Uspavana Srbija trgla se iz dremeža tek kad je mladež na sebe preuzela obavezu da nešto promeni. Vrh ledenog brega počeo je da se topi u novembru 1996, a do kraja je konačno stigao 23. decembra 2000.

Tako se generacija "Iks" (1970. godište i mlađi), čiju su najraniju mladost obeležili ratovi, beda, a bogami i policijski pendreci, našla u poslaničkim klupama. Valjda su i njihove starije kolege zaključile da su za korenitu promenu sistema potrebni ljudi za kojima se "ne vuku repovi", u čijoj biografiji nije zabeleženo članstvo u Savezu komunista, "preletanje" s jedne na drugu stranu ili sedenje na Miloševićevom kanabetu... Godina malo, a političko iskustvo ipak im ne manjka.

Ime koje su svi dobro upamtili još tokom Studentskog protesta 96/97. je Čedomir Jovanović. Tada student dramaturgije, koji se, između ostalog, proslavio i zbog bedža s natpisom "Čedo, oženi me", sada, s nepunih trideset godina, ima diplomu Fakulteta dramskih umetnosti u džepu i funkciju šefa poslaničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije. Desna ruka sad već republičkog premijera Zorana Đinđića u DS-u je od 1998, gde je došao iz Studentskog političkog kluba koji je osnovao s grupom "saboraca" iz vremena Protesta. Ostalo je već poznata priča.

Izdanci Studentskog protesta Mnogi od "mladih lavova" u svet politike ušli su kroz Studentski protest 96/97. Jovanović, Dobrosavljević i Karaičić bili su članovi Inicijativnog odbora, a Hristodulo i Bender članovi Glavnog odbora SP.

Nauka ipak pre politike Čedomir Antić je zajedno sa svojim imenjakom iz Studentskog političkog kluba prešao u DS i postao portparol stranke. Posle nekoliko meseci ipak se vratio studijama i diplomirao istoriju na Filozofskog fakultetu. Sada sprema magistarski, a potom planira odlazak na postdiplomske u Bristolu, Engleska.

Njegov kolega iz Studentskog političkog kluba, Vladimir Dobrosavljević (1971) otišao je u DSS. Sada je potpredsednik Izvršnog odbora stranke, odbornik u Skupštini Beograda i poslanik u republičkom parlamentu. U koalicionoj podeli funkcija pripalo mu je, između ostalog, i mesto u Upravnom odboru Studija B. Apsolvent je istorije već nekoliko godina, jer politika, kako kaže, ne ostavlja baš mnogo vremena za učenje.

Aleksandar Popović (1971), i pored bavljenja politikom, ima briljantnu akademsku karijeru. Srednju školu završio je u Moskvi, gde je i počeo studije hemije na čuvenom Univerzitetu Lomonosov. Diplomu je stekao u Beogradu, zvanje magistra na Florida Stejt univerzitetu u SAD, a trenutno sprema doktorat. Bio je i atletski reprezentativac - ostaće zabeleženo nekoliko njegovih rekorda u pojedinačnoj konkurenciji i trkama štafeta. Pored svega toga, jedan je od potpredsednika DSS-a i republički poslanik.

- Politiku shvatam kao prinudan rad jer želim da se za nekoliko godina vratim hemiji. Ipak, pre toga treba da reformišemo državu - kaže Aleksandar.

Hemija je imala uticaja i na životni put Srđe Popovića (1973). Naime, člansku kartu DS uzeo je kad je pobegao s vežbi iz analitičke hemije, ali mu to nije smetalo da kasnije postane diplomirani biolog. Srđinu političku karijeru obeležile su funkcije predsednika Demokratske omladine, portparola GO DS Beograda, ali ostaće zapamćen i kao jedan od osnivača Otpora, gde je bio zadužen za "medije i ljudske resurse".

- Neophodno je da bude što više mladih u politici jer je to garancija da Srbija ima budućnost - objašnjava Popović svoje angažovanje. Odbornik je u Skupštini Beograda, SO Vračar i Skupštini Srbije.

		Najmlađi predsednik Goran Ješić (1974), apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, najmlađi je predsednik opštine u zemlji. Na čelo SO Inđija došao je pobedom DOS-a na lokalnim izborima. Goran je član GSS i aktivista Otpora. Kako kažu njegovi sugrađani, "s obzirom na godine, dobro se snalazi na mestu prvog čoveka opštine".

Prirodno-matematički fakultet dao je još jednog poslanika. Miroslav Hristodulo (1972) je potpredsednik Socijaldemokratske unije, u kojoj je od od osnivanja, 1996, i to s članskom kartom br. 1. Kako sam kaže "na žalost, i dalje student matematike", odborničko mesto u SO Vračar overio je i mestom u klupama Skupštine Srbije. Član UO Studija B postao je na insistiranje stranačkih kolega, jer "ume s novinarima".

Studio B upisan je i u biografiju saveznog sekretara za informisanje Slobodana Orlića (1971). Bivši novinar beogradske RTV stanice, "Sportskog žurnala" i BK Telekoma, kao zamenik predsednika Socijaldemokratije postao je poslanik u Veću građana i odbornik u Skupštini Beograda. Iako se ekonomijom nikad nije bavio, diplomirao je na Fakultetu za menadžment i bankarstvo.

Dušan Proroković (1976) najmlađi je poslanik u Skupštini Srbije. Apsolvent FON-a je u politički život ušao odmah po sticanju punoletstva. Sad je u IO stranke, a pred predsedničke izbore bio je u izbornom štabu Vojislava Koštunice.

- Potpuno je logično da ima dosta mladih ljudi u politici. Sve stranke DOS-a vodile su takvu politiku kojom nam je pružena šansa da mnogo naučimo kroz razne studentske i građanske proteste - kaže Dušan.

Boris Karaičić (1973) studira, i to dva fakulteta istovremeno - nemački jezik i filozofiju. Zbog bavljenje politikom, kaže, još nije diplomirao i već dve godine je apsolvent. A s politikom počinje od Studentskog protesta, posle koga je postao član Studentskog parlamenta, aktivista Otpora, da bi se "skrasio" na mestu člana Predsedništva PDS. Poslanik je DOS-u Skupštini Srbije koju, zajedno s vršnjacima, namerava temeljno da promeni.

Promenama su se, tokom protekle decenije, posvetili i umetnici. Ivan Bender (1974) završio je Fakultet muzičkih umetnosti, odsek za violončelo, ali mu za muziciranje i ne preostaje mnogo vremena. Kao šef kabineta predsednika DA Nebojše Čovića, Ivan nije zauzeo mesto ni u jednoj skupštini, ali posla ima na pretek. Već mesec dana "stacioniran" je u Bujanovcu i pomaže Čoviću koji je, kao potpredsednik Prelazne vlade, bio angažovan u rešavanju krize na jugu Srbije.

Na promene, nadamo se, nije imun ni SPS. Tim pre što su, bar u svetu, ideje levice veoma prijemčive za mlade. Branko Ružić (1975) kaže da je baš zbog programskih opredeljenja postao član a sada i republički poslanik SPS-a. Predsednik je Mladih socijalista i član IO i GO stranke. Detinjstvo je proveo u Australiji, kao dete jugoslovenskog diplomate i, pošavši možda očevim stopama, diplomirao je na odseku za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka.

Branko kaže da podržava mlade u politici bez obzira na stranačku pripadnost, jer oni su "zvezda vodilja za novu Srbiju". Kuda će nas zvezde vodilje odvesti?

ŽANA BULAJIĆ (1978)
SVETLANA ARSIĆ (1971)