Da li je došlo vreme da selektori ćute, a reprezentativci pričaju? Plave nade izgubile su u Francuskoj (2:0), a selektor Nikola Rakojević je glasno i jasno rekao da ga je razočarao kapiten Ardijan Đokaj, ne i da ga više neće zvati, da je neprimereno da Zvonimir Vukić posle samo pet minuta na terenu dobije crveni karton...

I šta se dogodilo? Iz Španije se javio Đokaj obznanivši da više neće igrati u mladoj slekciji dok je selektor Rakojević!? I to, naravno, nije sve: pričao je o kapitenskoj traci koja nije bila na njegovoj ruci na nekoj prethodnoj utakmici, kao pravi "trener" govorio o sastavu tima i dao sebi za pravo da konstatuje da je Rakojević poveo igrače u Francusku kako bi se prodali...

E, to govori fudbaler koji je kao sedmi, deseti ili 12. igrač iz one prošle generacije mlade reprezentacije otišao u Majorku, što mu naravno nije smetalo. Sada da sebi za pravo da svoje reprezentativne drugove praktično ponizi, tvrdeći da su mnogi u plavom dresu samo da bi se prodali. Tužno i ružno.

Nije na odmet podsetiti da je Majorka poslala Đokaja na kaljenje u Ljeidu koja se grčevito u Drugoj ligi bori za opstanak i trenutno je na pretposlednjem mestu. I da kapiten mlade selekcije nije standardan u tako slabom sastavu, a na poslednjoj utakmici protiv Ekstramadure ušao je tek u 75. minutu. Koliko da se zna.

Javio se potom i Zvonimir Vukić, ali u mnogo korektnijem tonu i dobro je kada mladi reprezentativac kaže da će selektora igrama u Partizanu naterati da ga opet pozove pod zastavu. Ali, nije, pre svega korektno da on komentariše sastav tima.

Ne branimo Pecu Rakojevića, već instituciju selektora, ma kako se on zvao. Nisu nam potrebni selektori ćutolozi, plašljivci, već ličnosti koji će javno izreći svoj sud i stati iza svih ocena i procena. Nisu nam potrebni ni igrači koji će dugim jezikom tražiti mesto pod reprezentativnom suncem, pri tom devalvirajući i potcenjujući saigrače. Znalci, borci i sportske ličnosti... To se traži!

Jovan Sekulić