GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

A


Molba

Tražim supruga Svetolika

Poštovani uredniče, ovo pismo Vam upućujem s molbom da, ukoliko Vam materijalne i profesionalne mogućnosti dopuštaju, u Vašem i našem cenjenom listu objavite:

Za vreme Drugog svetskog rata 1944. godine, moj suprug Svetolik Milosavljević Agatonović iz sela Petina, opština Kruševac, rođen 1921. godine od oca Stojana i majke Maline, nalazio se u Kruševcu pri štabu vojnih formacija Milana Nedića. Tu je bio sve do 14. oktobra 1944. godine, do ulaska ruskih i partizanskih jedinica u grad Kruševac.

Toga dana su zarobljeni i sutradan sprovedeni u neki logor u Paraćinu. Ovde su zadržani sve do 4. novembra (dvadeset dana). Posle ovog mesta i posle ovog datuma, gubi mu se svaki trag. Roditelji moga supruga, pokojni Stojan i Malina, to jest moji svekar i svekrva, za vreme života obraćali su se usmeno i pismeno na mnoge adrese institucija komunističkog režima. Svi napori i pitanja uvek su ostajala bez odgovora. Za vreme vladavine socijalističke partije u Jugoslaviji, moj sin i ja takođe smo pokušavali da bilo šta saznamo o sudbini mog supruga Svetolika - Tole Milosavljević Agatonovića iz Petine, ali odgovora ni otkud.

Kao posledica mnogih nedela učinjenih prema svome narodu, od strane komunističkog režima, sada voljom naroda došla je nova demokratska vlast u Srbiji, koju sada posebno molim da otvori arhive i upozna javnost kao i porodice nestalih osoba.

Takođe molim sve časne, poštene i duhom bogate čitaoce ovih redova ako negde postoji neko ko zna nešto o sudbini moga supruga i mnogih drugih osoba koje su bile u paraćinskom logoru da mi jave. Takođe molim ako neko ima fotografije neka umnoži i pošalje mi ih uz moju novčanu nadoknadu.

Zahvaljujem se uredniku na ustupljenom prostoru, a čitaocima na razumevanju.

Radmila Milosavljević,
selo Petina, 37206 Dvorane, Srbija


Mišljenje

Eksperti G 17 plus nešto ne znaju

Predlog NBJ o povećanju cena električne energije i uvođenju blok tarife nema ekonomskog opravdanja

Elektroprivreda Srbije je težak bolesnik, nesposobna da vrši svoje osnovne funkcije da obezbedi sigurno, kvalitetno i neprekidno snabdevanje potrošača električnom energijom. Odgovornost za postojeće bolesno stanje elektroprivrede snosi rukovodstvo EPS-a (Upravni odbor i direktori).

Ozdravljenje elektroprivrede mogu da izvrše samo stručnjaci za organizaciju rada, ekonomiju poslovanja, tehnološki proces i tekuće investiciono održavanje elektroenergetskih postrojenja, a ne eksperti iz grupe G 17 plus, koji sebi daju pravo da se mešaju u oblasti koje nedovoljno poznaju i nemaju radnog iskustva u ovim oblastima. Predlog NBJ Vladi Srbije da poveća cene električne energije u ovoj godini za 75 odsto i to dva puta po 25 odsto pre proleća i treći put prilikom prelaska na zimsku tarifu za 25 odsto, kao i da se uvede blok tarifa za prodaju električne energije domaćinstvima je tipičan primer kako eksperti G 17 plus loše poznaju ekonomiju elektroprivrede, kao velikog tehničkog sistema.

Povećanje cena struje nije jednostavna stvar da bi se odluke donosile bez stručnog elaborata u kome bi se argumentovano dokazala potreba, dala analiza uzroka koji su doprineli porastu troškova proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, utvrdili efekti uticaja povećanja cena na pojedine kategorije potrošača i utvrdilo lančano povećanje cena proizvoda i usluga privrednih organizacije i troškova života domaćinstva.

Predlog povećanja cena struje od 75 odsto u tri puta od po 25 odsto daje ukupno povećanje cena struje od 95,3 odsto. Ako ovome dodamo povećanje cena od 50 odsto prilikom prelaska sa letnje na zimsku tarifu 1. oktobra, proizlazi da bi stvarni porast cena električne energije u ovoj godini iznosio 192,3 odsto. Predlaže se takođe uvođenje blok tarife, kao kaznene mere za domaćinstva koja koriste noćne viškove termoelektrične energije za grejanje stanova i time doprinose racionalnom korišćenju raspoloživih kapaciteta TE.

Blok tarifa predstavlja ekonomsku glupost, koju nijedna zemlja na svetu ne primenjuje, jer se problem neravnomerne potrošnje struje u toku dana i godišnjim dobima rešava tarifnim sistemom stimulativnih cena, koji izgleda eksperti G 17 plus ne znaju da postoji, kao instrument kojim se stimulišu potrošači da svoje potrebe u potrošnji podmire pod nižim cenama i plate manje iznose u računu za električnu energiju. Sa uvođenjem tri tarife za godišnje sezone (zima, leto i proleće-jesen) i tri tarife za doba dana (vršno, puno i nisko opterećenje mreže sistema) rešava se problem racionalne potrošnje električne energije.

Treba napomenuti da je Savet za racionalno gazdovanje energijom Vlade Srbije pre pet godina usvojio moj predlog o uvođenju tri tarife koji do danas EPS nije sproveo u život, zašto odgovor ne znam. Građanima nije jasan cilj povećanja cena struje, da li se radi samo o obezbeđenju sredstava za remonte elektrana ili da bi se putem visokih cena smanjila potrošnja električne energije, koje nema dovoljno, jer nisu za vreme vladavine SPS, JUL i SRS od 1990. godine do danas građeni novi proizvodni kapaciteti.

Povećanje cena električne energije vršeno je svake godine sa obrazloženjem obezbeđenje sredstava za remonte elektrana, kao i da bi se obezbedila racionalnija potrošnja električne energije. Svetske cene električne energije iznosile su se kao jak argument da bi se dokazao veoma nizak nivo cena struje u Srbiji. Međutim, činjenica je da svetske cene električne energije ne postoje, već indomicilne cene za pojedine kategorije potrošača, koje u sebi sadrže i dohodak za finansiranje izgradnje novih objekata.

Pravi razlog povećanja cena električne energije su veoma visoki troškovi poslovanja EPS-a nastali kao posledica skupe i neracionalne organizacije rada, veoma niska produktivnost rada i nedomaćinsko trošenje i rasipanje sredstava tekućeg poslovanja. Dok u elektroprivredama privredno razvijenih zemalja zapadne Evrope od kojih dobijamo pomoć, pri elektranama postoji tehničko osoblje sa upravnikom na čelu koji obavlja proizvodnju i održavanje pogonske spremnosti postrojenja, postoje i hdidroelektrane bez posade s daljinskom komandom upravljanja, remonte obavljaju vlastite servisne službe i sistemom normativa se određuje potrebna radna snaga i troškovi poslovanja, u Elektroprivredi Srbije pri elektranama postoje direkcije sa direktorima.

U radnom odnosu nalazi se veliki broj nepotrebnog osoblja, koristi veliki broj putničkih automobila koji stvara visoke troškove, remonte obavljaju industrijska preduzeća isporučioci rezervnih delova po slobodno ugovorenim cenama, koji čak koriste i stručnu radnu snagu iz elektroprivrede, itd. Kada bi rukovodstvo EPS-a odgovorno poslovalo i koristilo iskustva i savremene metode rada elektroprivreda zapadnoevropskih zemalja mnogi ekonomski problemi bi nestali.

Bolesno stanje u kome se danas nalazi EPS može se uspešno promeniti ekonomskim programom šok terapija. Treba početi sa generalnim remontom rukovodstva EPS-a, koji je odgovoran za postojeću nestašicu električne energije i loše poslovanje. U cilju efikasnijeg i racionalnijeg poslovanja i povećanja produktivnosti rada potrebno je uraditi stručni elaborat o racionalnijoj organizaciji rada i poslovanja, sistem normativa troškova poslovanja i radne snage, novi tarifni sistem za prodaju električne energije i mehanizam za usklađivanje cena električne energije. Dok rukovodstvo EPS-a ne bude uradilo stručne elaborate i primenilo u praksi, odluku o povećanju cena električne energije Vlada Srbije ne bi trebalo da donese i stoga predlog NBJ ne treba da prihvati jer nema ekonomskog opravdanja.

Dr Milan Đurić, dipl. ek. (direktor JUGEL-a u penziji), Beograd


Reagovanje

Bez novčanice od 17 dinara

Poštovani gospodine Kačareviću, u Vašem listu, od nedelje 04. 02. 2001. godine, na strani 22, u rubrici "Pisma čitalaca" objavili ste pismo Milana Čičkovića iz Beograda pod naslovom "Može li i novčanica od 17 dinara", koji komentariše priče oko štampanja novih novčanica.

Uveravamo Vašeg čitaoca i sve građane koji strahuju da će Narodna banka Jugoslavije izdati novčanice od 17 ili 70 dinara, sa likom Barta Simpsona, Majkla Džordana, Napoleona, da takve priče nemaju nikakvog osnova.

Narodna banka Jugoslavije je ozbiljna institucija koja, istina, kreira monetarnu politiku i vrši emisiju novca, ali, poštujući pre svega istoriju i tradiciju našeg naroda i osnovne monetarne zakone koji vladaju svuda u svetu, pa i kod nas.

Dakle, neće biti novčanica sa likom Barta Simpsona, Majkla Džordana ili Napoleona, niti novčanice od 17, 70 ili 42 dinara, a predlog gospodina Čanka treba shvatiti kao duhovitost, koja nikako nema veze sa zvaničnim odlukama koje donosi Narodna banka Jugoslavije. Gospodin Dinkić nikada nije dao saglasnost za realizaciju te ideje, iako je tako objavljeno na televiziji "Pink". Nadamo se da se radi o nenamernoj zloupotrebi imena gospodina Dinkića.

Pres služba Narodne banke Jugoslavije, Beograd


Oklevanje

Šta mi to u stvari radimo

Pre pobede demokratske revolucije i uspostavljanjem demokratske vlasti svi smo krivili Miloševića i njegovu kliku koja nas je dovela do ivice ambisa, kako u politici, još više u ekonomiji, zdravstvu, školstvu itd. Sada kada je međunarodna zajednica rešila da nam pomogne da izađemo iz bede i nemaštine, mi se ponašamo kao da taj režim Milošević - Marković - Šešelj, ništa ružno nisu napravili ovom narodu pa se prosto snebivamo, da li da izručimo Haškom sudu one koje oni optužuju za zločine (nije važno koje i kakve) ili ne.

Grubač prebacuje lopticu Batiću, Koštunica potcenjuje sud koga su osnovale Ujedinjene nacije, a glavnim krivcima za naše desetogodišnje propadanje baš lepo.

Šta mi to radimo? Ili ćemo isporučiti krivce (a nije ih mnogo) ili želimo da nam međunarodna zajednica opet nametne teškom mukom skinute sankcije. Ako dotični optuženi nisu krivi neka to dokažu na Haškom sudu i mirna krajina. Zar i sami socijalisti nisu izbacili parolu: "Idemo dalje"! Dosta je bilo korak napred, dva nazad. Isto tako u odnosima sa Crnom Gorom, iscrpljujemo se glupostima i molbama da ta republika ostane u federaciji sa Srbijom. Neka Crna Gora reši sama šta hoće - za nas je sve prihvatljivo, neka nam jave šta su odlučili i "idemo dalje".

Narod ne interesuje ove i one izjave, on hoće da živi bolje a od prebacivanja krivice jednih na druge nema ni svrhe ni koristi.

Stanojlović Velibor,
penzioner, Valjevo



     


FastCounter by LinkExchange