključen, a da nije ratifikovan od Savezne skupštine i objavljen u „Službenom listu", čime je povređen član 78. tačka 4. Ustava SRJ. A to je ona ista praksa protivustavnog izražavanja neratifikovanih i neobjavljenih međunarodnih ugovora koju je godinama sledio Slobodan Milošević.

Jedini pravi dobitak je ulazak naše vojske u pogranični pojas prema Makedoniji, širine i dubine pet km. I na to je Atlantski pakt pristao tek kad su arbanaški teroristi provalili u Makedoniju, pa je bilo zgodnije da naši vojnici čuvaju taj deo granice i rizikuju svoje živote. Inače, naša vojska je bila prinuđena da sa spoljnog oboda kopnene zone bezbednosti povuče celokupno teško naoružanje, naročito tenkove koji su dosad odvraćali teroriste od napada na Bujanovac, a da teroristi sa svim svojim naoružanjem, uključujući i haubice od 122 mm, ostanu tako gde su.

Uz to je našoj vojsci i policiji - kakve li ironije? - priznato pravo na samoodbranu, uz jedno važno ograničenje: da odbrana od napada mora biti srazmerna i primerena napadu i ništa preko toga.

Vrhunac poniženja i ironije jeste pojavljivanje vođe terorista s opsežnom izjavom na RTS-u, dok se komandantima naše vojske i policije ne samo uskraćuje pravo da daju izjave nego se u „poverljivim" razgovorima sa strancima i novinarima kvalifikuju kao „krvožedni generali", „davaoci tuđe krvi" i „psi rata".

Jasno nam je, naravno, zbog čega stranci zahtevaju od naših snaga, baš kao i od makedonske policije, da odgovor teroristima „treba da bude odgovarajući pretnji", što inače za same strance ne važi. Jer, kad je život nemačkih vojnika u Prilepu ugrožen samo jednom granatom, „srazmeran" odgovor je ubitačna vatra iz tenkova i helikoptera. Nije nam, međutim, jasno zašto je onom srazmerom Čović potpuno izjednačio naše oružane snage i arbanaške teroriste, pa se pitamo: na čijoj je on strani?


vesti po rubrikama

^tema

17:11h

"Glas" istražuje: Da li će crnogorski (vanredni parlamentarni) izbori 22. aprila biti referendum pre referenduma?

17:34h

Matija Bećković na saboru Crnogoraca u Beogradu: Hoće da se otcepe od sebe

17:52h

Kosta Čavoški: Dobitnici i gubitnici

 



     


FastCounter by LinkExchange