[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 3. mart 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

VALJEVO

02. Mar 2001 17:25 (GMT+01:00)

ŽIVOT

Kako je godinama propadalo i šta dalje činiti

„Prestonica opozicije" utonula u Srbiju

Propast namenske industrije „Krušik" odredila je sudbinu grada i ljudi

Valjevo je utonulo u Srbiju. Ovim rečima predsednik Opštine Valjevo Tomislav Milanović objašnjava sudbinu grada na čijem je čelu od poslednjih izbora. Iako ga je još 1990. godine Vuk Drašković krstio u „prestonicu opozicije", Valjevo je tek u oktobru prošle godine dobilo skupštinu u kojoj većinu ima Demokratska opozicija Srbije (DOS ima 39 odbornika, SPS 12, a JUL nijednog, jer su celoj opštini dobili ukupno 204 glasa).

Dotle, gradom su vladali socijalisti tako da danas deli sudbinu većine srpskih gradova, posebno onih koji su bili vezani za velike, „sada propale", fabrike, u ovom slučaju „Krušik".

Valjevo je nekada bilo jak industrijski centar sa moćnim metalskim kompleksom. Najveća fabrika „Krušik", koja je imala visoku tehnologiju i značajan izvoz (i do 150 miliona dolara godišnje), zapošljavala je 9.000 ljudi, ali je tačku na njenu dugogodišnju agoniju stavilo bombardovanje kada je oštećeno 90 posto kapaciteta (od 270 raketa palih na Valjevo, 170 pogodilo „Krušik").

Još i zemljotres

Povrh svega, Valjevo je pre dve godine pogodio i jak zemljotres čiji je epicentar bio u susednoj opštini Mionica. Dobar deo oštećenja u valjevskom kraju još uvek nije saniran.

Dosta je mašina ipak sačuvano, tako da danas tek oko 3500 radnika hleb zarađuje u Holding kompaniji „Krušik" koja obuhvata 12 fabrika ( vojnu industriju, akumulatore, armature, tekstilne mašine...)
- U 80 društvenih preduzeća sada radi oko 8000 ljudi, a toliko je nekada zapošljavao samo Krušik. U privatnom sektoru ima 850 firmi, u kojima je oko 2.500 zaposlenih. To je malo, imajući u vidu da je krajem osamdesetih Valjevo, što se tiče privatnog preduzetništva, bilo ono što je danas Čačak.

Ljudi su masovno probijali zidove i pravili radnje, ali je deset godina Miloševićeve vlasti dovelo do toga da samo mali broj njih opstane - objašnjava Žarko Kovač, predsednik gradske vlade Valjeva.

Generalno se može reći da valjevsku privredu karakterišu metalski i poljoprivredno-prehrambeni kompleks. Metalska preduzeća su uglavnom mala (oko 100 radnika) i srednja (300- 500 radnika), samim tim i fleksibilna, ali su sredstva za rad zastarela. Jedan italijanski biznismen skoro je u nekoj firmi zaključio da imaju dobrog tehnologa, „ali je tehnologija iz 1929 godine".

Krupne investicije

Od krupnih investicija za 21. vek predsednik SO Valjevo izdvaja izgradnju hidroakumulacionog jezera za snabdevanje čitavog regiona vodom za piće, i pruge Valjevo-Loznica koja bi železnicom spajala Srbiju i Republiku Srpsku, odnosno BiH .
- Dosta manje, ali u našoj situaciji značajne investicije predstavljaju i završetak postrojenja za preradu otpadnih voda i rešavanje lokacije gradske deponije. Takođe imamo ideju da oživimo sportski aerodrom u selu Divci za teretne avione, tako da bi naša malina stizala na primer u Nemačku isto veče pošto je obrana - kaže Tomislav Milanović.

Proizvode se zavrtnjevi, vijci, građevinska oprema, peći, ponajviše sitna metalna galanterija. Od relativno uspešnih preduzeća valja pomenuti i Valjevsku pivaru, Industriju kože, proizvođača nameštaja i kartonske ambalaže „Stefil", tekstilnu industriju „Uzor" ( ima poslove sa Nemačkom) i Valjevsku štampariju solidno opremljenu mašinama. Spomenuta preduzeća, kaže Kovač, rade, ali im je likvidnost veliki problem.

Valjevo ima veliki buvljak gde su svakodnevni prodavci otpušteni radnici „Krušika", a mnogo njih se bacilo i na poljoprivredu, iako i tu stanje nije ništa bolje.

Valjevo je i najveći proizvođač malina u Evropi, a uz ostalo jagodičasto voće dobro ide i šljiva. U celom valjevskom kraju godišnje se obere deset do petnaest hiljada tona malina. Prema rečima Čedomira Đurđevića, direktora „Srbijanke", i tu je bilo velikih problema u bivšem režimu jer je, recimo, tadašnja direkcija fabrike kupovala malinu po 46 dinara, a prodavala je firmi „Jugovoće" po 33 dinara - što je besmisleno.

U ceo biznis umešale su se i neke privatne firme jer je posao sa malinama vrlo unosan i isplativ. „Srbijanka" je poznata po sokovima, džemovima i alkoholnim pićima koji nose oznaku „zdrava hrana".
Poljoprivredni i stočarski potencijali valjevske regije su veliki i tu ima prostora za proširenje proizvodnje.

- Oko deset hiljada nezaposlenih, slabo uposlena privreda, zastarela tehnologija, nizak standard uz veliki broj socijalnih slučajeva, nedostatak energenata, sve je to problem u Valjevu, ali ga imaju i svi drugi gradovi u Srbiji - kaže predsednik Milanović, dodajući da Valjevo u 21. vek ulazi bar s novim vlastima pa će i sve drugo, nadaju se, biti bolje.


vesti po rubrikama

^Srbija u 21. veku

  VALJEVO

17:10h

LIČNA KARTA: Centar Kolubarskog okruga

17:25h

ŽIVOT: Kako je godinama propadalo i šta dalje činiti

17:40h

NAJUSPEŠNIJI: Vidoje Vujić, vlasnik i direktor "Vujić Valjevo"

17:55h

TURIZAM: Ništa bez jagnjećeg pečenja, frapea od maline i šljiljovice

18:15h

MEDIJI: Četiri televizije, deset radio-stanica i dve novine

 



     


FastCounter by LinkExchange