[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 18. mart 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

17. Mar 2001 16:19 (GMT+01:00)

Arhitekta Vladimir Lojanica o svetskim trendovima u ovom poslu i divljoj gradnji po Beogradu

Spuštati grad na reke

Zaustaviti "invaziju s neba" jer kad se život useli pod krovove, teško je intervenisati

Arhitekta Vladimir Lojanica, asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, jedan je od desetak arhitekata čiji je rad dobio priznanje žirija 23. salona arhitekture. Dotični Lojaničin projekat zgrade ministarstava Vlade Republike Ruande - stručno je "verifikovan" još prošle godine kada je na otvorenom međunarodnom konkursu dobio prvu nagradu (u žiriju su bili glavni arhitekta grada - Belgijanac, predstavnici Evropske unije koja donira budžet Ruande i predstavnici lokalnih vlasti).

Sam Lojanica ističe da će najveća "nagrada" biti realizacija projekta (koja je trenutno na stend baju) jer bi mogla našim stručnjacima i firmama da odškrine vrata za povratak na izuzetno zanimljivo afričko tržište. Razgovor sa Lojanicom započeli smo »"afričkom"« pričom, ali naravno da nismo mogli da mimoiđemo i neke aktuelne arhitektonske momente iz domaće svakodnevice...

- Jedino realizacije projekata mogu da budu reference za buduće poslove - kaže Lojanica za "Glas". - Povratak naših firmi u Afriku neći ići lako i zato treba iskoristiti svaku šansu, na mala vrata ući na veliko tržište.

Da li ima ikakvih indicija da i mi postajemo nekakvo tržište, ima li šanse da se ovde ponovo projektuje i gradi na veliko?
- Otvaranje prema svetu automatski znači investiranje stranog kapitala ka unutra. Pokazalo se da mi nismo toliko jaki da možemo sami da finansiramo objekte od većeg značaja. Tu su potrebni kooperanti, a oni neće da dođu ukoliko se ne osećaju sigurnim. Nagoveštaja da bi nešto moglo da se promeni ima, ali takođe je važno da i domaća finansirajuća struktura shvati da arhitektura može da uradi mnogo na planu reanimacije proizvodnje ako joj se za tako nešto stvore neophodni preduslovi.

Ponovo na raskrsnici puteva

- U samom gradskom središtu, izuzetne prostore zauzimaju brojna skladišta i napušteni koloseci. Pored njihovog uređenja važna stvar bilo bi premošćavanje prostora između starog i novog dela grada i njihova integraciju u jedinstvenu celinu. Obalama reka kao i pravcima ostalih saobraćajnih koridora Beograd bi povratio ulogu raskrsnice puteva između susednih zemalja, Evrope i sveta. Projekat "Europolis" seže i u zonu neophodnih socijalnih i ekonomskih transformacija pa sve do vaspitnog, obrazovnog, kulturnog i naučnog razvoja sredine u bližoj i daljoj budućnosti.

U opštem sunovratu, degradacija nije mimoišla ni arhitekturu. Profesionalna etika često je padala u vodu pred zahtevima investitora?
- Istina je da kod nas ima mnogo nekvalitetne arhitekture koja je posledica jedne masprodukcije i rušenja sistema vrednosti koji seže dublje u sociološke probleme. Međutim, tzv. akademska arhitektura je vrlo kvalitetna i prati svetske trendove, ali je, s druge strane, potpuno dezavuisana institucija konkursa. Konkursi se raspisuju, formiraju se žiriji, radovi se nagrađuju, ali ne dolazi do realizacije jer nedostaje sredstava. Da bi se izbegla ta tromost, ljudi idu na direktno ugovaranje, a tada nema mogućnosti da se ispita kvalitet rešenja. Reafirmacija konkursa je jedan dobar način da se stvori konkurencija i u većini slučajeva istera kvalitet. Naravno čast izuzecima.

Da li je moguća sanacija svih "čuda" koja su poslednjih godina nikla ne samo u Beogradu, već i širom Srbije?
- Eksplozija divlje gradnje desila se jer su uslovi to dozvolili. U čitavom tom procesu legalizacije bespravne gradnje sve je postalo biznis a onda je teško baviti se kvalitetom. Gledao se isključivo kvantitet, Dž kvadrata puta Y maraka. Kiosci su, međutim, rešiv problem, što, plašim se, nije slučaj sa krovovima i tom "invazijom s neba" kako je to u jednom novinskom tekstu nazvao arhitekta Mihajlo Mitrović. Tu se uselio život i to je sad teško pomerati. Iako su krovovi gradski resurs, pravilo je da kad god zagusti sa kvadraturom, grad kreće da se širi po njima. Kad se to radi sa merom i ukusom, može da bude u redu, a naši ljudi bi trebalo da znaju da je i za manje para često moguće dobiti nešto što izgleda urbano i moderno, a ne uništava grad.

Iako je poslednjih godina (između ostalog) i arhitektonski devastiran, mnogi tvrde da Beograd i dalje predstavlja veliki arhitektonski izazov.
- Kako da ne. Beograd krije izuzetan potencijal - ima dve reke, a nema izlaz na njih, pa Savski amfiteatar, obale Save i Dunava... Tu su gradski trgovi i prostori koji nisu artikulisani do kraja - Slavija, Terazijska terasa, Kalemegdanska terasa... Drugi gradovi koriste takve potencijale, a Beograd sve to ima, ali ne koristi jer nema ko da uloži. Artikulacija tih mesta predstavlja perspektivu razvoja grada i to bi bila velika šansa i veliki posao ne samo za arhitekte.

Šta će biti sa "Europolisom"?
- Ta studija je analizirala pomenute gradske potencijale, i zaokružila tu priču. Operacionalizacija "Europolisa" u jednom trenutku je aktuelizovana, ali se kasnije odustalo. To je projekat od ogromnog značaja za grad i treba pronaći interes za takvu investiciju i konačno krenuti sa mrtve tačke. Izmeštanje Železničke stanice i spuštanje grada na reke je suština cele stvari, ali je čitav projekat daleko složeniji.

Goran Marković je jednom rekao da je Beograd lep zato što Beograđani stalno zamišljaju kakav bi u stvari mogao da bude.
- Profesionalna deformacija arhitekata je da na stvari gledaju menjalački - kako bi bilo kad bi bilo drugačije u odnosu na ovo što jeste. Iako, recimo, postoji vizija "Slavije" kao poslovnog dauntauna Beograda, mnogi danas smatraju da je zgrada Narodne banke prevelika, a ona je napravljena upravo u skladu sa planom koji predviđa da cela "Slavija" izađe na tu visinu i u sličnom maniru. Istina je da ona sada u kontekstu izgleda disproporcionalno, istina je i da se čini da je i Europolis daleko ali treba imati strpljenja i gledati na to u vizuri budućnosti prema novim vremenima koja dolaze uz pretpostavku i kvalitativno drugačijih odnosa sa svetom.

Predrag Dragosavac
Foto: V. Milovanović


vesti po rubrikama

^intervju

16:02h

Slobodan Rosić, pomoćnik ministra Šamija, o stanju u jugoslovenskoj železnici: Kloparanje za Evropom

16:19h

Arhitekta Vladimir Lojanica o svetskim trendovima u ovom poslu i divljoj gradnji po Beogradu

16:54h

Dr Avdul Kurpejović, predsednik Matice muslimanske Crne Gore: Muslimani i Bošnjaci jesu dva naroda

17:51h

Vukan Stojanović, alijas Volfgang S, povodom albuma "Hauzmajstor": Instrumenti u varijantama elekro zvuka

 



     


FastCounter by LinkExchange