[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 29. januar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

28. Oct 1998 18:21 (GMT+01:00)

Dr Mirosinka Dinkić o siromaštvu u obrazovanju

Gladni nam uče decu

Jedan od predloga da se novac od policije dodeli prosveti. Među najobrazovanijima, ali s najtanjim platama

BEOGRAD - Ideja da treba menjati obrazovni sistem u Srbiji nije nova, ali sada postoji drugačiji pristup celom poslu. Domaći i strani eksperti okupljeni oko Unicefovog projekta o evoluciji obrazovanja, koji se radi u saradnji s Uneskom završavaju analize na osnovu kojih će se dobiti precizna slika stanja u ovoj oblasti, posle čega će se videti koliko je naš sistem racionalan, efikasan i šta i koliko u njemu treba menjati. Taj dokument bi mogao da posluži i kao polazna osnova za formulisanje buduće strategije obrazovanja u Srbiji, smatraju analitičari.

Inače, koliko je uopšte obrazovanje važno videlo se iz inauguracionog govora novog američkog predsednika koji je kao jedan od najvažnijih poslova administracije u narednom periodu najavio upravo reformu u prosveti.

Pre nekoliko dana u Beograd su stigli stručnjaci iz svetskih organizacija angažovanih na projektu, a došli su i predstavnici OECD-a, da se informišu o rezultatima istraživanja koje bi trebalo da se okonča u martu.

Prema oceni dr Mirosinke Dinkić iz Ekonomskog instituta, koja kao član ekspertskog tima istražuje ekonomski aspekt obrazovanja, analize pokazuju da se materijalni položaj ove delatnosti veoma pogoršao poslednje decenije. Plate su male, para za opremanje škola nema, a nedostaje i novac za namirivanje materijalnih troškova.

Japanci i mi
Poslednjih godina učešće obrazovanja u nacionalnom proizvodu je oko četiri odsto, što je samo nešto manje od nekih zemalja razvijene privrede. Međutim, mi imamo oko 1.500 dolara po glavi stanovnika, a te zemlje - 35.000 dolara. Sedamdesetih smo na 1.000 stanovnika imali isti broj studenata kao i razvijene zemlje i da smo tada krenuli u tehnološki razvoj, gde bi nam bio kraj! Pre četrdesetak godina smo imali društveni proizvod po glavi stanovnika kao i Japan, a Španija čak manji od našeg. Gde su sad oni, gde smo mi? Naš ekonomski sistem nas je unazadio i zato on mora da se menja objašnjava sagovornica "Glasa".

- Ilustracije radi, pre 10 godina za osnovno obrazovanje se po učeniku godišnje izdvajalo 548 dolara, 1994. to je smanjeno na 293, a potom se ta suma postepeno povećavala, pa je od 1998. iznosila između 300 i 400 dolara. Nešto veća svota bila je namenjena srednjem obrazovanju, ali ni ona nije bila dovoljna. Na višim školama i fakultetima u najboljim vremenima izdvajalo se oko 1.500 dolara po studentu, a sada oko 1.000, što je takođe jako malo - objašnjava dr Dinkić.

U poređenju sa platama u drugim delatnostima koverte prosvetnih radnika bile su među najtanjima, iako više od 50 odsto zaposlenih ima fakultetsku diplomu i kao takvi spadaju u najobrazovaniji deo stanovništva.

- Naše obrazovanje je bilo jako zanemareno u proteklom periodu i očekujem da će nova vlast napraviti značajan zaokret. Naravno, to nije moguće odmah učiniti. Materijalni deo je veoma bitan i zato akcenat treba da bude na ekonomskim promenama. Ipak, obrazovanju se mora posvećivati dužna pažnja i mora se izdvajati dovoljno sredstava za finansiranje tog sistema - upozorava dr Dinkić.

Na pitanje da li postoje proračuni koliko zapravo treba obezbediti para da bismo imali zadovoljnije nastavnike i efikasnije obrazovanje, ona kaže da bi za početak bilo dovoljno da se umesto dosadašnja četiri procenta iz godišnjeg nacionalnog proizvoda izdvaja pet ili šest odsto, s tim što bi svakako trebalo da se poveća i društveni proizvod.

A dok se to ne dogodi, da li bi potrebe za obrazovanje mogle da se namire većim zahvatanjem iz postojećeg budžeta?
- Možda bi to i moglo, ali mora da se ima sveobuhvatna analiza i ostalih društvenih delatnosti... U svakom slučaju obrazovanje mora dobiti mnogo veći značaj nego što to, na primer, ima policija. Jasno je da treba da imamo dobru nacionalnu bezbednost, ali to ne znači da policija treba da zameni vojsku. Kad se taj "teret" odstrani, onda će se naći i prostor za obrazovanje - ubeđena je sagovornica "Glasa".

U prethodnim susretima sa predstavnicima međunarodnih organizacija strancima je bilo zanimljivo kad su shvatili da je izdvajanje za obrazovanje mnogo veće u Crnoj Gori nego u Srbiji, da je u okviru mase zarada veoma veliko učešće poreza i doprinosa, a manje neto zarada i na kraju, da se skoro ništa ne izdvaja za obnovu i opremanje škola. Oni su nas već u prvim kontaktima posavetovali da pod hitno promenimo politiku prema obrazovanju.
- Međunarodna javnost shvata da smo strašno osiromašili i raspoloženi su da nam u početku pomognu donacijama, s tim što ćemo mi sa povezivanjem međunarodnih finansijskih institucija verovatno moći da dobijemo projekte i novac za reformu obrazovanja - kaže dr Dinkić.

O. Nikolić


vesti po rubrikama

^društvo

18:21h Dr Mirosinka Dinkić o siromaštvu u obrazovanju: Gladni nam uče decu
18:34h Požarevački otporaši o nastavku suđenja
17:39h Zadužbina Andrejević pomaže mladim talentima iz SRJ
17:56h Nenad Ristić, od 5. oktobra je "privremeni organ poslovođenja RTS-a": Bojim se kad niko iz vlasti ne zove

19:19h

Objašnjenje

     


     


FastCounter by LinkExchange