- Mi svaki dan slavimo ljubav, a ovo je slava Svetog Trifuna, zaštitnika vina i vinogradara. Pošto sam ja radnik "Navipa", velike vinarije kod nas, Nataša i ja se osećamo božanstveno večeras. Čuli smo mnoge lepe i poučne stvari ovde - počinje priču Milovan Knežević iz Novog Beograda, držeći za ruku nasmejanu devojku Natašu Domazet, u restoranu "Šaran"na večeri "Vina i ljubavi".

Za dobro raspoloženje gostiju i pravi izbor pesama i vina pobrinula se Mirjana Nikolić, iz Turističkog društva "Zemun" koje je o organizator slavlja.

"Dunav, Dunav, tiho teče..", a tekle su pesme i zdravice u slavu Svetog Trifuna, vina i ljubavi. Tamburaški orkestar"Banatski kicoši" iz Pančeva bio je zadužen da goste podseti na sve poznate i manje poznate pesme o vinu i ljubavi.

Slovo o vinovoj lozi, vinarstvu i kulturi vina kod nas govorila je Radmila Vasiljević, dugogodišnji turistički radnik i etnolog amater.

- Širenje kulta vina obuhvata mnogo aspekata, počev od istorije, tradicije i običaja. Vinova loza se kod nas gajila od najranijih vremena. Rimsko carstvo je najzaslužnije za gajenje vinove loze i vinarstvo kod nas. Tako postoji legenda da je car Marko Aurelije Prob, rođen kod Sremske Mitrovice, ukinuo dvovekovnu zabranu da provincije gaje plemenitu lozu da ne bi pretekle Centar - pripoveda Radmila Vasiljević dugu istoriju vina na našim prostorima.

Po legendi ovaj car koji je najzaslužniji za povratak vina poginuo je upravo od njega. Kada su njegovi vojnici počeli sve više i više da uživaju u vinu, car je uveo zabranu. Pobunjeni vojnici su između vina i cara izabrali vino, a ubili cara 282. godine n. e.

Vino je hrana, vino je lek i večna inspiracija umetnika, u vinu je spas, u vinu je istina... Teklo je vino iz srpskog pesništva, za čiji izbor je bio zadužen Miroslav Tomić, Dorćolac zaljubljen u Dunav, pesme i vino.

"Što pre žene, usvojite mene
Hajd u zdravlje uz moje uzglavlje", govorio je Tomić stihove Mike Antića i dugih srpskih pesnika i tako pesma po pesma čaša po čaša, u veselju je poticalo veče.

- Prepoznajte se, ljudi, u ljubavi svetog Valentina koji od toga čini instituciju i svetog Trifuna koji u ljubavi nalazi božji dar - poručuje Tomić.

Veselili su se do ponoći Zemunci i njihovi gosti, uz pesme i vino, pevali su Sremci, a čulo se i "Nema vina bez Rubina...", koji je gostima ponudio svoje najbolje proizvode.

Veče su upotpunili Geofizičari, koji skoro 40 godina slave Svetog Trifuna u restoranu "Šaran", na obali Dunava.

- Osnivač i začetnik naše slave je pokojni profesor Ranko Mužijević. Sve je počelo od jedne opklade koju smo proslavili u "Šaranu" 1961. godine i evo do današnjeg dana tako - objašnjava prof. dr Miroslav Starčević, šef katedre za geofiziku na Rudarskom fakultetu, koji poručuje da se ova tradicija neće prekidati ni u budućnosti.

Tamburaši, "Banatski kicoši", posebnu pažnju su posvetili predstavnicima opštinskog rukovodstva Zemuna. Sveti Trifun je uticao i na njih - videlo se da se dobro razumeju u vino i pesme.

- Sveti Trifun je vezan za negovanje svih oblika ljubavi, a to je mnogo važnije i trajnije od zaljubljenosti. Poslednjih godina je sveti Trifun odneo prevagu nad Danom zaljubljenih. Dugotrajna odvojenost od religije je uticala i na slabo poznavanje tradicije kod nas, ali hvala bogu i to se menja na bolje - poručuje Radmila Vasiljević.

Kristina Vlahović
Foto: Dejan Briza