Dušankinom i Borinim prepirkama nije bilo kraja. Toliko su se svađali da je svakom čoveku koji bi prošao kraj njihovog dvorišta prosto bilo neprijatno od prostakluka i pogrda koje su jedno drugome svakodnevno upućivali.

Jedan njihov komšija, a kasnije svedok događaja što se odigrao posle njihovog razvoda i nastavka života u istom dvorištu, govorio je u to vreme da se raduje ledenim zimskim danima samo zato što ne mora da izlazi iz kuće i sluša bučne susede.

- Kad bi čuo "Dujka, Dujka!", znao sam kol'ko je sati, al kad bi se zaorilo:"Dušanka!" ili "Borivoje!" bežao sam u kuću glavom bez obzira. I znalo se: prvo počnu o tome kako su se, da prostite, debelo zafrknuli što su pošli jedno za drugo, a onda nastave da se grde i nagrđuju da te Bog sačuva.

Ovako je komšija govorio i u sudu, al' Dušanka i Bora nisu dali jedno na drugo. Počeli su međusobno da se brane i kidišu na komšiju.

- I ju! Sram da Vas bude - počela je ona ljutito. - Zar sam ja mog Boru nazivala tak'im imenima. Nisam sudijo, ovoga mi krsta - i tu se stade zaklinjati i krstiti grleći Boru i ljubeći ga ...

A on se zalepio za stolicu i ne mrda kao da je na ivici provalije.
- Pa što ste ga onda tužili? - pita je sudija ne krijući da mu je dozlogrdilo od njihovog prenemaganja.

- To je bilo onako više da me zaplaši. Muško je pa mu se moglo. Jel' da Boriša - kaže Dušanka i namiguje bivšem mužu.

On se snuždio i još više skupio na stolici. Glava mu utonula među ramena i kao ćuti, a u sebi podrhtava od jeda i straha od sudije.
- Kad smo se nas dvoje kao razišli... - poče Dušanka.
- Što kao? - prekide je sudija.

- E, ne mož' da se zaboravi petn'es godina života. Ima tu nešto - veli ona i pritiska šakom grudi šumno uzdišući. - Sve bi bilo dobro da nije 'teo kupatilo.

I onda ispriča kako je Bora napravio kupatilo, a da je septičku jamu iskopao na mestu njenog poljskog klozeta. Ona se opirala, kao i uvek, ali je Bora razvalio klozet.

- Ja sam 'teo da je iznenadim gos'n sudijo - odgovara on. - Ne bi ja nju ostavio bez klozeta. Onol'ko kupatilce dovoljno je za nas dvoje.

Posle ovih reči Dušanka je rekla da odustaje od tužbe, al' kad je saznala da treba da plati sudske troškove nastala je panika.

Posvađali su se čim su izašli iz suda.

Siniša Stanimirović