"Povod k zavedeniju ovog društva jest jedino ljubov i revnost k opštem blagu; a namjerenije jest rasprostranenije književstva i prosveštenija naroda srbskog, to jest da se knjige srbske rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju, i to sad i odsad, bez prestanka i za svagda...", napisali su 16. februara 1826. godine u čuvenom "Začerteniju", pismenom aktu o osnivanju Matice srpske, njeni ustanovitelji, "peštanski graždani" Jovan Hadžić, Avram Rozmirović, Jovan Demetrović, Petar Rajić, Georgije Stanković, Josif Milovuk i Gavrilo Bozitovac. Svaki od njih položio je po 100 forinti, i potpisali su se u Osnivačkom krugu "da svi budu jednaki".

Među osnivačima bilo je neslaganja, ali je najdalje video Jovan Hadžić, koji je u Matici gledao ustanovu sa širokim mogućnostima za kulturno-prosvetni rad u srpskom narodu.

Koliko je Hadžićeva ideja bila delotvornija i blagorodnija svedoči i to što su po uzoru na Maticu srpsku, u godinama koje slede, nastajala med Slovenima, živećim u austrijskom i nemačkom carstvu, slična društva: Matica češka (1831), Matica ilirska (1842), Matica lužičkosrpska (1847), Matica galicijska (1848), Matica moravska (1849), Matica slovačka...

Prvi zadatak Matice srpske po njenom osnivanju bilo je preuzimanje brige za "Serbski letopis", koji je 1824. godine pokrenuo profesor Novosadske gimnazije Georgije Magarašević. Prvi matičari su bez razmišljanja prihvatili Letopis, pomogli su nastavak njegovog štampanja, objavljujući da ga "sa ljubavlju punoj žara podnose srbskom rodu". Nepune tri decenije kasnije, tačnije 1873. časopis će i zvanično poneti ime Letopis Matice srpske.

		Svečana sednica Svečana sednica Matice srpske, kojom će biti obeleženo 175 godina njenog rada, počeće u 18 sati u Velikoj sali Srpskog narodnog pozorišta. O istorijatu Matice govoriće njen predsednik prof. dr Božidar Kovaček, dok će akademik Čedomir Popov svoju besedu posvetiti Svetozaru Miletiću (1826-1901), najmarkantnijoj figuri prečanskih Srba u drugoj polovini 19. veka. U umetničkom programu učestvovaće kamerni hor "Spomenak", koji će izvesti svečane pesme o Matici i Svetozaru Miletiću. Očekuje se da Svečanoj sednici Matice srpske prisustvuju i patrijarh srpski Pavle, kao i predsednik SR Jugoslavije dr Vojislav Koštunica.

I upravo je Letopis bio povod da 1835. godine rad Matice zabrane carske vlasti, a kao razlog su navedeni "širenje panslavizma, separatističke težnje i protivdržavna agitacija". Puno je truda trebalo matičarima i drugim uglednim Srbima, među kojima je bio i plemić iz Arada Sava Tekelija, potonji doživotni predsednik Matice, da dokažu neophodnost postojanja takvog društva. Tek, napori su urodili plodom, i dekretom Ugarske dvorske kancelarije od 10. novembra 1836. godine, Matici srpskoj je rad odobren, s tim što je stavljen pod stalni nadzor peštanskog Magistrata.

Od 1851. godine Matica srpska nastoji da se iz Pešte preseli u Novi Sad, ali je naum, zbog protivljenja mađarskih vlasti, realizovan tek 1864. Osnovni razlog za preseljenje krio se u činjenici da je Novi Sad izrastao u novi jak kulturni centar Srba (stoga s pravom nazivan i Srpska Atina), koji je pri tom bio "bliže jezgru srpskog naroda", čime je uticaj Matice postao još veći i delotvorniji. Inače, knjige starostavne kazuju da, kada je parobrod sa vascelom pokretnom Matičinom imovinom pristigao u Novi Sad, masa ga je sveta dočekala, pucale su prangije i na sav glas zvonila zvona na svim pravoslavnim crkvama.

U prvo novosadsko vreme Matica se ugnezdila u kuću koju joj je ustupio vladika Platon Atanacković (znameniti Platoneum). Godinu dana kasnije sledi seoba u zdanje Đorđa Kosirovića u Dunavskoj ulici, zatim je zakupljena kuća Antonija Fernbaha u Glavnoj ulici (danas Kralja Aleksandra), da bi se konačno 1928. godine skrasila u zgradi podignutoj od novca Marije Trandafil, jedne od najvećih Matičinih zadužbinarki. I upravo zahvaljujući dobrotvorima, kojima je na srcu bio srpski rod, Matica je mogla da razvije svoju prosvetiteljsku misiju.

Danas, kada slavi 175 godina postojanja, Matica srpska s ponosom može da pogleda iza sebe. Pod njenim budnim okom nastao je čitav sistem ustanova od nemerljivog značaja za srpsku kulturu, poput Biblioteke sa više od tri miliona knjiga, časopisa, publikacija; Galerije sa više od pet hiljada umetničkih dela; Izdavačkog preduzeća iz čije radionice izlazi pravo bogatstvo raznorodnih edicija; Muzej sa desetinama čudesnih zbirki... Naše najstarije književno, naučno i kulturno društvo zaslužno je i za brojne kapitalne projekte, poput Pravopisa srpskog jezika, šestotomnog Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika ili Leksikona pisaca Jugoslavije.

Jer, kako reče predsednik Matice srpske prof. dr Božidar Kovaček, "nije vreme za svečare, nego za ono što će ostati za budućnost", tako da je već u pripremi više od 20 kapitalnih dela, među kojima i dva toma "Istorije Matice srpske", zatim "Rečnik srpskog jezika", "Rečnik srpskih govora Vojvodine", "Monografija Galerije Matice srpske", "Rediteljske knjige Joce Savića", "Barokno slikarstvo u Sremu", "Arheologija i istorija u Sirmijumu", "Prepiska Laze Kostića", "Temišvarski zbornik"... A knjige će se pečatiti i dalje, i biće ih još mnogo, "i to sad i odsad, bez prestanka i za svagda!"

Miroslav Stajić