Nedavno završeno istraživanje o efektima školskog učenja pokazalo je skoro depresivne i dramatične rezultate jer se pokazalo da đaci ne umeju da koriste stečena znanja u svakodnevnom životu, niti znaju da povezuju ono što su (kao) naučili s novim informacijama. Ako je za utehu, ta nesnalažljivost nije tekovina postojećih političkih, ekonomskih, društvenih i školskih okolnosti jer je slične pokazatelje dalo i istraživanje koje je urađeno pre 10 godina.

Na uzorku od oko 1.350 učenika osmog razreda osnovnih škola iz gradskih i seoskih sredina analizirana je, pomoću posebnih testova, osnovna pismenost iz srpskog jezika, matematike, fizike, hemije i biologije.

- Rezultati na nekim od tih testova veoma su razočaravajući, iako odnos učenika prema odabranim predmetima nije bio negativan. Recimo, jedan od omiljenih predmeta je biologija... a rezultati su upravo tu bili najtragičniji, jer su očigledno učili onako kako je dato u knjizi. Učenici samo memorišu, a poznato je da se memorisane stvari brzo zaboravljaju. A ono što je shvaćeno i dovedeno do principa logičkog rezonovanja, to je znanje koje ostaje trajno - komentariše dr Nenad Havelka, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac istraživanja.

		Otporni đaci Rezultati poslednjeg istraživanja nisu tragični, ako se ima u vidu politički i socijalni milje koji je petnaestogodišnjake "pratio" kao senka od prvog dana kad su postali školarci. - Ako imamo u vidu da je ova generacija đaka upisala osnovnu školu u vreme kad je jedna olovka koštala milijarde dinara u vreme inflacije, a bili su u sedmom za vreme NATO bombardovanja, kada se mesecima nije išlo u školu - onda shvatamo da su se ti đaci susreli sa svim društvenim problemima u svom školovanju, ali da to nije dovelo do radikalnog pada uspeha u odnosu na vreme kada takvih problema nije bilo i kada je okoštali školski sistem takođe postojao -ocenjuje dr Nenad Havelka, profesor BU.

Đaci su najbolji uspeh pokazali na testovima iz srpskog, tu je skoro dve trećine učenika postiglo solidne rezultate, što znači da su ovladali pravopisom, da poznaju osnovne gramatičke forme u primeni, da imaju solidan rečnik i da je i poznavanje osnovnih književnih pojmova na svom mestu. Ali, kad je reč o matematici, objašnjava dr Havelka, situacija je skoro obrnuta - samo jedna trećina đaka je postigla zadovoljavajuće rezultate.

To znači da tek svaki treći učenik završnog razreda osnovne škole poseduje znanja koja imaju transfernu vrednost za dalje obrazovanje i za snalaženje u raznim životnim situacijama. To nisu visoki, akademski, kriterijumi, upozorava dr Havelka, već vrlo praktični. Bilo je zadataka koji nisu predstavljali glavobolju za đake, jer su ih rešili u skoro 85 do 90 odsto slučajeva, ali i onih koje nije rešilo ni šest odsto đaka.

Kad se sve sabere, ispada da blizu dve trećine đaka ima probleme sa osnovnom matematičkom pismenošću, bilo da su to problemi u baratanju sa decimalnom zapetom koja se u životu sreće čim se uđe u banku ili u trgovinu, ili da su to računske radnje vezane za neke problemske situacije, gde se mora razmisliti da li nešto treba deliti, množiti ili sabirati...

Najtragičnije je s znanjem biologije gde tri četvrtine učenika nije prihvatilo osnovne pojmove i da ih nisu asimilirali u meri da to postane njihov način viđenja i razumevanja bioloških pojava u prirodi ili ljudskom organizmu. Slično je i sa hemijom, gde skoro 70 odsto učenika nije usvojilo znanja iz tog predmeta - upozorava dr Havelka.

- Iz ovog istraživanja se mogu izvući dve vrste zaključaka. Prvi je da se pokazuje da u školi svi predmeti nisu efikasni i da to nije specifičnost samo jedne škole, već da su to stvari vezane za program i sistem i da se uspeh učenika razlikuje od predmeta do predmeta, ali da je procenat učenika koji nisu ovladali tim znanjima - poprilično veliki. Takvih učenika ne bi trebalo da bude više od jedne trećine - objašnjava koordinator istraživanja, uz opasku da je taj zaključak veoma kritičan, ali da nikoga ne optužuje i ne tvrdi da učenici nemaju školska znanja.

Drugi zaključak je po mišljenju dr Havelke važniji i tiče se istraživanja od pre deset godina.

- Jasno je da ti rezultati nisu bitno drugačiji, što ukazuje da su trajne mane u sistemu i onda postojale, a koje ni tada nisu uzete u obzir... Ubeđen sam da su deca zdrav potencijal i da mogu da iskoriste ono što im se pruža čak i u vrlo nepovoljnim uslovima, a kad bi ti uslovi bili kvalitetniji i bogatiji, onda bi i rezultati bili još mnogo bolji - tvrdi dr Havelka.

O. Nikolić