[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 28. januar 2001.

 
 
[an error occurred while processing this directive]

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

29. Jan 2001 16:59 (GMT+01:00)

Kako se i po kojoj ceni vrši kupoprodaja srpske imovine na Kosovu i Metohiji?

Isplata pod mostom kod Merdara

Prodajni ugovori uglavnom nisu overeni, a datirani su pre 24. marta 1999. godine. Prodaja imovine u bescenje i pod pritiskom

Novi šef Unmika Hans Hakerup doneo je sredinom ovoga meseca Uredbu o zabrani prodaje srpskih kuća i imanja na Kosovu i Metohiji. Namera je jasna - da se spreči otuđivanje srpske imovine i njen prelazak u ruke Šiptara, jer je očigledno da se kupoprodaja vrši pod pritiskom.

- Kada smo predložili Unmiku donošenje ove uredbe imali smo na umu stvaranje uslova za povratak Srba, sprečavanje pritisaka na one koji su ostali na Kosovu i Metohiji da se isele i da se ne prizna promena vlasništva imovine. Jer, Srbi koji su prodali imovinu bili su prinuđeni da to urade - rekao je za „Glas" predsednik IO SNV-a za severno Kosovo Oliver Ivanović.

Prodaja na reč

Prodavalo se i kupovalo, uglavnom, na reč, po sistemu ti meni pare - ja tebi papire. Tako su vršene i zamene stanova. U Ministarstvu finansija ne mogu da se overe dokumenta, pa Šiptari sada ucenjuju Srbe i najavljuju da će prodati stanove.

Šiptari su odmah posle dolaska međunarodnih snaga počeli da vrše pritisak na Srbe, Turke, Rome, muslimane i Gorance. Mnogi su ubijeni, kidnapovani, proterani... Više od 50.000 kuća i stanova je opljačkano, demolirano, zauzeto. Srpski stanovi i kuće za kratko vreme promenili su i nekoliko stanara. Šiptara, naravno. Oko 250.000 proteranih Srba, obeskućeni, bez igde ičega, bez posla i para, prinuđeni su da prihvate uslove Šiptara koji su im zaposeli stanove i prodaju im imovinu. U bescenje.

Prodaja je uzela maha, naročito u Prištini. Poznati prištinski advokat, Šiptar koji je posredovao u prodaji 47 srpskih stanova u ovom gradu, rekao je za „Glas", moleći da mu ne objavimo ime, da je masovna prodaja počela krajem jeseni 1999. godine, a intenzivirana na proleće 2000, kada je Srbima postalo jasno da u dogledno vreme neće moći da se vrate svojim kućama.

- U početku su cene bile zaista male. Oni koji su se zatekli na Kosmetu posle dolaska Kfora i nisu mogli da podnesu teror prodavali su kompletno nameštene stanove za 10 do 20 hiljada maraka. Bilo je ono - daj koliko daš i prebaci me do granice - veli Zoran Ilić koji još nije uspeo da proda roditeljsku kuću i stan u Metohiji. Porodični dom je spaljen, a u stan se uselio jedan od visokih oficira „OVK".

Plac važniji od kuće

Za ar placa u Vučitrnu Šiptari nude 10.000 maraka. Većina srpskih kuća u ovom gradiću, koji je etnički očišćen 17. juna 1999. u roku od svega pola sata, spaljena je. Za kuću jednog našeg čitaoca, veličine 140 kvadrata, čiji vlasnici nisu hteli da je prodaju krajem osamdesetih godina za 450.000 maraka, a dva meseca pred bombardovanje za 200.000, ponudili su 60.000.
- Kupujemo plac. Kuća bi vam i tako bila spaljena - rekli su.

Većina Srba s kojima smo razgovarali, a koja je uspela da proda svoju imovinu, nije zadovoljna sumom novca koju su dobili. Kvadratni metar u centru Prištine prodavao se za 500 maraka. Sada su cene stana nešto više - oko 1.000 maraka. Ali, kako vele: bolje išta nego ništa. Odnosno, dobiti novac s kojim se može kupiti bilo kakav stan ili kuća, nego biti podstanar ili stanovati u nekom kolektivnom centru.

- Izbačeni smo iz stana u prištinskom naselju Sunčani breg jula 1999. godine oko jedan sat posle ponoći. Komšija, Šiptar, prebacio nas je do Kosova Polja i vratio se u stan moga devera Vladimira koji je nekoliko dana pre toga nestao. U naš stan, koji se nalazio u istoj zgradi, sledećeg jutra se uselio prijatelj moga komšije. Kasnije smo njemu prodali stan. Nismo imali izbor. Suprug, ja i dva odrasla sina morali smo negde da živimo. Najviše bih volela da sam ostala u svom stanu. Ali, morala sam - kaže Svetlana Đokić koja s porodicom živi u Kruševcu.

- Za stan od 120 kvadrata u prištinskom naselju Sunčani breg 2 pre godinu dana dobio sam 80 hiljada. U prodaji je posredovao advokat Šiptara koji je sarađivao s jednim svojim beogradskim kolegom. Ovlastio sam advokate da obave kupoprodaju i dao tri odsto od cene koju sam dobio. Platio sam i pet hiljada maraka da bi iz stana bio izbačen Šiptar koji se nasilno uselio. Nisam zadovoljan, ali sam uspeo da obezbedim krov za svoju petočlanu porodicu i kupim nešto malo stvari - govori N.T.

Svaka prodaja ljudima je teško pala i mnogi još ne mogu da se pomire s činjenicom da su prodali. Nove domove još ne osećaju kao svoje, jer, prvo, nisu okruženi svojim stvarima, a drugo, mnogo važnije, žive tu ne zato što su hteli, već zbog toga što su morali.

Lažni ugovori

Srbi su pod prisilom potpisivali ugovore o davanju „stana na čuvanje dok se ne vrate" ili na „99 godina". Zauzvrat su dobijali od 5.000 do 20.000 maraka. Najhrabriji su ostali najduže i, ako je iko dobro prošao prilikom ovih kupovina u kojima je bilo jedino ucenjivanja, onda su to oni. Uglavnom nisu izneli ništa osim golog života, ali su uspeli da dobiju bar onoliko para koliko im je bilo potrebno da kupe stan ili kuću negde u Srbiji.

- Lepo sam živeo u Prizrenu. Da sam hteo da prodam kuću, mogao sam to da uradim onda kada Šiptari nisu pitali za cenu. Sada nas oni koji su tada, dok je još moglo da se odoli pritiscima i kada smo, da smo bili složni, mogli da se odupremo i sačuvamo Kosovo i Metohiju, optužuju što dajemo imovinu u bescenje. Pa šta ćemo drugo - veli jedan Prizrenac koji nikako ne uspeva da proda dvosoban stan u centru grada i izađe iz jedne šupe u beogradskom naselju Dušanovac koju plaća 150 maraka mesečno.

- Prodaja ide lako tamo gde je sve čisto. Bez problema sam posredovao u prodaji stanova koje su kupili oni koji su ih zaposeli. Jer, izbacivanje iz stanova predstavlja ozbiljan problem. Takođe, nisam prodavao stanove koje su Srbi dobili posle 3. septembra 1991. godine, a u kojima su prethodno stanovali moji sunarodnici, niti one gde nisu bili raščišćeni imovinski odnosi, ili nisu otkupljeni - nastavlja prištinski advokat i dodaje da ne postoji evidencija o ukupnom broju prodatih kuća i stanova.

Kancelarije nekoliko beogradskih, niških i beranskih advokata pretrpane se adresama stanova za prodaju čiji su vlasnici kosovskometohijski Srbi. Jedan beogradski advokat reče nam da se u njegovom kompjuteru nalazi 1.800 adresa. Ni on ne želi da mu objavimo ime, jer strahuje da bi mogao biti žrtva nasilnika, ali ne krije da je na ovom poslu dobro zaradio. Uglavnom od prodaje u Prištini, potom u Gnjilanu i nešto manje Uroševcu. U ostalim gradovima, naročito onima u Metohiji, tvrdi naš sagovornik, prodaja ide vrlo slabo. Nedavno je počela prodaja u Peći, u pregovorima je za Đakovicu, malo bolje „ide" Prizren.

Do pre godinu dana, prodaja i zamena išle su lako i nekom vrstom „posredovanja" džamije u Beogradu. Odnosno, oglasi za prodaju objavljivali su na oglasnoj tabli u krugu džamije ili na drveću, a ugovori su sklapani svakoga petka , „u četiri oka" ili uz prisustvo dva svedoka. Naravno, bez overe. Mnogo imovine prodato je na reč, ali je bilo i „zakonitih" radnji.

-Novac sam, kao i većina Srba, dobio na „ničijoj zemlji", odnosno u onoj zoni kopnene bezbednosti od pet kilometra, ispod mosta kod Merdara. Šiptar meni pare, ja njemu dokumenta. Advokat mi je podneo neki ugovor koji sam morao da potpišem. Datiran je na 23. novembar 1998. godine, iako je prodaja izvršena 11. septembra 2000. Šiptar kome sam prodao stan od 64 kvadrata za 50 hiljada doneo mi je i dečju garderobu - priča drugi Srbin iz Prištine.

Bilo je, međutim, i „legalnih kupoprodaja". U „Kušnerovom sudu" u severnom delu Kosovske Mitrovice Srbi iz Vučitrna, južnog dela Kosovske Mitrovice i nekoliko njih iz Prištine, overili su ugovore o kupoprodaji. Advokati su širokogrudo plaćali po 12 maraka za overu i na tim papirima nisu falsifikovani datumi prodaje. Sve je obavljano preko advokata, pa se kupac i prodavac nisu sretali.
Ima i onih koji ne žele da prodaju.

- Ne treba prodavati. Nadam se da ćemo se, ako ne ove godine a ono za desetak, vratiti na Kosovo i Metohiju. Očekujem od predstavnika međunarodne zajednice da nam obezbedi povratak i bezbedan život, a ne da ponovo budemo glineni golubovi. Ja imam primamljivu ponudu, ali ne želim da prodam stan u Prištini, niti dva imanja u Metohiji, u okolini Kline. Žao mi je i kada pomislim na mogućnost prodaje, jer bi to bilo kao da se odričem dela sebe - veli Radoje Krasić iz Prištine.

Malo je, međutim, onih koji ne žele da prodaju, iako im je žao. Izvor „Glasa" iz centralnog Kosova ukazuje na sve veću prodaju njiva u okolini Lipljana, Lapljeg Sela, Čaglavice i Gračanice. Šiptari daju od 1.500 do 2.500 maraka po aru. Srbi prodaju svesni da se uskoro mogu naći u totalnom okruženju Šiptara, jer prodajom njiva presecaju veze između svojih, do sada kompaktnih sela.

- Uzeli smo se u pamet, pa spremamo odstupnicu. Ko zna kako će se stvari dalje odvijati i da li ćemo ovde dočekati sledeće leto. Zemlju ionako ne možemo da obrađujemo bez obezbeđenja Kfora, s parama koje dobijamo kupujemo kuće u Srbiji da bismo imali gde ako ovim strancima padne na pamet da nas oteraju - prenosi svoje i mišljenje svojih komšija jedan stanovnik Lapljeg Sela i priznaje da svi glasno osuđuju one koji prodaju, a tajno i sami pregovaraju sa Šiptarima i zavide onima za koje čuju da su dobili pare.

Ljiljana Staletović


vesti po rubrikama

^politika

16:53h

Šta građani Srbije očekuju od nove republičke vlade

16:55h

Alibi za agresiju

16:59h

Kako se vrši kupoprodaja srpske imovine na Kosovu i Metohiji?

17:39h

Kako bi Rusi da vraćaju dug SRJ: Oružje umesto energenata

17:45h

Italijanski ambasador izjavio: Italija bi da ulaže u SRJ

17:56h

Namenska industrija: Serviseri oružja za NATO

18:03h

Karla del Ponte o susretima koje je imala u SRJ

18:06h

Savezni premijer o pretnjama novim sankcijama

18:07h

"Glas" istražuje: Kako će izgledati saradnja SRJ s Hagom

18:08h

Korać o prioritetima Vlade čiji je potpredsednik

18:09h

Na sednici Glavnog odbora JUL-a: Isključeni Čerović i Mitrović

18:11h

Vuksanović (PDS) odgovara na optužbe Hrvata

18:12h

Eksplozivom uništili praznu kuću

18:14h

Prema najavama iz Švedske: Koštunica u sredu u Stokholmu

18:15h

Crnogorci iz Srbije traže pravo glasa

18:16h

Vladan Batić: Optužnice u nadležnosti Saveznog ministarstva

18:17h

Predrag Drecun: Perspektivni samo narodnjaci i liberali

18:19h

U nedelju rasplet u SNP: Momir u Havani, Predrag na čelu stranke?

18:21h

Đinđić za promenu stava DPS-a

18:23h

Đukanović za međunarodne eksperte

18:26h

Lukovac u Luksemburgu: EU neće nametati rešenja

18:27h

Predsednik opštine Preševo traži: Demilitarizacija i monitoring

18:30h

U sukobu terorista i VJ: Preminuo vojnik

18:31h

Popis raseljenih Srba, pa izbori

21:15h

Lobi za srpsku privredu

21:30h

Zoran Živković: Nema pregovora s teroristima

22:05h

Čović, Pavković i Lazarević u subotu obišli Bujanovac

22:45h

Vlasti SRJ zatražile hitnu sednicu SB UN

 



     


FastCounter by LinkExchange