NJUJORK (Beta) - Svojim prvim potezima od kako se uselio u Belu kuću, novi američki predsednik Džordž Buš pokazao je da će održati neka obećanja koja je u predizbornoj kampanji dat konzervativnom delu Amerike.

Buš je u utorak već potpisao izvršnu uredbu kojom se nalaže ukidanje američke finansijske pomoći onim zemljama koje bi ta sredstva koristila za promociju ili za konkretno finansiranje ustanova u kojima se obavlja abortus.

Tačno pre osam godina, kada je postao 42. američki predsednik, Bušov prethodnik, Bil Klinton, jednom od svojih prvih predsedničkih odluka ukinuo je upravo odredbu kojom se zabranjuje finansiranje iz fondova američke pomoći zemalja u kojima je abortus legalan.

Klinton je time ukinuo odredbu koju je još 1984. uveo bivši predsednik Ronald Regan, menjajući, sa svoje strane, stavove svog prethodnika Džimija Kartera koga je 1980. godine nasledio u Beloj kući.

		Tastature bez duplog "ve" Džordž Buš je izgubio svoje srednje slovo ("W") na mnogim kompjuterima u staroj zgradi izvršne kancelarije, u okviru kompleksa Bele kuće. Očiglednu šalu koju su napravili zaposleni bivše Klintonove administracije, otkrili su Bušovi saradnici kada su videli da na desetinama kompjuterskih tastatura nedostaje slovo "W". Bušovi saradnici izjavili su da je to slovo ponegde obeleženo, ali da na mnogim mestima nedostaje i da je zalepljeno na ulazu u prostoriju, ili imaju oštećen feder. Buš je tokom izborne kampanje puno pažnje pridavao svom srednjem slovu, često podižući srednja tri prsta u obliku tog slova. On se sa svojim pristalicama na skupovima šalio, pitajući zašto, ako je potpredsednik i njegov protivkandidat Al Gor tako pametan, sve Internet adrese počinju sa "W": "I to ne sa jednim W, već sa tri!" Bušovi pomoćnici, kaže se u informaciji, rade na tome da poprave ili zamene nedostajuće slovo.

Ova poslednja u nizu cikličnih promena po pitanju abortusa, koje zavise isključivo od toga da li je predsednik republikanac - pa se priklanja stavu "za život", a protiv abortusa, ili je demokrata - pa je opredeljen "za pravo na izbor", potvrđuje duboku podeljenost Amerike po ovom pitanju.

Demokrate u američkom Kongresu su već istakle svoje duboko protivljenje ovoj odluci predsednika Buša: član Kongresa, Barbara Boker iz Kalifornije, izjavila je da "Buš ustvari pokazuje da želi da razjedini zemlju, a ne kao što je najavljivao - da je ujedini."

Američki kongresmeni i senatori iz redova demokrata najavili su da će se usprotiviti Bušovoj odluci da "kazni sve one zemlje u kojima je abortus stvar izbora svake žene i politike planiranja porodice". Međutim, republikanci, koji po prvi put od vremena predsednika Dvajta Ajzenhauera kontrolišu i Predstavnički dom i Senat, već su izrazili solidarnost sa odlukom novog predsednika.

Čak i kad bi Bušova odluka bila nadglasana u oba doma Kongresa, malo je verovatno da neće biti sprovedena u život, pošto predsednik ima pravo veta na odluke zakonodavnog tela.

Prema prvim najavama, Bušovom odlukom će biti pogođene institucije širom sveta, uključujući centralnu i jugoistočnu Evropu, koje se finansiraju direktno od američke pomoći ili posredstvom Fonda UN za populaciju.