[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 18. mart 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

17. Mar 2001 16:02 (GMT+01:00)

Slobodan Rosić, pomoćnik ministra Šamija, o stanju u jugoslovenskoj železnici

Kloparanje za Evropom

Brze pruge u Srbiji postale uzrečica s pežorativnim značenjem. Naši vozovi sada putuju sporije nego pre Drugog svetskog rata. Lepe stanične zgrade, a 80 odsto neispravnih lokomotiva

Slobodan Rosić je pomoćnik saveznog ministra za saobraćaj Zorana Šamija, zadužen za železnicu. Pred put u Sofiju, gde je ministar Šami sa saradnicima u četvrtak potpisao Memorandum o saglasnosti za razvoj drumsko-železničkog "koridora 10", Rosić za "Glas" govori o značaju ovog dokumenta, kao i o stanju u kome se naša železnica danas nalazi.
- Panevropski koridori, koji se odnose pre svega na mrežu istočne Evrope, su počeli da se definišu od 1992. godine na konferencijama ministara saobraćaja EU, ali se odnose na celu Evropu. Namera je da ovi koridori posluže za efikasnije integrisanje istočnoevropskih zemalja sa zapadom. Imaju i širi značaj s obzirom da predstavljaju most između zapadne Evrope i Azije i Afrike. Do sada su održane tri panevropske konferencije na kojima je definisana mreža od 10 koridora. Naš, Koridor 10, je ušao tek na trećoj konferenciji u Helsinkiju, pre toga smo bili zaobiđeni iz političkih razloga.

Da li se potpisivanjem ovog sporazuma naša zemlja obavezuje na neke standarde?
- Od nas se očekuje razvoj tog koridora, infrastrukture. To je početak saradnje u izradi studija gde ćemo mi sa ostalim zemljama da definišemo potreban nivo. Međutim, sama činjenica da je to panevropski koridor, on podrazumeva dosta visoke standarde.

Depresirane cene

Železnička komunikacija s Crnom Gorom je politički, a ne problem saobraćaja. Problem je nastao kada je Crna Gora uvela drugu valutu i kada je ukinut platni promet koji omogućava da se karta naplaćuje jedinstveno, već se to radi do Bijelog polja i od Bijelog polja. Crnogorci su uveli i više tarife. Oni su donekle imali i pravo, jer su cene bile toliko depresirane, što se smatralo socijalnim ustupkom. Međutim, to nije baš bilo pametno, jer kada upropastite železnicu i ne možete da putujete, onda vam nije ni bitno koliko to malo košta.

Na kom smo mi trenutno nivou što se standarda tiče?
- Što se tiče železničkog saobraćaja, na vrlo smo niskom nivou jer je naša infrastruktura propala. Pruge su u strahovito lošem stanju, vozna sredstva takođe. Trenutno, naše železnice su vrlo daleko od prihvatljivih nivoa usluge. Brzine su, zbog propalih pruga, jako male, manje nego pre Drugog svetskog rata. Nemamo dovoljan broj lokomotiva i vagona da bi podmirili minimum saobraćaja. To sve ne odgovara zahtevima panevropskog koridora. Naravno, ovim sporazumom se otvaraju mogućnosti za finansijska ulaganja međunarodnih institucija. Od nas se naravno očekuje da ulažemo u ovaj sistem, samo što mi trenutno za to novca nemamo.

Koliko treba novca da se uloži u železnicu da bi smo zadovoljili evropske standarde?
- Mi smo u razgovorima s predstavnicima Evropske investicione banke, Svetske banke i sličnih institucija. Definisan je program, u okviru "ljuick start" programa Pakta za stabilnost, koji bi trebalo brzo da se realizuje, a koji je vezan za najneophodniju sanaciju naše železničke mreže. Prema tom projektu, za nejneophodnije radove neophodno je oko 100 miliona evra. Sledeći korak tog programa podrazumeva neke još ozbiljnije zahvate, a cifra se penje na milijardu i više evra. Ovo su samo sredstva potrebna za infrastrukturu, a mi moramo da idemo i u reformu železnice, njeno prestruktuiranje, sa čime jako kasnimo. Naša železnica sada ima 36-37 000 zaposlenih. Taj broj mora da se smanji. Neke zemlje koje su imale sličan problem, kao Poljska, dobijale su kredite za smanjenje broja zaposlenih.

Kako je najavljeno, uskoro bi trebalo da stigne oko 30 miliona DM koje nemačke kompanije, na čelu sa "Tisen-Krupom" dugoročno i povoljno ulažu u srpske železnice. To je i prvo ulaganje toga tipa?
- Da. Nama još nisu svi detalji poznati jer tek treba da se vode razgovori na konkretnom i nižem nivou. Radi se o ulaganju nemačke privrede vezane za železnički saobraćaj, koja je jako zainteresovana za saradnju. Oni su zainteresovani i da uspostave partnerske odnose sa našom industrijom, što je još važnije jer je za oporavak ove zemlje neophodno da oživi industrija. Samo donacijama nećemo puno postići. Ovo je prvo ulaganje tog tipa i pre svega će se odnositi na koloseke i signalna postrojenja. Švedska vlada je takođe vrlo zainteresovana za ulaganja, dogovori su već obavljeni i ugovori su pred zaključenjem. Tu su i Austrijske železnice, a predstoje i pregovori sa italijanskom vladom. Od Grčke očekujemo prvenstveno političku pomoć, neku vrstu lobiranja u EU, koje bi pomoglo razvoju našeg Koridora 10. Treba imati na umu da postoji i Koridor 4, koji je direktno konkurentan našem, a koji je samo zbog te osobine i usvojen na međunarodnoj konferenciji ranije, kad je SRJ bila crna rupa na karti. On takođe počinje u Solunu i preko Sofije i rumunske teritorije i Temišvara ide dalje. Taj koridor nije u punoj funkciji jer između Bugarske i Rumunije, na tom pravcu, ne postoji most na Dunavu, ali je ušao u plan finansiranja. Naš koridor jeste najbolji, najperspektivniji. To je naprosto geografija tako odredila.

Dugovanja

Poseban problem predstavlja dug koji smo zatekli, a koji iznosi oko 800-900 miliona evra. Jedan deo duga predstavljaju tzv. stvarni državni dug, tj. dug koji je napravljen kreditima koje je zemlja uzimala sedamdesetih godina za železnicu. Ostatak je dug koji je stvoren u poslednjih 10 godina, jer strancima nije plaćan njihov deo, a kamate su se gomilale, tako da nam je pretila obustava saobraćaja sa zemljama u okruženju. Rešenje ovog problema bi moralo da se nađe na nivou države.

Koliko je železnička infrastruktura uništena za vreme bombardovanja i koliko možemo da se nadamo sredstvima za tu namenu?
- Nažalost, tu smo dosta zakasnili. Puno objekata je porušeno. Skoro svi objekti su do sada sanirani, osim mosta na Ostružnici, mosta u Novom Sadu i krajnji deo pruge od Kraljeva prema Kosovskoj Mitrovici. Nama su neposredno posle bombardovanja neke zemlje, konkretno austrijske železnice, nudile finansijsku pomoć za sanaciju objekata, ali bivša politika nije tome odgovorila kako valja, poturali su neke ucenjivačke zahteve. Kada su austrijske železnice tražile da im se pošalju projekti za sanaciju, naši su im poslali projekat brzih pruga.

Kakvo je stanje u ovoj oblasti zatekla nova vlast i koja je razlika između železnice od pre deset godina i danas?
- U našu železnicu je mnogo ulagano, ali u pogrešne objekte. Dosta novca je uloženo u železničke stanice što je besmisleno u situaciji kada imate propale pruge i neispravne lokomotive. Železnica služi da prevozi ljude, a ne da im omogući da se dive čekaonicama. Savezno ministarstvo se ponajmanje bavilo svojim poslom, naročito u ovom sektoru. Mi moramo da donesemo veliki broj propisa jer postoje ogromne zakonske rupe u funkcionisanju železnice, što nije naivan problem. Zakon o Jugoslovenskim železnicama važi od 1978. godine i u suprotnosti je i sa Ustavom. Poseban problem predstavlja funkcionisanje inspekcijske službe. Osim toga, nije postojalo nikakvo vođenje saobraćajne politike, što je vrlo ozbiljan posao. U poslednjih deset godina železnica je praktično uništena. Mi smo zatekli 80 odsto neispravnih lokomotiva. Takva cifra se pojavljuje samo u nekim Afričkim i Azijskim zemljama u kojima su besneli ratovi.

Šta je s čuvenim brzim prugama?
- Brze pruge Srbije je postala uzrečica sa pežorativnim značenjem i čitavo društvo posmatra železnicu kroz to. Jednog dana će i Srbijom proći vozovi s velikim brzinama, samim tim što se nalazimo na Koridoru 10, ali kad za to dođe vreme. Ono što je počelo devedesetih je bilo bez ikakvog rezona. Taj projekat je imao katastrofalne posledice. U to vreme se u Evropi pričalo o brzim prugama i njih su gradile zemlje u kojim je to i imalo smisla, kao što su Francuska, Nemačka... Valjda je neko pomislio da smo i mi na tom nivou. Naše vlasti su ulagale velike nade u to, čak su mislili da će time pokrenuti našu privredu. Međutim, takvi projekti ne mogu da se rade bez šireg međunarodnog dogovora. Izolovani pokušaji u zemljama na Balkanu su besmisleni. Nijedna zemlja oko nas u srednjoročnom planu nema brze pruge.

Ana Ćešić


vesti po rubrikama

^intervju

16:02h

Slobodan Rosić, pomoćnik ministra Šamija, o stanju u jugoslovenskoj železnici: Kloparanje za Evropom

16:19h

Arhitekta Vladimir Lojanica o svetskim trendovima u ovom poslu i divljoj gradnji po Beogradu

16:54h

Dr Avdul Kurpejović, predsednik Matice muslimanske Crne Gore: Muslimani i Bošnjaci jesu dva naroda

17:51h

Vukan Stojanović, alijas Volfgang S, povodom albuma "Hauzmajstor": Instrumenti u varijantama elekro zvuka

 



     


FastCounter by LinkExchange