[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak, 09. februar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

08. Feb 2001 15:44 (GMT+01:00)

Rehabilitovan dr Radenko Stanković, osnivač beogradskog Medicinskog fakulteta i lekar kralja Aleksandra Karađorđevića

Smetao i Nemcima i komunistima

Posvađao se s Bakarićem i zbog toga osuđen na višegodišnju robiju

Posle gotovo pola veka ispravljena je velika istorijska nepravda. Odlukom dekanata Medicinskog fakulteta 24. januara ove godine rehabilitovano je šesnaest najuglednijih profesora koje je komunistička vlast posle Drugog svetskog rata udaljila sa ove visokoškolske ustanove.

Među njima je i profesor dr Radenko Stanković, otac srpske kardiologije, naučnik svetskog glasa i kraljevski namesnik. Profesora Stankovića komunisti su posle rata osudili na 12 godina robije. Iz zatvora u Sremskoj Mitrovici pušten je posle osam godina da bi nedugo potom i preminuo.

- Moj svekar je čitavu okupaciju proveo u kućnom pritvoru. Za sve te godine samo je jednom izašao iz stana u Zmaj Jovinoj ulici. Otišao je do zubara u pratnji nemačkog oficira... Naprosto, osudili su ga samo zato što je bio kraljevski namesnik - kaže za "Glas" Natalija Stanković, snaja profesora Stankovića.

Blistava karijera njenog svekra počinje prvih godina dvadesetog veka na studijama medicine u Insbruku i Beču. Kao jednog od najboljih studenata čuveni profesor Langštajner izabrao je mlađanog Stankovića za svog asistenta. Učestvovao je u radu na otkrivanju krvnih grupa za šta je kasnije doktor Langštajner dobio i Nobelovu nagradu.

U Beču se doktoru Stankoviću rodio i sin Radeta, veliki srpski vajar i profesor beogradske Akademije, preminuo pre četiri godine. Ubrzo potom otišao je u SAD. Radio je na poznatom Rokfelerovom institutu odakle se posle Prvog svetskog rata i pored odličnih uslova i sjajnih primanja vratio u otadžbinu.

"Blistavu naučnu karijeru prekinuo je 1919. godine i vratio se da bi pomogao novoj državi kojoj su tada bili preko potrebni lekari", piše istoričar medicine doktor Pavlović.

Najpre je dr Radenko Stanković radio u Zagrebu, a 1921. godine su ga pozvali u Beograd gde je bio jedan od osnivača Medicinskog fakulteta. Ubrzo je postao i lični lekar kralja Aleksandra Karađorđevića, a potom i senator i ministar prosvete. Kruna njegove političke karijere bilo je imenovanje za kraljevog namesnika posle atentata u Marseju 1934. godine. Upućeni kažu da je blagopočivši monarh u testamentu odredio baš doktora Stankovića za svog namesnika znajući da je ovaj iskreni patriota i "karađorđevićevac" koji će prilježno čuvati krunu do punoletstva Petra Drugog.

Pred Nemcima se aprila 1941. godine sa sinom i prijateljima sklonio u Ljuboviju, ali ga nacisti odmah hapse i sprovode u Beč. Tražili su od njega da bude okupacijski upravitelj Srbije, ali doktor Stanković na to ni po koju cenu nije hteo da pristane. Posle nekoliko meseci "ubeđivanja" Nemci su doktora vratili u Beograd u kome je u strogom kućnom pritvoru proveo čitavu okupaciju.

Kada su 1944. došli partizanski "oslobodioci" jedan oficir OZNE je odmah posetio dom Stankovića i saopštio doktoru da nove vlasti znaju ko je on i da ga neće hapsiti niti proganjati. Ohrabren ovim obećanjem kao osnivač Medicinskog fakulteta zatražio je od nadležnih da ga vrate za katedru.

Ali, tada se oglasio Vladimir Bakarić pogromaškim tekstom u zagrebačkoj štampi u kojem je doktora Stankovića optužio za najcrnju izdaju i saradnju sa nemačkim okupacionim snagama (Stanković i Bakarić prvi put su se sukobili oko rešenja srpsko-hrvatskih odnosa u zagrebačkoj masonskoj loži još 1920. godine). Početkom 1946. godine dr Radenko Stanković je uhapšen, a nedugo potom i osuđen na 12 godina strogog zatvora.

Profesoru je oduzet i sav porodični imetak. U Sremskoj Mitrovici gde je odrobijao osam godina teško se razboleo. Komunistički moćnici pustili su ga na slobodu tek koliko da umre u kući svoga sina Radete.

Srpsko lekarsko društvo prvi put je pokrenulo inicijativu za rehabilitaciju nevino osuđenih profesora medicine još 1953. godine, ali su sve do januara ove godine politički moćnici uvek iznova sprečavali ispravljanje velike istorijske nepravde.

D. J. Vučićević
foto: E. Vaš


vesti po rubrikama

^ljudi i događaji

15:44h

Rehabilitovan dr Radenko Stanković, osnivač beogradskog Medicinskog fakulteta i lekar kralja Aleksandra Karađorđevića

16:12h

Beograđani u četvrtak ispred Palate federacije "hapsili" ozloglašenog Havijera Solanu

16:29h

Gde je naša privreda u globalnom poslovanju preko Interneta

16:53h

Barbara Buš, majka predsednika SAD, verovatno najmoćnija žena u Americi: Moć pozadinskog igrača

17:18h

U Vašingtonu grade muzej špijunaže sa najlepšim oružjima agenta 007

 



     


FastCounter by LinkExchange