Koncern Hemofarm najveće je preduzeće u Vršcu. Osnovan je 1. juna 1960. godine i danas u svom sastavu ima osam, kako ih zovu, "kćerinskih firmi" u Vršcu, Beogradu i Podgorici. Predstavništava i fabrike Hemofarm ima u Nemačkoj, Rumuniji, Kini, Republici Srpskoj i Makedoniji.

- U narednom periodu planiramo da se još čvršće inkorporiramo na inostranom tržištu i to ne kroz posao klasičnog izvoza, već izgradnje namenskih pogona u zemljama gde pronađemo svoj interes. Tako ćemo, kao domaća proizvodnja, biti zaštićeni od zemlje u kojoj se fabrika nalazi. Profit od ovih poslova vraćao bi se u Jugoslaviju, gde ćemo još više ulagati u istraživanja. Nije nam cilj da budemo najveći, već najbolji - kaže Gordana Lazić Valovan, PR menadžer Hemofarma.

Ovaj koncern ima više od 2.000 zaposlenih (ujedno i akcionara), a organizovan je kao deoničarsko društvo, na čijem se čelu nalazi Miodrag Babić.

		Pivo, so i klanica "Vršačku pivaru", jednog od privrednih poluga ovog grada koja u svom krugu ima jednu od najvećih pivnica na Balkanu, u periodu promene vlasti drmaju personalni potresi oko rukovodećih funkcija. Vredni pomena su i pogoni za preradu soli, "Najs", preduzeće za izradu plastičnih masa, bereta i kapa "Uča", fabrika kalupa, peta, drvene i plastične robe "Zenit", klanička industrija "Graničar", fabrika obuće "IMD". Tu su i "Mlekara Vršac", koja posluje u okviru PKB i ribarsko gazdinstvo "Esisan Uljma". U oblasti poljoprivrede više-manje uspešno posluju "Elan", "Žitobanat" i "Alfa protein".

Vršac kao retko koji grad ima dve fabrike čokolade. Jedna je Poslovni sistem "VIK", pod vođstvom Rodoljuba Draškovića, koja se bavi i proizvodnjom keksa, a druga je društveno preduzeće "Banat".

- U planovima smo zacrtali da svake godine podignemo jednu do dve nove fabrike. Problema oko prodaje nemamo, jer sve što proizvedemo iz široke palete više od 200 artikala - prodamo! Naravno, proširenje izvoza takođe je jedan od naših planova, a do sada naše proizvode kupuju u Makedoniji, Bosni, Sloveniji, Hrvatskoj, Austriji i Italiji - kaže Radojica Lazin, direktor opšteg i pravnog sektora Poslovnog sistema "VIK".

Tradiciju vinogradarstva čuva preduzeće "Vršački vinogradi", sa poznatim banatskim i karlovačkim rizlingom. Od sorti najviše su u upotrebi italijanski i rajnski rizling, kreaca, traminac, beli burgundac, šardone i druge. Zanimljiv je podatak da se u zlatnom dobu od 1873. do 1875. ovde proizvodilo 56 miliona litara, a da je današnja proizvodnja za trećinu manja. Prvi podrum vina "Helvecija" osnovan je 1880. godine.

- Najveći podrum vina na Balkanu, ukupnog kapaciteta 35 miliona litara, dika je našeg preduzeća. Iako smo u vreme one stare Jugoslavije bili deseti u svetu i peti u Evropi, poslednjih godina nismo uspeli da održimo tradiciju zbog svega što nas je snašlo. Ipak, verujemo da ćemo se usled otvaranja naše zemlje prema svetu vratiti na mesto koje nam pripada - kaže Slobodan Aleksić, rukovodilac proizvodnje "Vršačkih vinograda".

Prema njegovim rečima, najbolja berba bila je 1973, 1975, 1987. i 1993. godine, a najstarije vino koje se čuva u ovom preduzeću datira iz 1975. godine.

TEKSTOVI: SVETOMIR MARJANOVIĆ
FOTOGRAFIJE: DEJAN BRIZA