[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 05. februar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

04. Feb 2001 16:30 (GMT+01:00)

"GLAS" prenosi

"Kronikls" - Treba li Jugoslavija da isporuči Miloševića Hagu ili da mu sudi sama?

Šta Koštunica treba da (od)brani

Predsednik SRJ je moralan čovek i to je najveći problem Del Ponteove. Hag nije Nirnberg 1946. već Moskva 1938. Ko hoće da destabilizuje SRJ, ponaša se kao Del Ponte (Koštunica). Hag postoji dok ima finansijsku i moralnu podršku Amerike

Razgovori u Beogradu između glavnog tužioca haškog tribunala Karle del Ponte i predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice 23. januara naglo su prekinuti i, izgleda, bili prilično gorki. Posle nešto više od jednog sata provedenog s dr Koštunicom, gospođica Del Ponte je, ljutitog izraza, hitro prošla pored okupljenih novinara u Palati federacije i odbila da da izjavu za medije koja je bila najavljena. Njena dugo najavljivana "lista zahteva", na čijem je vrhu ekstradicija Miloševića, očigledno nije probila led oko jugoslovenskog predsednika.

Koštuničin kabinet je izdao saopštenje koje potvrđuje "duboke razlike". Navedeno je da je "Koštunica izneo svoje primedbe u vezi tajnih optužnica i ispolitizovanog rada tribunala" i osudio "selektivnu pravdu". On je takođe istakao da je većina optužnica podignuta protiv Srba, što "može da bude shvaćeno kao kolektivna krivica protiv celog jednog naroda, uprkos činjenici da Tribunal formalno insistira na individualizaciji krivice".

Koštunica je pitao gospođicu Del Ponte šta namerava da uradi u vezi upotrebe osiromašenog uranija od NATO-a, i tražio od nje da komentariše nove dokaze da se navodni masakr albanskog stanovništva možda nije ni dogodio. (Navodno ubistvo 40 Albanaca je januara 1999. podstaklo podršku zapada za vazdušne udare dva meseca kasnije.)

Ovo mora da je bilo teško za ženu koja je vremenom navikla da udara pesnicom po stolu i drži lekcije svojim balkanskim sagovornicima (na primer, u Zagrebu) o tome šta treba da urade da joj udovolje, koliko brzo i sa koliko entuzijazma. Koštunica je svoje javno istupanje nastavio narednog dana u intervjuu za Internešenel herald tribjun, u kome je rekao da, ako Milošević treba da bude suđen za ratne zločine, to treba da bude pred jugoslovenskim sudom.

"Ko hoće da destabilizuje situaciju u ovoj zemlji, treba da se ponaša onako kako se ponaša Karla del Ponte", rekao je Koštunica, dodajući da se saradnja s njenim sudom ne opravdava Magna kartom američkog ustava.

Koštuničin čvrst stav očigledno ima podršku ostalih srpskih zvaničnika, a ona je otišla iz Beograda ljuta i praznih ruku. Ovo su dobre vesti. Tribunal gospođice Del Ponte je pogubna politička institucija, začeta u smutnji Klintonove administracije, bez legaliteta i legitimiteta.

Namerno je smeštena u grad Hag, da preotme auru poštovanja Međunarodnog suda pravde, instituciju poznatu po pokušajima da primeni zakon na odnose i sporove među zemljama i narodima. Međunarodni sud pravde je veoma korektan u pogledu poštovanja suvereniteta država: koncept po kome se intervencija koristi za sprovođenje svojih presuda mu je potpuno stran.

Ukratko, ovaj sud je sve ono što haški tribunal za Jugoslaviju - nije. Naziv ove institucije je pogrešan: pokazalo se da to nije ni "tribunal" - forum nepristrasne pravde - niti se bavi "ratnim zločinima" - koji predstavljaju veliko kršenje nekih ratnih normi, bez obzira na identitet okrivljenih i žrtava.

Koštunica je pravnik i vrlo dobro razume pravne apsurde i nedostatke institucije Del Ponteove. On je isto tako i patriota i zna svoje obaveze. Treba imati hrabrosti da se rizikuje nezadovoljstvo zapada time što se čini ono što SAD i "Evropa" zahtevaju - njegovu saradnju s Hagom - ali možda je Koštunica politički daleko bolje utemeljen nego što izgleda da većina posmatrača shvata.

Haški Tribunal za ratne zločine "postoji" samo onoliko koliko, politički i finansijski, ima podršku zapada, prvenstveno SAD. Nova administracija u Vašingtonu, odlučna da opozove Klintonov potpis na Povelji Ujedinjenih nacija o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda, vidno je neraspoložena zbog toga, i to s razlogom.

Stvarno je teško podržavati međunarodno pravno telo u Hagu, i u isto vreme se protiviti Međunarodnom krivičnom sudu. S druge strane, Evropljani ostaju svesni da Tribunal ipak nije njihov proizvod. To je ustupak Vašingtonu kao uteha za evropsko odbijanje da bombarduju bosanske Srbe pre osam godina.

Zasad oni još govore svojim diplomatama da u Beogradu insistiraju na toj činjenici, i diplomate to stvarno profesionalno dobro rade i zvuče ozbiljno posvećeni promovisanju kvazisuda koji oni sami nikad ne bi želeli. Ali, bez pritiska iz Vašingtona, teško da bi iz Evrope duvao neki vetar u jedra Del Ponteove.

Koštunica je pravilno osetio da su političke posledice jednog NE Karli del Ponte daleko podnošljivije nego gubitak suvereniteta i ponosa koji bi "puna saradnja" (čitaj: pristajanje) doneli. Gledano na kratke staze, on će se suočiti s nekim neprijatnostima, možda i pokušajima da se Jugoslavija podmiti parama koje još nisu ni obećane.

Biće pokušaja da se proizvedu sukobi i da se Đinđić ili Svilanović navedu na mekše stavove. Iako su obojica stala u red prilikom posete Del Ponteove, ipak je Đinđić davao dvosmislene izjave o tome da "nijedna cena nije previsoka" kad je u pitanju "vraćanje u Evropu".

Koštuničini živci su na ispitu, isto kao i njegova granica i domet sposobnosti da uspostavi disciplinu u svojoj heterogenoj koaliciji. Ako izdrži, rezultat njegovog NE biće dugoročno čist profit, jer time stvarni evropski interesi neće biti dovedeni u pitanju.

Del Ponteova je ovoga svesna i zato se žuri da izdejstvuje ustupke pre nego što svet bude u prilici da vidi koliko malo pokrića ona ima. Njen dodatni problem je i to što je Koštunica moralan čovek, što je osobina bez presedana kod političara, i zato prezire kompromise kad su u pitanju principi.

On zna da je ovde na ispitu njegovo poštenje i da može da sačuva poverenje naroda i poštovanje jedino ako se drži svog oružja i odbijanja nadležnosti Haga. Za njega je to istovremeno i stvar poštovanja demokratske volje njegovih glasača. On stranim diplomatama može da kaže: "Hteli ste demokratiju u Srbiji. Sad je imate: naš narod ne želi vaš sud."

Mnogi Evropljani i mnogi republikanci u SAD bi bili sasvim zadovoljni kad bi se sud Del Ponteove zatvorio, ali se ne usuđuju da to kažu glasno ili bar još ne. Međunarodni sud u Hagu je u stvari u nevolji: možda je zbog toga baš sada aktivirao slučaj Plavšić.

Predsedniku Bušu nije u interesu da se više igra arkanskih igara na Balkanu, i Haški tribunal bi lako mogao da plati tu cenu. Ako bude tako, treba da mu se omogući da umre tihom smrću, ali ovaj predlog treba ispitati. Nema izgleda da bi se tako nešto ikad više dogodilo, međutim, osim ako bi Beograd odustao.

Koštunica izgleda da je toga svestan, što proizlazi iz činjenice da se Del Ponteova vratila iz Beograda praznih ruku. Za Beograd je sada suštinska stvar da nastavi s brzim formiranjem sopstvene pravne strukture koja će istraživati i suditi ratne zločine.

Sposobnost da se odupire smanjivaće se svakim novim danom koji Milošević provede na slobodi. Zato je i mudro i neophodno nastaviti. Kao što je Koštunica i sam rekao na konferenciji Rokfor instituta o američko-jugoslovenskim odnosima prošlog novembra:

"Prihvatamo da sudski proces bude sastavni deo konačnog izmirenja, ali instrumentalizacija pravne odmazde može samo da odloži stvarno izmirenje i da ga oteža. Pre će biti ranije nego kasnije da delovanje Haškog tribunala - s kojim ćemo naći načine saradnje - treba da se vrati u države - naslednice SFRJ.

Ako treba da postoji nadnacionalna alternativa, to može da bude samo svetski tribunal, pod koji su sve članice Ujedinjenih nacija stavile svoju nadležnost i svoj suverenitet. Ne tvrdim da je stvaranje takvog tela poželjno, a još manje neizbežno, jednostavno navodim činjenicu."

Ova jednostavno navedena činjenica ostaje najjači adut za Bušovu administraciju. Ako je za Vašington značajno da na Balkanu pravda bude zadovoljena i da treba da izgleda da je to sprovedeno na fer način, onda ne mogu da postoje suštinske primedbe na suđenje u Beogradu.

Sudovi u Srbiji se još čiste od stare garde, ali oni su i sada uzor legalnosti u poređenju "s procedurom" i optužnicama kakve su u Hagu. Do današnjeg dana su pravila procesa dokazivanja ostala nejasna. Optuženi nema pravo da se suoči s tužiocem, čime je ovaj potpuno zaštićen od unakrsnog ispitivanja.

Ukratko, kod Del Ponteove i njenih kolega optuženi se smatra krivim dok se ne dokaže da je nevin. Tribunal istražuje, optužuje, sudi i presuđuje kao jedno telo. On zahteva da arbitrarno proglašeni ratni zločinci budu isporučeni Hagu. Advokatima odbrane nije dozvoljeno da osporavaju optužbe krijući se iza nepostojanja mandata za suđenje u odsustvu. Haški tribunal nije pravljen po modelu Nirnberga 1946. nego Moskve 1938.

Odbijajući da se potčini ovoj monstruoznosti, predsednik Vojislav Koštunica učiniće više nego da samo spasi svoju zemlju, on će pridobiti poštovanje zapada za novu Jugoslaviju i za srpski narod. Na obe strane Atlantika postoje ljudi koji shvataju da je to i njihova borba.

Piše: Srđa Trifković


vesti po rubrikama

^politika

16:05h

Zoran Đinđić: Odrešene ruke za rešenje krize na jugu Srbije

16:15h

Deklaracija Unmika, Kfora i Albanaca ne obavezuje Srbe

16:30h

"GLAS" prenosi: "Kronikls" - Treba li Jugoslavija da isporuči Miloševića Hagu ili da mu sudi sama?

16:40h

Ko je ovaj čovek: Doris Dragović

16:50h

Sergej Ivanov izjavio: Moskva je za očuvanje SRJ

17:00h

Artmanova o intervjuu Miloševića: Što pre u Hag

17:10h

Bošnjaci u Sandžaku ne žele otcepljenje Crne Gore: Većina za Jugoslaviju

17:25h

Ambasador SRJ u UN Dejan Šahović Neophodna promena: Kumanovskog sporazuma

17:45h

Milovan Čogurić o stanju na jugu Srbije: Preko hiljadu terorista

18:00h

Francuski vojnici se povukli s mosta u Kosovskoj Mitrovici

18:15h

Šiptari na jugu Srbije nastavljaju da se utvrđuju: Ucenjivanje sunarodnika

18:30h

Tokom posete Vašingtonu, Đukanović zatražio: Pomoć u borbi protiv kriminala

18:45h

U ponedeljak radna grupa crnogorske Skupštine: „Politički" TV kanal

19:05h

Pravni savet Mitropolije crnogorsko-primorske: Vlast pristaje na otimanje crkava

 



     


FastCounter by LinkExchange